Vuoksa
| Vuoksa Вуокса, Vuoksi, Vuoksen | |
|---|---|
 Hidroelektrana Imatra na Vuoksi, Finska | |
 Mapa basena reke Neve | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 156 km |
| Basen | 68.501 km2 |
| Pr. protok | 684 m3⁄s |
| Sliv | Ladoga → Neva → Baltičko more |
| Vodotok | |
| Izvor | jezero Sajma na 61° 13′ 24″ N 28° 47′ 35″ E / 61.22333° S; 28.79306° I |
| V. izvora | 74 m |
| Ušće | u jezero Ladoga na 61° 02′ 42″ N 30° 11′ 09″ E / 61.04500° S; 30.18583° I |
| V. ušća | 4,84 m |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Finska Rusija |
| Oblast | Južna Karelija Lenjingradska oblast |
| Naselja | Imatra, Svetogorsk, Kamenogorsk, Priozersk |
| Pritoke | Volchya River, Storozhevaya River |
| DRV | 01040300212102000009188 |
| Reka na Vikimedijinoj ostavi | |
Vuoksa ili Vuoksi (rus. Вуо́кса, fin. Vuoksi, krl. Vuokša, Vöksa šved. Vuoksen) predstavlja kompleksan hidrografski sistem sačinjen od brojnih jezera i vodotoka koji ih međusobno povezuju. Nalazi se na jugoistoku Finske (pokrajina Južna Karelija) i severozapadu Ruske Federacije (pokrajina Lenjingradska oblast). Najduži je to vodotok na području Karelijske prevlake sa ukupnom dužinom od 156 km. Površina slivnog područja je 68.501 km², dok je prosečan protok u zoni ušća oko 684 m³/s.
Reka Vuoksa je pritoka jezera Ladoga i deo sliva reke Neve i Baltičkog mora.
Geofizičke karakteristike vodotoka[uredi | uredi izvor]
Reka Vuoksa svoj tok započinje kao otoka jezera Sajma na jugoistoku Finske. Izvorište se nalazi na nadmorskoj visini od 74 metra. Ukupan pad reke je oko 72 metra, a najveći pad korita je u prvih 26 km toka gde pad iznosi čak 60 metara. Nedaleko od mesta gde započinje svoj tok reka Vuoksa pravi prvi veliki prirodni vodopad survavajući se sa morenske grede Salpauselka. Na mestu gde se nalazio vodopad je tokom 20-ih godina prošlog veka sagrađena prva velika hidroelektrana na ovoj reci – hidroelektrana Imatrankoski (prva od dve elektrane kod grada Imatre). Nakon 13 km toka preko teritorije Finske reka Vuoksa prelazi na područje Lenjingradske oblasti i u gornjem delu toka na ruskoj strani sagrađene su još dve hidroelektrane: Svetogorska i Lesogorska. Za pokretanje turbina na hidroelektranama u gornjem delu toka koristi se prirodni pad reke.
Nizvodno od Lesogorske hidroelektrane reka se znatno širi i kod Kamenogorska postepeno prerasta u složen jezerski sistem, a nizvodno od sela Bariševo je i najširi deo rečnog korita sa širinom od oko 2,5 km. Nedaleko od sela Losevo reka se račva u dva pravca, glavni tok naglo skreće ka severu, dok jedan deo nastavlja svoj tok ka istoku gde se preko Losovskog rukavca dalje nastavlja ka Suhodoljskom jezeru (dužine 32 km i širine 3–4 km). Suhodoljsko jezero se dalje preko rečice Burnaja odvodnjava ka Ladoškom jezeru (ušće kod sela Solovjovo)
Severni rukavac naizmenično prolazi kroz brojna široka jezera i uske klisure, a uzvodno od sela Meljnikovo tok se ponovo deli u dva rukavca koji se potom spajaju u velikom jezeru Vuoksa karakterističnom po brojnim ostrvima i zalivima. Nakon izlaska iz jezera reka se ponovo deli u dva rukavca, glavni prolazi preko grada Priozerska, dužine je oko 4,5 km i preko njega većina vode otiče ka Ladozi, dok se manji rukavac uliva u jezero nešto severnije kao rečica Tihaja (dužine oko 6 km).
Ukupna dužina toka reke Vuokse je 156 km (od toga je 143 km na teritoriji Rusije), površina slivnog područja je 68.501 km² (77% pripada Finskoj), dok je prosečan protok u zoni ušća oko 684 m³/s.[1]
Gradovi na reci[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Наши воды: возьмёмся за руки, минуя границы : первая оценка состояния трансграничных рек, озёр и подземных вод — Конвенция по охране и использованию трансграничных водотоков и международных озёр. — Нью-Йорк; Женева: ООН, — — 377 с. —. 2007. ISBN 978-92-1-416033-5. str. 226-227.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Государственный водный реестр РФ: Река Вуокса (Бурная, Тайпален-йоки, Тайпале)
- Reka Vuoksen i njene pritoke (opširan članak) (jezik: ruski)
- Slike reke Vuoksen (jezik: engleski)
- članak o reci Vuoksen (jezik: ruski)
