Гинисова књига рекорда

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ginisovi svetski rekordi
Nastanak
Orig. naslovGuinness World Records
Sadržaj
TemeSvetski rekordi
Izdavanje
Datum1955—
Broj stranica288 (2006)
287 (2007)
289 (2008)
288 (2009)
Klasifikacija
ISBN ?978-1-904994-37-4

Ginisova knjiga rekorda (engl. The Guinness Book of Records) je godišnji pregled svetskih rekorda, kako ljudskih dostignuća tako i prirodnih fenomena. Prvi put ju je objavilo 1955. godine pivarsko preduzeće „Ginis“. Danas se objavljuje u više od stotinu zemalja širom sveta na više od 23 jezika. Godine 2005. je izašlo pedeseto jubilarno izdanje zbornika.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Hju Biver (engl. Hugh Beaver) je, 10. novembra 1951, godine, lovio u Veston Harborun uz reku Slejni, na jugoistoku Irske. Nakon toga, bio je uključen u raspravu koja ptica je brža — zlatni žalar ili jarebica od svih evropskih ptica koje se love. Iste večeri dolaskom u Cestlbridž Haus shvata da uz pomoć dostupnih referentnih knjiga nije moguće dokazati da li zlatni žalar jeste ili nije najbrža od svih evropskih ptica koje se love. Shvatio je da se i o mnogim drugim sličnim pitanjima svake večeri raspravlja u 81.400 krčmi širom Velike Britanije i Irske, a da nema nijedne knjige koja bi sporove u vezi sa rekordima razrešila. To ga je dovelo do zaključka da bi se ovakva knjiga mogla pokazati izuzetno popularnom. Njegova ideja postaje realnost 12. septembra 1951. godine kada je uposlio blizance Norisa i Rosa Mekrajtera, da vide može li tome pomoći njihova Londonska agencija za utvrđivanje činjenica. Otvorena je kancelarija koja je započela rad na prvom izdanju, od 198 strana, čiji su prvi primerak štampari povezali 27. avgusta 1955. godine. Pre božića iste te godine Ginisova Knjiga rekorda našla se na prvom mestu liste bestselera, da bi na njemu sve dosad ostala, osim 1957. godine i 1959. godine, kada nisu štampana nova izdanja.

Ginisova knjiga rekorda danas je najviše usredsređena na ljudska takmičenja, ali pored takmičenja sadrži neke činjenice kao na primer koliko je iznosila težina najtežeg tumora na svetu, koja je najkraća reka na svetu i slično.[1]

Srbi u knjizi[uredi | uredi izvor]

Izgled Ginisovog sertifikata za postignuti rekord najviše kašika balansiranih na lice

Vesna Vulović bivša stjuardesa JAT-a zauzela je četvrto mesto najvećih rekorda u istoriji kao osoba koja je preživela pad sa visine 10.160 m bez padobrana. Pad se desio 26. januara 1972. godine iznad Srpske Kamenjice u Čehoslovačkoj (današnja Češka). Emigrantski ustaški terorista je postavio bombu u avion JAT-a na letu 367, koja je raznela DC-9-30. Vesna Vulović je preživela pošto je bila vezana za svoje sedište u zadnjem delu aviona koji je, posle eksplozije, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu.[2]

Dalibor Jablanović iz Stubice kod Paraćina. Srednju školu je završio u Paraćinu. Diplomirao je Savremene računarske tehnologije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Nišu. Nekoliko godina kasnije je specijalizirao na istom smeru. Jablanović je obarao Ginisove rekorde čak 26 puta u 11 kategorija i time uspeo da osigura mesto Srbina sa najviše oborenih Ginisovih rekorda kako među državljanima Srbije, tako i na Balkanu. Jablanović je proglašen za najboljeg takmičara meseca avgusta 2013. na Ginisovim izazovima. Rekorde je obarao kako na Ginisovim izazovima (platforma Ginisove knjige na zvaničnom sajtu) tako i u domu kulture u selu Stubica kod Paraćina ispred mnogobrojnih građana, i članova komisije. Članovi komisije su ugledni građani, koji su u svojstvu svedoka, merača vremena, i drugih aktivnosti. Oni nadgledaju regularnost i sprovođenje obaranja rekorda. Neki od Ginisovih rekorda koje je oborio: najviše kašika balansiranih na licu (31), najviše kockica poravnatih i postavljenih na isti broj vezanih očiju (29), najbrže vreme da se deset kockica stave na broj jedan vezanih očiju (6,84 sekunde), najbrže organizuje šahovski set u timu dvoje (37,30 sekunde), najbrže organizuje šahovski set pojedinac (34,20 sekunde), najbrže razmotati rolnu toalet papira jednom rukom (9,80 sekundi), najviše kašika balansiranih na telu (79), najviše stik notes papirića zalepljenih na lice za 30 sekundi (25) i drugi. Rekordi su prezentovani na portalima i u novinama širom sveta.[3][4][5][6]

Nikola Kulezić je frizer iz Šapca, upisao se u Ginisovu knjigu rekorda u disciplini " Najduže nadograđena kosa u obliku pletenice". U prisustvu komšija napravio je kiku dužine 820 m i time oborio prethodni rekord koji je iznosio 294,49 m. Koristio je sintetičke dlake različite boje i nijansi. Kosa je bila teška preko 70 kilograma. Spajana je metodom čvorovanje-pletenje-spaljivanje. Bilo je potrebno oko 10 sati za učvršćivanje nadograđene kose za kosu modela. Model je bila Ivana Knežević.[7][8]

Slaviša Pajkić iz Požarevca poznatiji kao "Biba Struja" je čovek fenomen koji golim rukama može da drži žice pod naponom struje. Zahvaljujući fenomenu koji je otkrio još kao tinejdžer, Pajkić je ceo život posvetio električnoj struji sa kojom se "druži" i danas. Naime njegov organizam je otporan na struju i on kontroliše jačinu struje koju ispušta njegovo telo. Biba ima ektodermalnu displaziju, retko oboljenje koje za posledicu ima veoma suvu kožu i otpornost na električnu energiju. Dva puta je ušao u Ginisovu knjigu rekorda: 1981. godine dodirnuo je nekoliko hiljada volti, a 2003. godine zagrejao je vodu na 97 stepeni za minut i 37 sekundi.[9]

Milovan Milutinović iz Užica poznatiji kao "Užički Supermen" je uspeo da ode pešaka od Užica do Londona i pred Ginisovom komisijom na stadionu "Linford Kristi" ostvari životni san. Milovan je uspeo da postane Ginisov rekorder tako što je uspeo da trči sa teretom od 45 kilograma na 100 m za samo 25,19 sekundi. Milutinu je trebalo 62 dana da stigne do Londona, smršao je 12 kilograma, susreo se sa mnogim poteškoćama na putu, bez znanja Engleskog jezika ili bilo kog drugog stranog jezika.[10]

Ervin Katona iz Subotice je Strong men i najjači čovek u Srbiji. Ervin drži svetski rekord u disciplini Viking Press: potisak 155 kg-18 ponavljanja. Ervin drži Ginisov rekord u disciplini Rampa (podizanje 2 automobila po 1000 kg pod nagibom od 15 stepeni u trajanju od 1,02 minuta).[11] Ervin je takođe Ginisov rekorder u najbržem prevrtanju gume na 20 m.[12]

Miodrag Gidra Stojanović je bio bokser, kik-bokser i borac mešovitih borilačkih veština. Trenirao je u bokserskom klubu Crvena zvezda, čiji je bio direktor. Godine 1986. upisao se u Ginisovu knjigu rekorda uradivši za 24 sata 29.449 trbušnjaka. Potom je 1993. godine otišao u Los Anđeles gde je bio scenarista i glumac u filmu "Rođen kao ratnik“. Po povratku u Jugoslaviju Gidra se posvetio ultimat fajtu. Ubijen je 18. februara 2001. godine ispred Teniskog kluba Partizan u Beogradu.[13]

Zoltan Gali iz gradića Ada u Bačkoj po profesiji izvrstan kuvar. Zoltan je odmalena privržen loncima i varjači i bilo mu je osam godina kad je skuvao prvi paprikaš. Zoltan je ušao u Ginisovu knjigu rekorda tako što je napravio najveće jelo od kupusa, naime Zoltan je uspeo da skuva i smota ukupno 10.374 sarme koje su bile teške 1.400 kilograma. Pre njega je Ginisov rekorder bio kuvar iz Futoga, kome je pošlo za rukom da "smota" 6.556 sarmi, teških 925,4 kilograma.[14]

Vojislav Mijić iz Šapca je uspešni direktor Šabačkog plivačkog maratona i trostruki Ginisov rekorder. Šapčanin se zaljubio u plivanje kao šestogodišnjak. Plivanje je naučio u Jadranu. Usledio je novi izazov plivanje od Sremske Mitrovice do Beograda. Prvi Ginisov rekord postavio je upravo na ovoj deonici 1992. godine, kada je stazu od 139 km preplivao za 36,5 časova. Već sledeće 1993. godine, usred postjugoslovenskog ratnog vihora, preplivao je od Vukovara do Beograda 165 km za 23 časa i 56 minuta i tako postavio novi Ginisov rekord.[15]

Desimir Desko Stojković majstor nunčaka, postavio je Ginisov rekord 2013 godine, tako što je nunčakama u metu na džaku pogodio tačno 234 puta za minut. Kada je imao nešto više od deset godina Desimira je fascinirao Brus Li koji mu je, kao i većini dečaka tog vremena, postao idol i velika inspiracija. Zato je još kao mali počeo da trenira borilačke veštine, ali je vrlo brzo shvatio da su nunčake veština njegovog života.

Milovan Mijatović je stočar iz sela Mionica okolina Valjeva, dvadesetogodišnji uzastopni republički rekorder u proizvodnji mleka i mesa. Naime on je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 2003. godine tako što je odgajio najtežeg bika na svetu zvanog Ferdinand. Ferdinand je težio 2100 kg i time oborio 100 godina star rekord jednog Meksikanskog bika.[16][17]

Milenko Topalov iz Zrenjanina (rođen u Elemiru),samouki proizvođač numizmatičkih replika. 29.11.2022. godine upisan je u kategoriji "Najmanja replika novčića" Ginisove knjige rekorda. Titulu je osvojio izradivši umanjenu repliku aktuelnog najmanjeg komemorativnog zlatnika na svetu prečnika 2,96 mm izdatog od Švajcarske kovnice. Pobednička replika prečnika 2,73 mm praktično je i najmanji zlatnik na svetu.[traži se izvor]

Rekord u broju osoba sa istim imenom na istom mestu je oboren 4. februara 2023. godine u Beogradu, kada se pod organizacijom Color Media Communications na istom mestu okupilo 256 osoba sa imenom Milica Jovanović.[18] Prethodni rekord je postavljen u Tokiju 2022. godine kada se okupilo 178 osoba sa imenom Hirokazu Tanaka.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Proverite ovo možda niste znali o Ginisovoj knjizi(„24 sata“, 10. februar 2014)”. Arhivirano iz originala 21. 03. 2014. g. Pristupljeno 20. 03. 2014. 
  2. ^ Jugoslavija krila ime teroriste koji je razneo Jatov avion(„Politika.rs“, 26. januar 2012)
  3. ^ Srpski Ginisovac u prisustvu svedoka postavio 79 kašika(„Telegraf.rs“, 28. jun 2016)
  4. ^ Obara Ginisove rekorde kao od šale(„Espreso.rs“, 12. decembar 2015)
  5. ^ Svetski prvak u 10 Ginisovih izazova rekorde obarao cak 25 puta („Telegraf.rs“, 6. maj 2016)
  6. ^ Dalibor Jablanović oborio 25 rekord(„Telegraf.rs“, 5. februar 2017)
  7. ^ „Srpski frizer ispleo kiku od 820 m („ALO“, 1. jul 2013)”. Arhivirano iz originala 10. 2. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2015. 
  8. ^ Ovi Srbi su ušli u Ginisovu knjigu rekorda: Njihove discipline su za nevericu
  9. ^ "Biba Struja" premijerno 4. maja („B92“, 18. april 2012)
  10. ^ Pogledajte: Užički Supermen se vratio kući sa Ginisom(„Blic“, 29. jul 2012)
  11. ^ „Stong Men Srbija”. Arhivirano iz originala 9. 9. 2013. g. Pristupljeno 5. 9. 2013. 
  12. ^ „svaki drugi rekord lažan(„24sata“, 25. januar 2013)”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2013. g. Pristupljeno 06. 09. 2013. 
  13. ^ Nerasvetljen zločini: Gidra izrešetan ispred TK Partizana(„Kurir“, 7. april 2013)
  14. ^ Ada dobila svog Ginisovca Zoltan Gali skuvao 10 374 sarme(„RTV“, 15. februar 2013)
  15. ^ Ginisov rekord sa save („Blic“, 10. april 2011)
  16. ^ „Odgajio Ferdinanda za Ginisa („Press“, 31. jul 2010)”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2014. g. Pristupljeno 21. 03. 2014. 
  17. ^ „Sokol još nije prodat(„Novosadske novine“, 22. maj 2013)”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2014. g. Pristupljeno 21. 3. 2014. 
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Milice Jovanović oborile Ginisov rekord”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-02-06. 
  19. ^ „(FOTO) Pao Ginisov rekord u Beogradu - na jednom mestu se okupilo 256 Milica Jovanović - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2023-02-04. Pristupljeno 2023-02-06. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гинисова_књига_рекорда&oldid=25945765”