Гундељ
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
| Gundelj | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrste | |
|
M. melolontha (Linnaeus, 1758) | |
Gundelj, poznat i pod imenima hrušt, kokica i majska buba u južnobačkom okrugu i „čelebugar” je zajednički naziv tri vrste insekta iz roda Melolontha i reda tvrdokrilaca. Rasprostranjen je širom Evrope. Veliki broj srodnih vrsta naseljava Severnu Ameriku.
Sredinom 20. veka gundelj je u velikom delu Evrope zbog velike upotrebe pesticida bio na ivici izumiranja. Od početka 1980-ih uvode se kontrole pesticida, što dovodi do obnavljanja populacije gundelja.
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Postoje tri vrste gundelja:
- običan gundelj, Melolontha melolontha
- šumski gundelj, Melolontha hippocastani
- veliki gundelj, Melolontha pectoralis (sreće se samo na jugoistoku Nemačke)
Opis[uredi | uredi izvor]
Odrasli primerci običnog gundelja su dugački 25-30 milimetara, dok je šumski gundelj malo manji (20-25 milimetara).[1] Obe vrste su braon boje. Mužjaci imaju sedam „listića“ na antenama, dok ih ženke imaju šest.
Sve vrste gundelja hrane se lišćem.
Životni ciklus[uredi | uredi izvor]
Odrasle jedinke se pojavljuju krajem aprila ili tokom maja i žive pet do sedam nedelja. Nakon druge nedelje, ženke počinju da polažu jaja, a jaja zakopavaju na dubinu 10-20 centimetara (ponekad i više puta).
Iz jaja se razvijaju larve, poznate pod imenom „beli crvi“, oko šest nedelja nakon polaganja jaja.[2] Hrane se korenjem. Da bi se razvile u odrasle jedinke, treba im tri do četiri godine (u hladnijim predelima ponekad i pet godina). Za to vreme rastu do dužine od 4-5 centimetara, a u kasnu jesen ulaze u stadijum lutke, a nakon šest nedelja razvijaju se odrasle jedinke.
Zbog dugog larvenog ciklusa, gundelji se obično javljaju na svake tri-četiri godine.
Kontrola[uredi | uredi izvor]
Zbog velikog apetita, kako odraslih gundelja, tako njihovih larvi, ljudi su gundelje oduvek smatrali štetočinama. U pre-industrijskom društvu uobičajeni metod borbe bio je sakupljanje i ubijanje odraslih jedinki, što je, međutim, predstavljalo samo privremeno i delimično rešenje.
Sve do 20. veka nije bilo pravog rešenja za problem sa gundeljima. Tada su mnogi pašnjaci pretvoreni u obradivo zemljište (a obični gundelj polaže jaja na pašnjacima), što je uticalo na smanjenje njihovog broja. 1970-ih u nekim delovima Evrope gundelji su skoro izumrli. Sa uvođenjem kontrola upotrebe pesticida došlo je do obnavljanja broja gundelja.
Danas se za borbu koriste isključivo biološka sredstva: postoje gljivice koje ubijaju larve i te gljivice se „sade“ na tlo.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Majski gundelj”. Zaštita voća. Pristupljeno 20. 1. 2019.
- ^ a b „Gundenj, hrušt”. Agronomija. Pristupljeno 20. 1. 2019.
