Daktiloskopija
Daktiloskopija je posebna disciplina u okviru papilaroskopije. Bavi se proučavanjem otisaka prstiju, odnosno papilarnih linija na prstima. Daktiloskopska istraživanja se sprovode i primenjuju prvenstveno u oblasti kriminologije, odnosno kriminalistike i forenzike, a takođe i u oblasti fizičke antropologije. Daktiloskopija je počela da se razvija krajem 19. veka, a punu afirmaciju je dobila tokom prve polovine 20. veka. Daktiloskopske tehnike se primenjuju kao pouzdano naučno sredstvo za identifikaciju osoba na osnovu otisaka prstiju.[1][2][3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vujaklija 1980, str. 188.
- ^ Smolić 1993.
- ^ Miletić 2001, str. 13.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vujaklija, Milan (1980). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.
- Smolić, Tomislav (1993). Daktiloskopija i druge metode za identifikaciju osoba. Zagreb: MUP.
- Miletić, Slobodan (2001). Pojmovnik policijskog prava: Značenje 650 pojmova iz oblasti unutrašnjih poslova. Beograd: Službeni glasnik.
