Georgije Amastridski
Georgije Amastridski (750/760., Kromna, Paflagonija, 3 marta, 802—811. godina ili 825. godina, Amastrida, Paflagonija) je pravoslavni svetitelj i episkop u Amastridi, Paflagonija.[1] Poznat je kao autor više crkvenih kanona.[2]
Rođen je u pobožnoj plemićkoj porodici. U uzrastu od tri godine, teško je oboleo. U mladosti, je izučavo crkvene i svetovne nauke. Nakon nekog vremena, Georgije je tajno otišao u Siriju, gde je živeo u jednoj pećini na vrhu planine Agriosirisk. Po povratku je izabran za episkopa grada Amastride, nakon smrti (oko 790.) njegovog strica episkopa Grigorija, čiji potpis se nalazi u aktima Sedmog vaseljenskog sabora. Rukopoložio ga je carigradski patrijarh Tarasije, koji ga je prepoznao kao mladića koji je pre mnogo godina odbio da prihvati od njega naknadu za pevanje psalama, objašnjavajući da će od Boga primiti najbolju nagradu - život večni. U Carigradu, Georgije je zadobio naklonost cara Konstantina IV i njegove majke Irene.
Georgije je umro mirno u vreme vladavine cara Nićifora I (802-811), kome je predvideo carsku vlast, dok je još bio sudski službenik.
Georgiju se pripisuje autorstvo više kanona: Pronalazak časnoga krsta (1. avgust), svetom Parteniju Lampsakijskom (7. februar), Porfiriju Gaskom (26. februar), kritskim mučenicima (23. decembar), prepodobnom Pelagiju (8. oktobar), mučeniku Artemonu (13. april).[3]
Poštovanje[uredi | uredi izvor]
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Georgija 19. maja po julijanskom kalendaru.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sveti prepodobni Georgije, episkop amastridski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ „Sveti prepodobni Georgije, episkop amastridski”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ Vasilьevskiй V.G. Žitie Georgiя Amastridskogo. Žitie Stefana Surožskogo // Letopisь zanяtiй Arheografičeskoй komissii. Vыpusk 9. 1893