Приозерск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приозерск
Приозерск, Käkisalmi
The Castle of Käkisalmi.jpg
Тврђава Корела
Грб
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Северозападни
Административна јединица Застава Лењинградске области Лењинградска област
Рејон Приозерски рејон
Основан први помен 1295.
Стара имена Корела, Кексохолм, Кјакисалми
Становништво
Становништво (2015) 18.844
Географске карактеристике
Координате 61°01′00″N 30°07′00″E / 61.033333, 30.116667
Временска зона UTC+3
Надморска висина 14 m
Површина 16,5 km²

Map of Russia - Leningrad Oblast.svg
Лењинградска област у Русији (црвено)

Приозерск на мапи Лењинградске области
{{{alt}}}
Приозерск
Приозерск на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански код 188760, 188761
Позивни број +7 81379
Регистарска ознака 47
ОКАТО код 41 448
ОКТМО код 41 639 101 001
Веб-страна adm.priozersk.ru/

Приозерск (рус. Приозе́рск, фин. Käkisalmi, шве. Kexholm) је град уна северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Приозерском рејону чији је уједно и средиште.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 18.844 становника.

Град се налази на Карелијској превлаци, на месту где се северни рукавац реке Вуоксе улива у језеро Ладога. Град се налази на железничкој прузи Санкт ПетербургХијтола, на око 145 километара северно од Санкт Петербурга.

До шведске окупације 1611. године град се звао Корела, а од 1611. до 1918. град се звао Кексголм (рус. Кексгольм), а године 1918. гарод улази у састав Финске под називом Кјакисалми (рус. Кякисалми), после Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске, године 1940. граду је враћено име Кексголм. Међутим 1948. године град је добио садашње име Приозерск.

Историја[уреди]

Приозерск је као Корела основан од стране Новгорођана крајем XI и почетком XII века на месту старог карелког насеља.

Гроз град је пролазио важан водени трговачки пут који је повезивао варјаге и византију. Преко реке Вуоксе се могло ући у Фински залив и у централну Финску. Швеђани су желели да успоставе контролу над овим стратешки важним местом тако да је крајем XIII века град био стално нападан.

Од августа 1610. до фебруара 1611. град је био под опсадом шведске војске, коју је успешно издржавао, али када је закључен Столбовски мир 1617. године град је уступљен Шведској.

Град је у састав Русије опет ушао 8. септембра 1710. године за време Великог северног рата.

Дана 31. децембра 1917. године Савет Народних Комесата под вођством Владимира Иљича Лењин је донео решење о независности Финске по којем је град припао Финској. После Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске 1939.—1940. године град је мировним преговорима од 12. марта 1940. године предат Совјетском Савезу.

За време Другог светског рата град је заузела финска армија, али у септембру 1944. године опет је ушао у састав Совјетског Савеза. Међутим за време рата град је претрпео огромна разарања

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 18.933 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 18.844 становника.[1]

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2015.
5.115 13.936 16.652 19.053 20.557[2] 20.506[3] 18.933[4] 18.844

Саобраћај[уреди]

Кроз град пролазе важне друмске и железничке саобраћајницењ које га повезују са осталим градовима у области.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  2. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  3. Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  4. Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (2010 All-Russian Population Census, vol. 1)” (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service. Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]