Дворац Геделон

С Википедије, слободне енциклопедије

Дворац Геделон (фр. Guédelon) је пројекат реконструкције средњовековне изградње замка. Налази се у Трењију (франц. Treigny), у департману Јон (франц. Yonne) у северозападном делу централне Француске. Циљ пројекта је да се изгради историјски аутентичан дворац искључиво употребом техника и материјала коришћених у средњем веку. Када буде завршен 2020. године, требало би да буде аутентична реконструкција средњовековног дворца из 13. века.

Да би се у потпуности истражила стара технологија, пројекат користи само технике, алате и костиме који су аутентични за овај период. Материјали, укључујући дрво и камен, се добијају локално. Главни пројектант је Жак Мулен. Он је пројектовао дворац у складу са архитектонским моделом развијеним током 12. и 13. века под патронатом фрацуског краља Филипа II

Изградњу је 1997. започео Мишел Гијо, власник замка Сен Фаржо удаљеног 13 km од овог места. Локација је изабрана због доступности грађевинског материјала: напуштени каменолом се налази у близини, а место се налази у великој шуми, у близини рибњака.

Пројекат је запослио 55 људи и сада је туристичка знаменитост, коју посећује више од 300.000 људи сваке године.[1]

Концепт[уреди | уреди извор]

Двореца Геделон је постао комплексан пројекат, који се ослања на неколико аспеката:

  • Туризам: Градилиште се може посетити. Организују се посете са водичем, а средњовековни ресторан прима посетиоце. Локација је сада значајно туристичко одредиште и најпосећенија атракција у департману Јон, са више од 300.000 посетилаца у 2010. години.
  •  Образовање: Пројекат је отворен и прилагођен групама и ђачким екскурзијама. Може се научити о условима рада у средњем веку и различитих занатима тог времена. 
  • Наука и знање: Тим пројекта користи испитује научно и историско знање о средњовековним техникама градње. 
  • Људски: У овој руралној области пројекат је отворио 55 нових радних места и привукао 200 волонтера.
  •  Социјални: Пројекат запошљава младе који се суочавају са тешкоћама, помажући им да се кроз посао стручно усавршавају. На пример, неки од њих су радом на пројекту стекли дипломе каменоресца.
  • Спомен: Пројекат се може посматрати и као спомен. 

Експеримент[уреди | уреди извор]

Експериментална археологија користи директан приступ методама испитивања, како би обновила заборављене технике. Била је уведена када су академици одлучили да експериментишу и да сами науче старе вештине, радије него да се ослањају само на моделе, хипотезе и теорије. Још један пример оваквог приступа је покушаји археолога да се створе кремене алатке. Током година, древне технике су превазиђене и заборављене.

Када етнографска истраживања нису могућа, могу помоћи археолошки материјал и стари рукописи, али ово доводи до грешака у тумачењу. Да би се разумело како се користи алат, како се гради објекат, неопходно је стварно искуство. Тако у оквиру експеримената настају мачеви, опсадне направе, утврђења и друге ствари. Циљ није само да се научи како се прави одређени предмет, већ и како се он користи.

За средњи век, овај приступ је ограничен на изоловане објекте, специфичне функције и ограничене секвенце. Намера дворца Геделон је стварање потпуно новог експеримента: анализу процеса градње као целокупног пројекта.

У новембру 2014. године, дворац је приказан у серији Би-Би-Си-ја, "Тајне замка", у којој се пројекат описује као "највећи светски археолошки експеримент".[2]

Слике изградње[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Thomas Bitterli-Waldvogel: Guédelon. Bau einer Burg im 21. Jahrhundert. In: Burgen und Schlösser. Zeitschrift für Burgenforschung und Denkmalpflege. Heft 4, 2006. Braubach, Europäisches Burgeninstitut.
  • Philippe Minard und François Folcher: Guédelon: Des hommes fous, un château fort. Paris: Aubanel, 2003.
  • Richard Utz: "'There Are Places I Remember:' Situating the Medieval Past in Postmedieval Memory." Transfiguration: Nordic Journal of Christianity and the Arts 6.2 (2007), 89-108.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Willsher, Kim (27. 08. 2014). „Grander designs at Guédelon: historic chateau project brings past to life”. The Guardian. Приступљено 5. 10. 2015. 
  2. ^ Wollaston, Sam (19. 11. 2014). „Secrets Of The Castle review – good, old-fashioned medieval fun”. The Guardian. Приступљено 5. 10. 2015. 

Остали извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]