Харков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харков
укр. Харків, рус. Харьков
Kharkiv montage (2015).png
Успењски сабор, градско веће, Харков Универзитет, споменик Тарас Шевченко, Јужна станица, Дерзхпром
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Украјина
Област Харковска област
Становништво
Становништво
 — 2012. 1.441.362 (процена)
 — густина 4 500 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 50°00′ СГШ; 36°15′ ИГД / 50° СГШ; 36.25° ИГД / 50; 36.25Координате: 50°00′ СГШ; 36°15′ ИГД / 50° СГШ; 36.25° ИГД / 50; 36.25
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 135 м
Површина 310 км2
Харков на мапи Украјине
Харков
Харков
Харков на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник Михаил Добкин
Веб-сајт
citynet.kharkov.ua

Харков (рус. Харьков, укр. Харків) град је Украјини у Харковској области и други по величини град у Украјини. Према процени из 2012. у граду је живело 1.441.362 становника.

Харков се налази на североистоку земље. Основан је 1654, а име је добио по истоименој реци. Био је главни град совјетске Украјине у периоду 19171934. За време Другог светског рата два пута су га заузимали Немци. Ослобођен је 23. августа 1943. Нацисти су овде побили око 30.000 становника, углавном јевреја, децембра 1941. и јануара 1942. Био је то највећи град Совјетског Савеза кога су заузели Немци (Кијев је био мањи у то време). У рату је уништено 70% града. У спомен безбројним жртвама Другог светског рата на обронцима града налази се монументални парк „Родина Мат“ са вечном ватром. Сам споменик Родина Мат одаје звук срца, који се чује у близини споменика.

По попису из 1989. у граду је живело 1.593.970 становника, од тога: 50,38% Украјинаца, 43,63% Руса, 3% Јевреја, 0,75% Белоруса и друге нације. Главни језик становништва је руски. Од 1989. број становника је у паду.

Значајан је центар металургије и других индустријских грана (авиони, турбине, електроника, хемија, прехрамбена индустрија). Харков је познат и по војној индустрији, односно традицији производње тенкова (познат је T-34 који је био пројектован на техничком институту у Харкову).

У Харкову ради чак 13 универзитета са 150.000 студената. Харковски национални универзитет има 12.000 студената, а Национални технички универзитет 10.000.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Харкова, Украјина (1981−2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 11,0
(51,8)
14,6
(58,3)
21,8
(71,2)
30,5
(86,9)
34,5
(94,1)
36,8
(98,2)
37,6
(99,7)
39,8
(103,6)
33,7
(92,7)
29,3
(84,7)
20,3
(68,5)
13,4
(56,1)
39,8
(103,6)
Максимум, °C (°F) −2,2
(28)
−1,6
(29,1)
4,3
(39,7)
14,0
(57,2)
20,8
(69,4)
24,3
(75,7)
26,4
(79,5)
25,7
(78,3)
19,4
(66,9)
12,0
(53,6)
3,6
(38,5)
−1,1
(30)
12,1
(53,8)
Просек, °C (°F) −4,6
(23,7)
−4,5
(23,9)
0,7
(33,3)
9,2
(48,6)
15,6
(60,1)
19,3
(66,7)
21,3
(70,3)
20,3
(68,5)
14,4
(57,9)
7,9
(46,2)
0,9
(33,6)
−3,5
(25,7)
8,1
(46,6)
Минимум, °C (°F) −7,0
(19,4)
−7,3
(18,9)
−2,4
(27,7)
4,6
(40,3)
10,3
(50,5)
14,2
(57,6)
16,2
(61,2)
14,9
(58,8)
9,8
(49,6)
4,3
(39,7)
−1,5
(29,3)
−5,9
(21,4)
4,2
(39,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −35,6
(−32,1)
−29,8
(−21,6)
−32,2
(−26)
−11,4
(11,5)
−1,9
(28,6)
2,2
(36)
5,7
(42,3)
2,2
(36)
−2,9
(26,8)
−9,1
(15,6)
−20,9
(−5,6)
−30,8
(−23,4)
−35,6
(−32,1)
Количина падавина, mm (in) 36
(1,42)
33
(1,3)
33
(1,3)
34
(1,34)
50
(1,97)
61
(2,4)
61
(2,4)
43
(1,69)
45
(1,77)
45
(1,77)
40
(1,57)
36
(1,42)
517
(20,35)
Дани са кишом 10 8 10 13 14 15 13 10 12 13 13 12 143
Дани са снегом 19 18 12 2 0,1 0 0 0 0,03 2 9 18 80
Релативна влажност, % 86 83 77 66 61 65 65 63 70 78 86 87 74
Сунчани сати — месечни просек 51 65 108 162 238 263 273 247 185 124 47 31 1,794
Извор #1: Pogoda.ru.net[1]
Извор #2: NOAA (само недеља 1961–1990)[2]

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 1.441.362 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
1.443.754[3] 1.609.959[3] 1.470.902[3] 1.441.362[3]

Привреда[уреди]

Саобраћај[уреди]

Харков је други по величини саобраћајни чвор Украјине, после Кијева. Саставља неколико међународних друмских и железничких магистрала. Јавни градски превоз представљен је многоброним линијама тролејбуса, трамваја, аутобуса и линијског таксија. Дана 23. августа 1975. године отворен је Харковски метро, кога данас чине три линије са укупно 30 станица.

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Weather and Climate - The Climate of Kharkiv” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 03. 12. 2013. 
  2. ^ „Har'Kov (Kharkiv) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 10. 2015. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]