Goldmanova aplanaciona tonometrija
| Goldmanova aplanaciona tonometrija | |
|---|---|
 Goldmanova aplanacioni tonometar | |
| Svrha | aplanaciona tonometrija |
Goldmanov aplanacioni tonometrija (GAT) jedna je od najraširenijih metoda za tonometrije u oftalmologiji, koja je zbog svoje preciznosti uvedena u svakodnevnu praksu kao, zlatni standard za merenja IOP.[1] U novije vreme u upotrebi je i prenosna verzija GAT poznata pod imenom Perkinsov tonometar, koji se može primeniti i za pacijente koji su u ležećem položju. Merenja Perkinsovim tonometrom su uporediva sa konvencionalnim Goldmanovim tonometrom, mada njegova upotreba nije naročito raširena.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Goldmanov aplanacioni tonometar (GAT) za merenje očnog pritiska u kliničku praksu uveli su Hans Goldmann i Theo Schmidt (1957).[2] Oni su tonometar napravili po Imber - Fikovom zakonu, koji glasi:
...IOP je proporcionalan sili koja je potrebna da se aplanira rožnjača (aplanaciona sila na idealnu sferu primenjuje se kao aplanacija na rožnjaču).[3]
Ova metoda danas je najraširenija metoda tonometrije u oftalmologiji i optometriji. jer za sada ne postoji tonometar sa većom preciznošću za merenja IOP.
Procedura[uredi | uredi izvor]
Merenje IOP-a ovom metodom vrši se na osnovu sile koja je potrebna da izvrši aplanaciju, odnosno zaravnjivanje određene površine rožnjače.
Tonometar je montiran na biomikroskopu, a merenje IOP se izvodi na pacijentu u sedećem položaju. Pre početka merenja neophodno je da se površina oka anestezira kapima za oči, s obzirom da se ostvaruje kontakt površine rožnjače i koničnog kružnog vrha aplanacionog tonometra, što može izazvcati neželjeni nadrašaj oka.[2]
Kada konični kružni vrh instrumenta dođe u kontakt sa rožnjačom on formira meniskus suznog filma, koji se manifestuje u vidu dva polukruga koji se najbolja vizualizuju ukoliko se suzni film oboji sa odgovarajućom količinom fluoresceinske boje i posmatra pod plavim, kobaltnim svetlom na biomikroskopu.[4]
- Moguće greške tokom merenja
Moguće greške koje se mogu javiti kod upotrebe ovog tonometra nastaju usled:
- zadržavanje daha prilikom merenja IOP ili Valsalva manevar,
- usled pritiska na bulbus oka prstima ispitivača,
- zbog stezanja kapaka.
- Rizici
Ova metoda tonometrije nosi u sdebi i rizik od:
- povređivanja rožnjače pri merenju IOP - a,
- infekcije ukoliko se sonda ne očisti (dezinfekuje) posle svakog merenja.
- Greške u merenju
Na pogrešno dobijene vrednosti IOP tokom primene GAT mogu da utiču:
- centralna debljina rožnjače,
- zakrivljenost rožnjače,
- struktura rožnjače,
- aksijalna dužina bulbusa.
Drugi najčešći izvor greške pri merenju je u slučaju postojanja izraženog astigmatizma ili nepravilnosti na površini rožnjače. U ovim situacijama nije mouće dobiti odgovarajuće meniskuse suznog filma, pa nije moguće tačno merenje IOP (93).
Goldmanova aplanaciona tonometrija je precizna za prosečnu debljinu rožnjače od 540 do 560 mikrona. Centrlna debljina rožnjače veća ili manja od proseka uvodi u malu grešku. Aplanaciona tonometrija potcenjuje vrednosti IOP-a kod tanjih rožnjača, a precenjuje kod rožnjače debljine veće od fiziološke. Utvrđeno je da se vrednosti IOP izmerene aplanacionom tonometrijom povećavaju za 0,2 mmHg za svakih 10 µm povećanja centralne debljine rožnjače (central corneal thickness - CCT). Utvrđeno je da u proseku veća CCT daje više (precenjene) vrednosti IOP - a izmerene GAT i za 6,8 mmHg, dok kod tanjih rožnjača
Modifikacije Goldmanovog aplanacionog tonometra[uredi | uredi izvor]
Modifikacije Goldmanovog aplanacionog tonometra su: metode po Dregeru, Perkinsu i Halbergu.
Alernativne metode merenja IOP[uredi | uredi izvor]
Alernativne metode merenja IOP-a su: digitalna metoda i impesiona metoda Schiotzovim tonometrom.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Jordanova, Elena; Hentova-Senćanić, Paraskeva; Marjanović, Ivan; Senćanić, Ivan; Baralić, Marko; Stefanović, Ivana; Pavlović, Tanja (2019). „Different methods for measuring intraocular pressure”. Naucni Casopis Urgentne Medicine - Halo 194. 25 (2): 116—128. doi:10.5937/Halo1902116J.
- ^ a b Stamper, Robert L. (2011). „A History of Intraocular Pressure and Its Measurement”. Optometry and Vision Science. 88 (1): E16—E28. PMID 21150677. doi:10.1097/OPX.0b013e318205a4e7..
- ^ Goldmann H (1957): Applanation tonometry. New York. Josiah Macy, Jr. Foundation.
- ^ Kanski’s Clinical Ophthalmology (8th izd.).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
