Vojislav D. Dević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vojislav D. Dević
Datum rođenja1952.
Mesto rođenja Novi Sad
 SR Srbija, SFRJ

Vojislav D. Dević (Novi Sad, 1952) istraživač je, teoretičar i praktičar prostornog planiranja, urbanizma, arhitekture, zaštite graditeljskog nasleđa, ekologije, futurologije, kartografije i geostrateških projekata.[1]

Biografija i karijera[uredi]

Diplomirao na urbanističkom smeru Arhitektonskog fakulteta u Beogradu 1977. godine. Specijalizovao urbanizam na Univerzitetu Pariz VIII u Sen–Deniju 1982/3. godine.

Zaposlen od 1979. do 1994. u Zavodu za urbanizam grada Novog Sada, gde je 1992–1994. bio i član Upravnog odbora. Član Gradske komisije Novog Sada za uvid u urbanističke planove 1990–1992 i 2001–2003. Zaposlen 2001–2002 u Izvršnom veću AP Vojvodine u Sekretarijatu za privredu, Sektoru za urbanizam i građevinarstvo. Od 2013. do 2016. član je Saveta za urbanizam, poslovni prostor i stambena pitanja Skupštine Grada Novog Sada.

Od 1992. je sekretar Slovenskog instituta u Novom Sadu; od 2005. savetnik Geografskog instituta SANU „Jovan Cvijić“; od 2008. direktor Strateg Projekta, a od 2011. upravitelj Fondacije „Matica Mira“. Izabran u zvanje profesora i akademika na Međunarodnoj slovenskoj akademiji nauka, obrazovanja i umetnosti u Moskvi 1995. godine.

Zaštitar je novosadskih trgova, grobalja i crkava, kao i zastupnik opšteg graditeljskog nasleđa Vojvodine[2] i civilizacijskog nasleđa srpskog Podunavlja[3]

Učesnik tridesetak stručnih i naučnih simpozijuma srpskog, jugoslovenskog, evropskog i svetskog nivoa sa autorskim referatima. Saradnik i autor nekoliko desetina urbanističkih planova i projekata. Autor većeg broja članaka objavljenih u stručnoj i dnevnoj štampi.

Član je Društva arhitekata Novog Sada, Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Udruženja urbanista Srbije, Slovenskog instituta u Novom Sadu, Evropskog instituta za istraživanje drevnih Slovena u Londonu i Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, kulture i umetnosti u Moskvi.

Filozofske ideje i mirovni projekti[uredi]

Borac za ekologiju i tvorac ideja biopolisa — modela zdravog, harmoničnog i poželjnog grada, olimpijapolisa — uravnoteženog grada nenasilnog mira, mudrapolisa — zavetnog grada pečata sa tolerišućim barijerama, strategije preživljavanja gradova u XXI veku, Fruške Gore kao treće Svete gore i asketopolisa — strategije samoograničavanja grada.

Autor je idejnih mirotvornih projekata Ekumenskih konaka kraj svetilišta Marija Snežna na Tekijama; Srbalbanopolisa, grada pomirenja između Srba i Albanaca; Srb–Boš–Hrt palate pomirenja pravoslavnih Srba, islamskih Bošnjaka i rimokatoličkih Hrvata u Sarajevu;[4] Japan polisa na srednjem Podunavlju; Cenpantransa — Centra za panharmonično preobraženje čoveka i sveta (najvećeg projekta koji je Srbija izlagala na Svetskoj izložbi EKSPO 2010 u Šangaju u paviljonu Srbije a videlo ga je preko 3,5 miliona posetilaca); Panevropskog dunavskog mirotvorijuma; Beo–Ber–Mos, Beograd–Berlin–Moskva, grada pomirenja Nemaca i Rusa na srpskom Podunavlju; Evro–azijskog centra na srpskom Podunavlju; Prag, grad pomirenja velikih sila; „Novi Sad – Novi Mir – Novo Dobro“ i drugih.

Autorske knjige[uredi]

  • Projekti tolerancije — mondijalizam, ekumenizam i pravoslavlje, 1996 (trojezična).
  • Prikriveno ime i nepoznati urbanološki rodopis Novog Sada, 1997.
  • Može li zemljotres ugroziti sigurnost Novog Sada?, 1998.
  • Etičko–ekološka poslanica kolegama arhitektama i urbanistima III milenijuma, 1999 (petojezična) – nagrađena na Urbanističkom salonu u Nišu iste godine.
  • Grad pomirenja XXI veka Srbalbanopolis —, 2002 (četvorojezična).
  • Idejni koncept hrama svehrišćanskog susretanja i pomirenja Sv. Jovan Krstitelj, 2003. (dvojezična)
  • Novi kreativni prostori Vojvodine Pregled napuštenih i nedovoljno iskorišćenih objekata u AP Vojvodini sa analizom i procenom mogućnosti njihove transformacije u objekte kulture, 2014.
  • Novi kreativni prostori Vojvodine kao potencijal razvoja lokalnih zajednica, 2015.
  • Novi kreativni prostori — Domovi kulture za 21. vek.

Samostalne izložbe[uredi]

  • „Projekti tolerancije za III milenijum“, Galerija SANU, Novi Sad (2000);
  • „Hram svehrišćanskog susretanja i pomirenja“, Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad (2005);
  • „Info karte dobara Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Svete Fruške gore i Vojvodine“, Galerija „Forma“, Novi Sad (2006);
  • „Info karte dobara Vojvodine i Srbije“, Domu kulture, Budakalas, Mađarska (2008);
  • Video film „Cenpantrans“, Paviljon Srbije, vip salon, Svetska izložba EKSPO 2010, Šangaj, Kina (2010);
  • Multimedijalna mirotvorna izložba „Cenpantrans“, Izvršno veće AP Vojvodine, svečani hol, Novi Sad (2012);
  • Multimedijalna izložba „Centar za svehrišćansko susretanje i pomirenje“, Galerija „Most“, Zavod za kulturu Vojvodine (2013);
  • „Antiapokaliptični projekti — made in Serbia“, Kuća Đure Jakšića, Beograd (2015);
  • „Podunavski kreativni projekti“, Galerija „ITD“, Petrovaradinska tvrđava (2015);
  • Samostalna autorska kartografska izložba, Galerija „Forma“, UPIDIV, Novi Sad (2016)
  • „Prezentacija diferencija specifika kulturnih, religioznih i mirotvornih vrednosti AP Vojvodine“, Galerija „Most“, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2016.

Učesnik je i na više desetina kolektivnih izložbi.

Izvori[uredi]

  1. ^ „Vojislav D. Dević, biobibliografija“, Projekat Rastko, pristupljeno 31. oktobra 2017.
  2. ^ Rajević, Kosta. „Dvorci bez gospodara“, Politika, Beograd, 5. 1. 2007.
  3. ^ „Izložba o Podunavlju u galeriji ITD", Radio-televizija Vojvodine, 1. jul 2015.
  4. ^ * Kljakić, Slobodan. „Rukavica izazova mirotvorcima sveta“, Politika, Beograd, 3. 5. 2009.

Spoljašnje veze[uredi]