Glaukon

Ne poistovećivati sa Glauk ili Glaukom.

Glaukon (/ˈɡlɔːkɒn/; grčki: Γλαυκων; oko 445. p. n. e. - 4. vek pre nove ere) sin Aristona, bio je stari Atinjanin i stariji Platonov brat. On je prvenstveno poznat kao veliki sagovornik sa Sokratom u Platonovom delu Država, i sagovornik tokom diskusiji o alegoriji pećine. On se takođe kratko spominje na počecima dva Platonova dijaloga, Parmenida i Simpozijuma.

Biografija

Glaukon je bio stariji Platonov brat i, kao i njegov brat, bio je u najužem krugu mladih bogatih učenika Sokrata. Iako se o njegovom životu malo zna, neki podaci se mogu ekstrapolirati iz Platonovih spisa i iz kasnijih platonskih biografa.

Rođen je u Kolitu, neposredno izvan Atine, najverovatnije pre 445. godine pre Hrista (pošto je bio dovoljno star da služi u atinskoj vojsci tokom bitke na Megari, 424. p. n. e.).

Otac mu je bio Ariston, a majka Periktiona. Prema Diogenu Leartiju, u svom Platonovom životu Platon i Glaukon imali su sestru Potone i brata Adeimanta. U Platonovom dijalogu Parmenid pominje se i polubrat, Antifon.

Prema Oksfordskom grčkom rečniku, naziv „Glaukon“ potiče od prideva glaukomatos (γλαυκομματος) koji znači „svetlooki“, „sovooki“ ili „sivooki“. Obično se smatra da je to odanost Atini, boginji mudrosti i imenjakinji i božanstvu čuvarku grada Atine. Nije jasno da li je to ime dato po rođenju, epitet za obožavanje boginje ili nadimak dat za „traženje mudrosti“. Upotreba epiteta kao imena bila je uobičajena: na primer, Platon nije rođeno ime, već prema epitetu koji znači "širok" (platon) koji je filozofu dat za njegovu fizičku građu."

Glaukon i bar jedan od njegove braće borili su se protiv Megara u bici kod Megare, pri čemu su Atinjani pobedili 424. p. n. e., tokom vrhunca Peloponeskog rata protiv Sparte i njihovih saveznika. Braća su pohvaljena za njihove "božanske" vrline u borbi i za snagu krvne loze od strane Sokrata u Državi.

Nije jasno čime je Glaukon zarađivao za život (ako je išta postojao jer je bio aristokratska porodica). Međutim, Sokrat kaže da je Glaukon muzičar i da može ispravno odgovoriti na pitanja o muzičkoj teoriji i harmoničnim proporcijama, što takođe može implicirati da je, kao i mnogi drugi Atinjani u to vreme, poput Platona, Glaukon proučavao muzičke i matematičke teorije Pitagora u nekom trenutku.

Podaci o Glaukonu nakon Sokratove smrti (399. p. n. e.) su nepoznati. Kako se Platonovi dijalozi o Sokratu ne odnose na Glaukonov odlazak, on je najverovatnije umro u Atini ili oko nje posle Sokrata.