Gordana Stošić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gordana Stošić
Gordana Stosic.jpg
Gordana Stošić
Puno imeGordana Stošić
Datum rođenja1945.
Mesto rođenjaBeograd, Jugoslavija
Datum smrti1994.
Mesto smrtiZemun, Srbija

Gordana Stošić (Beograd, 1945Zemun, 1994) je kontroverzna srpska književnica koja je svoju poetiku zasnivala na jako izraženim erotskim motivima. To ju je dovelo u sukob sa javnim moralom osamdesetih i devedesetih godina prošloga veka. Pogotovu što je radila u nastavi, predajući srpski jezik i književnost u jednoj beogradskoj gimnaziji. Pisala je prozu i poeziju. Bavila se i prevodilaštvom.

Njene knjige su od jednog dela publike ocenjivane vrlo hrabrim, tako da je u srpskom kulturnom miljeu slovila kao srpska Erika Jong, drugi deo publike je njene knjige smatrao kičom. Roditelji učenika su svojim intervencijama primorali direktora gimnazije da je ostavi bez posla, iako je imala podršku učenika kojima je predavala. U takvoj situaciji Gordana Stošić odlučuje da ode na Kosovo i Metohiju. Svoj stan poklanja izbeglicama i dve godine predaje srpski jezik i književnost u Dečanima. Iz ove metohijske varošice vratila se potresena i puna trauma. Živi kao podstanar u Zemunu. Veoma malo se zna o njenom životu u Metohiji. Po povratku, izvesno vreme lečila se na psihijatrijskoj klinici u Beogradu, a onda je leta 1994. godine izvršila samoubistvo skočivši s jedne desetospratnice u Zemunu.

Završila je Filološki fakultet u Beogradu.

Bila je član Udruženja književnika Srbije.

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Žena čežnjive kože, poezija, Beograd, 1980,
  • Drhtulja, kratka proza, Beograd, 1980,
  • Noćno seme, poezija, Beograd, 1982,
  • Stefan, roman, Beograd, 1985,
  • Noć ljuštenja krompira, Zagreb, 1985,
  • Tvoj brat blizanac, kratka proza, Beograd, 1986,
  • Kako su me rasturili u ime naroda, kratka proza, Beograd, 1989,

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Ko je ko, pisci iz Jugoslavije 1994 (priredio Milisav Savić), Ošišani jež, Beograd, (1994). str. 242,

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]