Суперстогодишњаци
Суперстогодишњак је назив за особу која доживи 110 или више година. Ово доба достиже око један од хиљаду стогодишњака. Суперстогодишњаци обично живе живот без значајних болести повезаних са старењем све док не достигну максимални људски животни век.[1][2][3]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Израз "суперстогодишњак" се први пут појавио 1832. године.[4] Такође, Норис Меквиртер, уредник гинисове књиге рекорда, користио је овај термин у сарадњи са истраживачем старосних тврдњи Албертом Еклером 1976. године, а термин су додатно популаризовали Вилијам Штраус и Нил Хау 1991. године у својој књизи „Генерације“.[5]
Термин „полусуперстогодишњак“ коришћен је за описивање особе старости 105–109 година. Првобитно се термин „суперстогодишњак“ користио за означавање особе старије од 100 година, али је 110 година постало гранична вредност прихваћених критеријума за демографе.
Учесталост
[уреди | уреди извор]Геронтолошка истраживачка група (међународна база података о дуговечности) последњих година води листу од 250 до 300 верификованих живих људи старости од 110 или више година. Међутим, истраживачи процењују, на основу стопе преживљавања стогодишњака од 0,15% до 0,25% до 110-е године, да би у свету требало да постоји између 300 и 450 живих суперстогодишњака.
Историја
[уреди | уреди извор]
Иако тврдње о екстремној старости постоје још од најранијих времена у историји, најранији у потпуности документовани суперстогодишњак кога је Гинисова књига рекорда званично прихватила био је Герт Бомгард (1788–1899) из Холандије, док је прва верификована жена која је напунила 110 година била Маргарет Нив (1792–1903) из Уједињеног Краљевства.[6] Прва потврђена особа која је напунила 115 година била је Аугуста Холц (1871–1986) из Сједињених Америчких Држава, а прва особа која је напунила 120 година била је Жана Калман (1875–1997) из Француске.
Морбидитет
[уреди | уреди извор]Истраживања о морбидитету суперстогодишњака открила су да они остају без великих болести повезаних са годинама, као што су мождани удар, кардиоваскуларне болести, деменција, рак, паркинсонова болест и дијабетес до самог краја живота када умиру од исцрпљености резерве органа, а то је способност враћања функције органа у хомеостазу.[7] Око 10% суперстогодишњака преживи до последња три месеца живота без тешких болести повезаних са годинама, у поређењу са само 4% полу-суперстогодишњака и 3% стогодишњака.[8]
Мерењем биолошке старости различитих ткива код суперстогодишњака, истраживачи би могли да идентификују природу оних која су заштићена од ефеката старења.[9] Према студији 30 различитих делова тела 112-годишње жене суперстогодишњакиње, заједно са млађим контролним групама, мали мозак је заштићен од старења, а према епигенетском биомаркеру старости ткива познатом као епигенетски сат, очитавање је око 15 година млађе него што се очекује код стогодишњака. Ови налази би могли да објасне зашто мали мозак показује мање неуропатолошких обележја деменције повезане са старењем у поређењу са другим регионима мозга.[10]
Геномска студија из 2021. године идентификовала је генетске карактеристике које штите од болести повезаних са старењем, посебно варијанте које побољшавају поправку ДНК. Утврђено је да је пет варијанти значајно, утичући на гене STK17A (повећана експресија) и COA1 (смањена експресија). Суперстогодишњаци су такође имали неочекивано низак ниво соматских мутација.[11]
Види још
[уреди | уреди извор]- Најстарији људи
- Најстарији живи људи
- Најстарији људи у Србији
- Најстарији људи на Балкану
- Најстарији људи у Европи
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Supercentenarians. Demographic Research Monographs (на језику: енглески). Max Planck Institute for Demographic Research. 25. 05. 2010. стр. 338. ISBN 978-3-642-11519-6. doi:10.1007/978-3-642-11520-2. Архивирано из оригинала 04. 08. 2014. г. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Health span approximates life span among many supercentenarians: compression of morbidity at the approximate limit of life span”. The Journals of Gerontology. 04. 01. 2012. ISSN 1758-535X. PMC 3309876
. PMID 22219514. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Theoretical estimation of maximum human lifespan”. Biogerontology (на језику: енглески). 09. 02. 2009. ISSN 1573-6768. PMID 18560989. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Oxford English Dictionary”. Oxford English Dictionary (на језику: енглески). Oxford University Press. 04. 01. 2012. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Generations: The History of America's Future, 1584 to 2069 by William Strauss, Bill Strauss”. Publishers Weekly (на језику: енглески). 01. 01. 1991. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ On centenarians; and the duration of the human race: a fresh and authentic enquiry; with historical notes, criticisms, and speculations (на језику: енглески). Columbia University Libraries. 12. 05. 2010. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Keeping Track of the Oldest People in the World”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). 08. 07. 2014. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Supercentenarians giving researchers clues on longevity”. Chicago Tribune (на језику: енглески). 08. 02. 2006. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „'Longevity gene keeps mind sharp'”. BBC (на језику: енглески). 26. 12. 2006. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Whole-genome sequencing analysis of semi-supercentenarians”. National Institutes of Health (на језику: енглески). 04. 05. 2021. ISSN 2050-084X. PMC 8096429 . PMID 33941312. Приступљено 22. 02. 2022.
- ^ „Biggest genetic study of supercentenarians reveals clues to healthy aging”. New Atlas (на језику: енглески). 05. 05. 2021. Приступљено 22. 02. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Maier, H.; Gampe, J.; Jeune, B.; Robine, J.-M.; Vaupel, J. W., ур. (25. 5. 2010). Supercentenarians. Demographic Research Monographs. Springer. стр. 338. ISBN 978-3-642-11519-6. doi:10.1007/978-3-642-11520-2. Архивирано из оригинала 04. 08. 2014. г. Приступљено 01. 03. 2025.
