Dvorac Gedelon

Dvorac Gedelon (fr. Guédelon) je projekat rekonstrukcije srednjovekovne izgradnje zamka. Nalazi se u Trenjiju (franc. Treigny), u departmanu Jon (franc. Yonne) u severozapadnom delu centralne Francuske. Cilj projekta je da se izgradi istorijski autentičan dvorac isključivo upotrebom tehnika i materijala korišćenih u srednjem veku. Kada bude završen 2020. godine, trebalo bi da bude autentična rekonstrukcija srednjovekovnog dvorca iz 13. veka.

Da bi se u potpunosti istražila stara tehnologija, projekat koristi samo tehnike, alate i kostime koji su autentični za ovaj period. Materijali, uključujući drvo i kamen, se dobijaju lokalno. Glavni projektant je Žak Mulen. On je projektovao dvorac u skladu sa arhitektonskim modelom razvijenim tokom 12. i 13. veka pod patronatom fracuskog kralja Filipa II.

Izgradnju je 1997. započeo Mišel Gijo, vlasnik zamka Sen Faržo udaljenog 13 km od ovog mesta. Lokacija je izabrana zbog dostupnosti građevinskog materijala: napušteni kamenolom se nalazi u blizini, a mesto se nalazi u velikoj šumi, u blizini ribnjaka.

Projekat je zaposlio 55 ljudi i sada je turistička znamenitost, koju posećuje više od 300.000 ljudi svake godine.^[1]

Koncept[uredi | uredi izvor]

Dvoreca Gedelon je postao kompleksan projekat, koji se oslanja na nekoliko aspekata:

Turizam: Gradilište se može posetiti. Organizuju se posete sa vodičem, a srednjovekovni restoran prima posetioce. Lokacija je sada značajno turističko odredište i najposećenija atrakcija u departmanu Jon, sa više od 300.000 posetilaca u 2010. godini.
Obrazovanje: Projekat je otvoren i prilagođen grupama i đačkim ekskurzijama. Može se naučiti o uslovima rada u srednjem veku i različitih zanatima tog vremena.
Nauka i znanje: Tim projekta koristi ispituje naučno i istorisko znanje o srednjovekovnim tehnikama gradnje.
Ljudski: U ovoj ruralnoj oblasti projekat je otvorio 55 novih radnih mesta i privukao 200 volontera.
Socijalni: Projekat zapošljava mlade koji se suočavaju sa teškoćama, pomažući im da se kroz posao stručno usavršavaju. Na primer, neki od njih su radom na projektu stekli diplome kamenoresca.
Spomen: Projekat se može posmatrati i kao spomen.

Eksperiment[uredi | uredi izvor]

Eksperimentalna arheologija koristi direktan pristup metodama ispitivanja, kako bi obnovila zaboravljene tehnike. Bila je uvedena kada su akademici odlučili da eksperimentišu i da sami nauče stare veštine, radije nego da se oslanjaju samo na modele, hipoteze i teorije. Još jedan primer ovakvog pristupa je pokušaji arheologa da se stvore kremene alatke. Tokom godina, drevne tehnike su prevaziđene i zaboravljene.

Kada etnografska istraživanja nisu moguća, mogu pomoći arheološki materijal i stari rukopisi, ali ovo dovodi do grešaka u tumačenju. Da bi se razumelo kako se koristi alat, kako se gradi objekat, neophodno je stvarno iskustvo. Tako u okviru eksperimenata nastaju mačevi, opsadne naprave, utvrđenja i druge stvari. Cilj nije samo da se nauči kako se pravi određeni predmet, već i kako se on koristi.

Za srednji vek, ovaj pristup je ograničen na izolovane objekte, specifične funkcije i ograničene sekvence. Namera dvorca Gedelon je stvaranje potpuno novog eksperimenta: analizu procesa gradnje kao celokupnog projekta.

U novembru 2014. godine, dvorac je prikazan u seriji Bi-Bi-Si-ja, "Tajne zamka", u kojoj se projekat opisuje kao "najveći svetski arheološki eksperiment".^[2]

Slike izgradnje[uredi | uredi izvor]

2004
2005
2006
2007
2009
2011
2012
2013
2014

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Thomas Bitterli-Waldvogel: Guédelon. Bau einer Burg im 21. Jahrhundert. In: Burgen und Schlösser. Zeitschrift für Burgenforschung und Denkmalpflege. Heft 4, 2006. Braubach, Europäisches Burgeninstitut.
Philippe Minard und François Folcher: Guédelon: Des hommes fous, un château fort. Paris: Aubanel, 2003.
Richard Utz: "'There Are Places I Remember:' Situating the Medieval Past in Postmedieval Memory." Transfiguration: Nordic Journal of Christianity and the Arts 6.2 (2007), 89-108.