Светогорск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светогорск
Светогорск, Enso
Финская вилла 4.jpg
Финска вила у Светогорску се налази на листи културног наслеђа Русије
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВиборшки рејон
Основан1887.
Статус града1948.
Стара именаЕнсо (до 1948)
Становништво
Становништво
 — 2015.15.827
 — густина319,48 ст./km2
Географске карактеристике
Координате61°06′30″ СГШ; 28°51′30″ ИГД / 61.108333° СГШ; 28.858333° ИГД / 61.108333; 28.858333Координате: 61°06′30″ СГШ; 28°51′30″ ИГД / 61.108333° СГШ; 28.858333° ИГД / 61.108333; 28.858333
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина44 m
Површина49,54 km2
Светогорск на мапи Русије
Светогорск
Светогорск
Светогорск на мапи Русије
Светогорск на мапи Лењинградске области
Светогорск
Светогорск
Светогорск на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188990
Позивни број(+7) 81378
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 215 554
ОКТМО код41 615 114 056
Веб-сајт
svetogorsk-city.ru/

Светогорск (рус. Светогорск), до 1948. Енсо (рус. Энсо; фин. Enso) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, на подручју Виборшког рејона. Један је од значајнијих граничних прелаза између Русије и Финске.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 15.827 становника.

Географија[уреди]

Град Светогорск се налази на десној обали реке Вуоксе, у северном делу Карелијске превлаке, на око 188 km северозападно од Санкт Петербурга. Најближе градско насеље му је финска Иматра која се налази на свега 12 km западније. Најсеверније је то градско насеље Лењинградске области.

Гранични прелаз са Финском Иматра-Светогорск који се налази око једног километра северозападно од градског средишта, отворен је 1947. године.

Историја[уреди]

Градска застава

Насеље је 1887. године основао фински племић и индустријалац барон Ади Стандершелд (1855—1935) који је на том подручју купио око 16 хектара земље.[1] Барон је на свом земљишту отворио фабрику за производњу целулозе, а убрзо је око фабрике основано и насеље чији становници су били запослени у истој. Новоосновано насеље добило је име Енсо (фин. Enso, „првенац”). С временом фабрика је проширила своју делатност и на производњу картона и папира и за кратко време је постала једна од највећих фабрика за производњу папира у тадашњој Финској.

Сходно одредбама Московског мира потписаног 13. марта 1940, а којим је окончан Зимски рат, највећи део дотадашње Виборшке губерније потпао је под власт Совјетског Савеза. Иако је према одредбама мировног споразума Енсо требало да припадне Финској, совјетска Црвена армија је пар дана касније, 20. марта упала у град и инкорпорирала га у свој састав. Све до рата Енсо је био део општине Јаски.

Током трајања тзв Настављеног рата насеље је било под опсадом финске армије од 21. августа 1941. до 24. септембра 1944. године када је коначно враћено у састав Совјетског Савеза.

У складу са политиком русификације топонимије на подручју Карелијске превлаке насеље Енсо је 1948. године преименовано у Светогорск, а исте године додељен му је и административни статус званичног града. Три године касније и фабрика „Енсо” је преименована у Светогорски комбинат целулозе и папира. Модерна фабрика за производњу папира у Светогорску је највећи привредни ибјекат у граду и уједно једна од највећих фабрика тог типа у целој земљи.

Становништво[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живео 15.981 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 15.827 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
---10.4489.62312.99015.594[3]15.698[4]15.981[5]15.827

По броју становника Светогорск се 2014. налазио на 766. месту међу 1.100 градова Руске Федерације.

Привреда[уреди]

Недалеко од града на реци Вуокси налази се Светогорска хидроелектрана капацитета 554,6 kW·h електричне енергије.

Партнерски градови[уреди]

Град Светогорск има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Enso — Светогорск история города.[мртва веза]
  2. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]