Pređi na sadržaj

Глорија Скот

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glorija Skot
Ilustracija iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Gloria Scott
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1893.
Hronologija
PrethodnikPosrednikov pisar
NaslednikRitual Masgrejvovih

„Glorija Skot” (engl. The Adventure of the Gloria Scott) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i peta je priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine u aprilu 1893. godine, kao i američkom časopisu Harper's Weekly istog meseca.[1]

Ovo je hronološki najraniji slučaj u kanonu Šerloka Holmsa. Priču pripoveda uglavnom Holms, a ne doktor Votson, i ovo je prvi slučaj na koji je Holms primenio svoju moć dedukcije, pošto je to do tada tretirao kao puki hobi. Ovo je jedna od brojnih priča o Šerloku Holmsu u kojima glavnog junaka proganja stari poznanik zbog starog zločina. Među ostalima su „Tajna Boskomske doline”, „Crni Petar”, „Znak četvorice”, „Pet semenki narandže”, „Stalni pacijent“ itd. Ovo je takođe jedna od njegovih mnogobrojnih priča koje se bave sudbinom likova koji se vraćaju u Englesku nakon što su proveli vreme u inostranstvu u kolonijama Britanske imperije.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Viktor Trevor, Šerlok Holms i gospodin Trevor stariji, ilustracija iz 1893. godine

U svojim studentskim danima, Šerlok Holms je proveo mesec dana sa svojim prijateljom Viktorom Trevorom na imanju Viktorovog oca u Norfoku. Dok je bio tamo, Holms je zadivio svog domaćina, Viktorovog oca, koji je bio mirovni sudija i zemljoposednik. Svoje bogatstvo je stekao na zlatnim poljima u Australiji. Jedan od Holmsovih zaključaka bio je da je gospodin Trevor stariji nekada bio povezan sa osobom sa inicijalima „Dž. A.” koju je hteo da zaboravi. Njegov domaćin se tada onesvestio preko stola. Holms je dodirnuo njegovu bolnu tačku i nije verovao u starčevo objašnjenje, kada se ovaj povratio sebi, da je Dž. A. bila stara ljubavnica.

Holms je primetio da izaziva nelagodu svom domaćinu i odlučio je da ode. Veče pre nego što je to uradio, u kući se iznenada pojavio još jedan starac, što je nateralo gospodina Trevora starijeg da popije čašu brendija pre nego što ga je pozdravio. Oni su očigledno bili prijatelji oko 30 godina ranije, a gospodin Trevor je rekao nešto o tome da će mu naći posao. Ubrzo nakon toga, Holms i njegov prijatelj zatekli su gospodina Trevora pijanog.

Holms je tada napustio imanje Trevorovih i proveo narednih sedam nedelja u svojim hemijskim eksperimentima, iznenada primivši telegram od mlađeg Trevora koji ga je molio da se vrati u Norfok. Kada je stigao tamo, Viktor je rekao Holmsu da mu otac umire od posledica moždanog udara koji je pretrpeo nakon što je dobio pismo. Otkrili su da je umro dok se Viktor sastajao sa Holmsom na stanici.

Nakon što je Holms napustio kuću sedam nedelja ranije, izgleda da se ovaj starac koji je došao da traži posao, a koji se zvao Hadson, pokazao kao neposlušni zaposleni koliko se to moglo zamisliti. Tražio je da bude unapređen od baštovana do batlera i dobijao je šta god je poželeo. Uzeo je neoprostive slobode koje bi obično rezultirale otpuštanjem zaposlenog. Često je bio pijan. Viktor ga nije podnosio i izjavio je da bi prebio Hadsona da je bio mlađi. Ostalo osoblje se žalilo na njega. Međutim, Viktorov otac je uvek puštao da se izvuče sa bilo kakvom sramotom. Odjednom, Hadson je najavio da odlazi jer mu je dosadio Norfok, i da ide u Hempšir da vidi Bedesa, još jednog starog brodskog druga.

Sada je Holmsov prijatelj naglo smršao i bio izjedan brigom. Mislio je da je problem gotov kada je Hadson otišao, ali onda je stiglo pismo iz Fordingbridža u Hempširu. Sadržaj pisma Viktoru nije značio ništa, i prošlo je dosta vremena pre nego što je Holms išta video u tome. Našao je ključ. Ako bi neko pročitao svaku treću reč koja počinje prvom, postojala je razumljiva poruka: „Igra je završena. Hadson je sve rekao. Bežite i spasavajte se.” Holms je zaključio da je igra bila ucena. Neka stroga tajna bila je moć koju je Hadson imao nad gospodinom Trevorom starijim. Starčeve samrtne reči upućene lekaru otkrile su tajnu. Neki papiri su pronađeni u japanskom kabinetu gospodina Trevora. Dokument je bio priznanje.

Gospodin Trevor stariji se nekada zvao Džejms Armitidž (inicijali: „Dž. A.”) i bio je kriminalac koji je proneverio novac iz banke u kojoj je radio i bio je uhvaćen. Osuđen je na robiju. Na brodu Glorija Skot, koja je iz Falmuta krenula za Australiju, Armitidž je od susednog zatvorenika saznao da je postojala zavera za preuzimanje broda. Njegov sused, Džek Prendergast, finansirao je šemu od skoro 250.000 funti nepovratnog novca od njegovog zločina. Mnogi članovi posade, čak i oficiri, bili su u njegovom poslu, pa čak i kapelan Vilson, koji uopšte nije bio svešteno lice. Vilson je, dok se pretvarao da drži liturgiju zatvorenicima, u stvari delio pištolje i drugu opremu da se iskoristi kada za to dođe vreme. Armitidž je u tu šemu uvukao i svog drugog suseda, Evansa.

Kao što se moglo očekivati, nije sve išlo po planu. Preuzimanje je izvršeno neočekivano kada je brodski lekar otkrio pištolj dok je lečio jednog zatvorenika. Zatvorenici su tada morali odmah da krenu ili bi izgubili element iznenađenja. U pometnji koja je usledila, kapetan i mnogi drugi ljudi su ubijeni, a došlo je do spora između Prendergasta sa njegovim pristalicama i grupe uključujući Armitidža oko toga šta da rade sa nekoliko lojalnih članova posade koji su još uvek ostali živi. Armitidž i drugi ne bi podneli hladnokrvno ubistvo. Oni su pušteni u malom čamcu da odu gde god požele.

Ubrzo nakon što su otišli u svom malom čamcu, Glorija Skot je eksplodirala kao rezultat nasilja koji se proširio do mesta gde je držan barut. Ljudi u čamcu, među kojima je bio i Evans, požurili su nazad na mesto eksplozije i spasili jednog preživelog — Hadsona. Sledećeg dana, srećom, njih je spasio drugi brod, Hotspur, takođe poslat za Australiju. Predstavili su se kao preživeli sa putničkog broda i, kada su se našli u Australiji, krenuli ka zlatnim poljima. Armitidž je promenio ime u Trevor, a Evans je promenio ime u Bedes. Obojica su se kasnije vratili u Englesku kao bogati ljudi. Sve je išlo dobro po njih dok se Hadson iznenada nije pojavio.

Pošto nijedan skandal u vezi sa Glorijom Skot nikada nije usledio nakon čudne poruke od Bedesa (Evans), i pošto se ni za Hadsona ni za Evansa nikada više nije čulo, policija je verovala da je Hadson uklonio Bedesa dok je Holms verovao da je Evans verovatno ubio Hadsona, verujući da je sve ispričao, a u stvari nije, a zatim pobegao sa onoliko novca koliko je mogao.

Holms se još jednom poziva na ovaj slučaj u pripoveci „Vampir iz Saseksa” kada on konsultuje indeks svojih prošlih podviga u potrazi za referencama na „vampire” i primećuje da je „Putovanje Glorije Skot” navedeno pod „V”. Takođe se usputno pominje u priči „Ritual Masgrejvovih” dok Holms priča Votsonu o svojim ranim slučajevima kada je prvi put postao detektiv.

Protivrečnosti[uredi | uredi izvor]

Izveštaj o priznanju sadržao je nažvrljanu fusnotu Trevora starijeg u kojoj je zabeležena fatalna poruka koja mu je dostavljena. Ovo je u suprotnosti sa navedenom činjenicom da se Trevor nikada nije osvestio do samog kraja života, kada je samo uspeo da otkrije gde leži priznanje.

Prema Trevorovom priznanju, Glorija Skot je napustila Falmut „pre trideset godina” i to tačno 1855. godine, ali bi to postavilo Holmsovu istragu 1885. godine, a ne u njegove fakultetske godine, kako je rekao Votsonu. Pošto dalje u priči Trevor stariji takođe piše: „Više od dvadeset godina smo vodili miran i koristan život”, možemo pretpostaviti da je tačan datum oko 1875. godine, što bi odgovaralo Holmsovom pozivanju na njegove fakultetske godine. Takođe je moguće da je „trideset godina” bilo zaokruživanje dvadeset pet godina, što bi slučaj smestilo u 1880. godinu.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Ova pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u aprilu 1893, kao i u američkom časopisu Harper's Weekly 15. aprila iste godine. Takođe je objavljena i u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u maju 1893. godine.[1] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand,[3] i sa dve ilustracije V. H. Hajda u časopisu Harper's Weekly.[4] Uvrštena je u Memoare Šerloka Holmsa,[3] koji su objavljeni u decembru 1893. u Velikoj Britaniji i u februaru 1894. u SAD.[5]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Priča je adaptirana kao kratki nemi film iz 1923. godine, koji je bio deo filmskog serijala sa Eje Norvudom u ulozi Šerloka Holmsa i Hjubertom Vilisom kao dr Votsonom.[6]

Televizijska serija Šerlok Holms iz 1954–1955. sa Ronaldom Hauardom u ulozi Holmsa i H. Marion Krafordom kao Votsonom je labavo adaptirala ovu priču za svoju epizodu „The Case of the Blind Man's Bluff”, menjajući ime broda u Glorija Nort. Zadržava elemente iz priče, kao što je respektabilni lik sa tetovažom koju je pokušao da izbriše, ali koju Holms ipak primećuje (u epizodi, tetovaža je predstavljala inicijale „G. N.” za „Glorija Nort” umesto „Dž. A.”).[7] Epizoda je kasnije prepravljena, zadržavajući strukturu radnje i veći deo dijaloga, za američko-poljsku seriju iz 1980. Šerlok Holms i dr Votson sa Džefrijem Vajthedom u glavnoj ulozi, koju je takođe producirao Šeldon Rejnolds.[8]

„Glorija Skot” je bila epizoda animirane serije Šerlok Holms u 22. veku iz 2001. godine, u kojoj je naslovni zatvorski brod bio svemirska letelica na putu ka Mesecu.

U epizodi iz 2014. „Prazan mrtvački kovčeg”, prvoj epizodi treće sezone televizijske serije Šerlok, verenica dr Votsona, Meri Morstan, rešava šifrovanu tekstualnu poruku na mobilnom telefonu čitajući svaku treću reč. U epizodi četvrte sezone „Poslednji problem” iz 2017. otkriva se da je Holms imao prijatelja iz detinjstva po imenu Viktor Trevor.

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa sa Ričardom Gordonom kao Šerlokom Holmsom i Lijem Lovelom kao dr Votsonom. Epizoda je emitovana 21. januara 1932. godine.[9] Druge epizode ​​prilagođene iz ove priče emitovane su 14. aprila 1935. (sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom)[10] i 1. oktobra 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[11]

Mejzerova je takođe adaptirala priču za američku radio-seriju Nove avanture Šerloka Holmsa kao epizodu sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 28. decembra 1941. godine.[12]

Priča je adaptirana kao epizoda američke radio-serije CBS Radio Mystery Theater pod nazivom „Glorija Skot”. Epizoda, u kojoj su glumili Kevin Makarti kao Šerlok Holms i Kort Benson kao dr Votson, prvi put je emitovana u novembru 1977. godine.[13]

„Gloriju Skot” je dramatizovao Vinsent Makinerni za BBC Radio 4 tokom 1992. godine, kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. U njoj su se takođe pojavili Sajmon Treves kao Viktor i Terens Edmond kao Trevor stariji.[14]

Epizoda iz 2008. godine Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serijalu u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, adaptirana je iz ove priče, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[15]

Štampa[uredi | uredi izvor]

Hrvatska književnica Mima Simić objavila je 2005. zbirku kratkih priča pod naslovom Pustolovine Glorije Skot. Ova adaptacija uvodi čudnu parodiju na kanon Šerloka Holmsa kroz zamenu polova protagonista: katastrofalna detektivka Glorija Skot i njena verna pomoćnica Meri Lambert. TV animacija zasnovana na ovoj adaptaciji bila je u razvoju 2014. godine.

Knjiga Ubistvo Meri Rasel iz 2016. godine, autorke Lori R. King zasniva se na premisi da je Hadson iz Glorije Skot niko drugi do otac Holmsove gazdarice gospođe Hadson.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ a b Smith 2014, str. 84
  2. ^ "The Cesspool of Empire: Sherlock Holmes and the Return of the Repressed," Victorian Literature and Culture, 34.1: March 2006, pp. 233-247.
  3. ^ a b Cawthorne 2011, str. 80
  4. ^ „Harper's Weekly. v.37 Jan.-June 1893.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 75
  6. ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 132. ISBN 9780060156206. 
  7. ^ "The Adventure of the Blind Man's Bluff (1954)". Full episode on YouTube.
  8. ^ "The Adventure of the Blind Man's Bluff (1980)". Full episode on YouTube.
  9. ^ Dickerson 2019, str. 41
  10. ^ Dickerson 2019, str. 64
  11. ^ Dickerson 2019, str. 76
  12. ^ Dickerson 2019, str. 104
  13. ^ Payton, Gordon; Grams, Martin Jr. (2015) [1999]. The CBS Radio Mystery Theater: An Episode Guide and Handbook to Nine Years of Broadcasting, 1974-1982 (Reprinted izd.). McFarland. str. 235. ISBN 9780786492282. 
  14. ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  15. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  16. ^ Chandler, Chip (2016-04-05). „Laurie R. King on falling in love with Sherlock along with her character”. Play Here with Chip Chandler. Panhandle PBS. Pristupljeno 2019-02-28. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глорија_Скот&oldid=27423515”