Gongorizam

Gongorizam (šp. gongorismo) je naziv za jedan od tokova španske barokne poezije čiji je najznačajniji prestavnik bio Luis de Gongora. U Španiji se za isti pojam upotrebljavaju i nazivi kultizam (cultismo) i kulteranizam (culteranismo). Srodni književni pokreti postoje i u drugim zamljama toga vremena (precioznost u Francuskoj, marinizam u Italiji). Gongorizam predstavlja težnju da se u poeziji, koja prema riječima Pedra Sote Rohasa treba da bude „raj zatvoren za mnoge, vrt otvoren za malobrojne”, uz pomoć rafiniranih izražajnih sredstava ostvari posebna umjetnička realnost. Gongora i njegovi sljedbenici ugledajući se na latinski i italijanski jezik, stvorili su poseban pjesnički španski jezik čije su najvažnije karakteristike: obilje neologizama, složena sintaksička struktura rečenice u okviru koje je posebno često zastupljena stilska inverzija, bogatstvo i maštovitost u korišćenju stilskih figura, posebno metafore, muzikalnost stiha. Taj jezik je „pjesnički jezik u kome metaforične odrednice neprestano stavljaju irealnu prepreku između uma i samog predmeta”. Gongorizam je tokom 17. vijeka imao mnogobrojne pristalice, ali i protivnike, kako u španskoj tako i u hispanoameričkoj kolonijalnoj književnosti.

Literatura

• M. Artigas. Góngora y el gongorismo, 1927;
• D. Alonso, Estudios y ensayos gongorinos, 1960;
• R. Jammex, Etudes sur l’oeuvre poétique de don Luis de Gongora, 1967;
• J. L. Alborg, Historia de la literatura española, II Época barroca, 1970;
• J. M. Blecua, Sobre poesía de la Edad de Oro, 1970;
• A. Collard, Nueva poesía. Conceptismo, culteranismo en la lírica española, 1971;
• J. de Entrambasaguas, Estudios y ensayos sobre Góngora y el Barroco, 1975.