Detskijev indeks za procenu srčanog rizika
| Detskijev indeks za procenu srčanog rizika |
|---|
Detskijev indeks za procenu srčanog rizikaili Deteksijev modifikovani indeks za srčani rizik jedan je od bodovnih sistema u anesteziologiji i hirurgiji koji se primenjuje za predikciju perioperativnih srčanosudovnik komplikacija. Nastao je u proteklih pola veka, u sklopu više pokušaja da se preoperativno proceni rizik od nepoželjnih kardioloških događaja.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Detskijev indeks za procenu srčanog rizika osmislili su Detski i saradnici 1986. godine, kada su modifikovali originalni Goldmanov multifaktorski indeks[2] dodajući mu nove faktore rizika kao što su angina pektoris ili plućni edem. Tako je nastao po njegovom autoru nastao Deteksijev modifikovani indeks za srčani rizik (eng. Detskys Modified Cardiac Risk Index). [3]
Faktori rizika i bodovni sistem[uredi | uredi izvor]
| Faktori rizika | Bodovi |
|---|---|
| Starost iznad 70 godina | 5 |
| Miokardni infarkt u prethodnih 6 meseci | 10 |
| Miokardni infarkt u periodu dužem od 6 meseci | 5 |
Klasifikacija kanadskog kardiovaskularnog udruženja za anginu
|
10 |
| Nestabilna angina pektoris u prethodnih 6 meseci | 10 |
Alveolarni plućni edem
|
10 |
| Suspektna kritična aortna stenoza | 20 |
Aritmije
|
5 |
| Hitnost operacije | 10 |
| Loše opšte stanje (kao u Goldmanovim rizikofaktorima) | 5 |
Ovaj zdravstveni alat određuje stepen kardiovaskularnog rizika u perioperativnom okruženju za pacijente koji predstavljaju faktore srčanog rizika. Ovo je zasnovano na modifikovanoj verziji Detski indeksa srčanog rizika i sastoji se od 9 potencijalnih faktora rizika za srce (navedenih u gornjoj tabeli).[4]
- Starost – kao i obično kardiovaskularni faktor rizika.
- Prethodni infarkt miokarda – u ličnoj anamnezi i ocrtano u poslednjih 6 meseci ili pre mnogo godina.
- Nestabilna angina u poslednjih 6 meseci – prisutna dijagnoza lične anamneze.
- Angina pektoris – težina koja se dodeljuje ovoj stavci zavisi od klase angine prema klasifikaciji angine kanadskog kardiovaskularnog društva.
- Alveolarni plućni edem – prisutan u trenutku procene ili u istoriji pacijenta.
- Sumnja na kritičnu stenozu aorte – kao znak ateroskleroze ili bolesti koronarne arterije.
- Aritmija – bilo koji poremećaj ritma sa šansom za sinusni ritam ili više od 5 prevremenih ventrikularnih otkucaja.
- Hitna hirurgija – da li je operacija hitna ili elektivna, bez obzira da li je klasifikovana kao velika ili manja.
- Opšti zdravstveni status – pojednostavljeno govoreći da li je normalno ili loše. Ovo je prepušteno lekaru specijalistu koji radi procenu da odluči.
Modifikovana verzija je dodala malo drugačiju interpretaciju i neke nove varijable originalnom rezultatu , odnosno anginu i plućni edem. Stratifikacija rizika je takođe promenjena tako da sadrži tri grupe rizika: nizak, umeren i visok i modifikovana je alokacija bodova.
Prediktivne informacije u Detski modifikovanom kalkulatoru indeksa srčanog rizika odnose se na pacijente koji će biti podvrgnuti manjoj ili većoj nekardijalnoj operaciji. Primeri koje klase kao glavne nesrčane hirurgije uključuju vaskularnu , glavu i vrat, ortopedsku, intratorakalnu i intraperitonealnu. Primeri manjih operacija uključuju procedure katarakte ili prostate.
Takođe je dostupan vodič Američkog koledža za kardiologiju (ACC) i Američkog udruženja za srce (AHA) koji uspostavlja preoperativnu kardiovaskularnu evaluaciju.
U poređenju sa elektivnom hirurškom intervencijom, hitna hirurgija se smatra procedurom većeg rizika koja je povezana sa velikim izmenama tečnosti i gubitkom krvi.
Klinički prediktori ili perioperativni srčani rizik[uredi | uredi izvor]
Prema većini studija u oblasti perioperativnog rizika, tri rizične grupe karakterišu sledeći faktori rizika:
- Glavni faktori rizika su nedavni infarkt miokarda, teška nestabilna angina pektoris, dekompenzovana CHF, AV blok aritmije ili teška valvularna bolest.
- Umereni faktori rizika su blaga angina pektoris, prethodni IM, kompenzovana ili prethodna hronična srčana insuficijencija , dijabetes melitus i bubrežna insuficijencija.
- Faktori niskog rizika su dokaz abnormalnog EKG-a, abnormalnog ritma, moždanog udara u anamnezi, nekompenzovane hipertenzije, starije životne dobi i lošeg funkcionalnog skora.
Stratifikacija pacijenata prema Detskijevom modifikovanom indeksu[uredi | uredi izvor]
Ovim indeksom pacijenti su stratifikovani u tri klase rizika, koje se takođe zasnivaju na ukupnom broju ostvarenih bodova.
| Klase rizika | Broj poena | Procenjen rizik |
|---|---|---|
| Klasa I | 0-15 | Nizak rizik |
| Klasa II | 16-30 | Umeren rizik |
| Klasa III | 31 i više | Visok rizik |
Indeks je pružao prediktivne informacije za pacijente koji se podvrgavaju i malim i velikim hirurškim operacijama.[5]
- Velike hirurške operacije uključuju
- vaskularne,
- ortopedske,
- torakalne,
- intraperitonealne,
- operacije glave i vrata.
- Male hiruršku intervencije
- operacija katarakte
- transuretralna hirurgija prostate,
- operacije na koži
Značaj[uredi | uredi izvor]
U ovom indeksu kroz dodeljeni broj poena naglašen je:
- značaj hitnosti operacije (neodložnost hirurške intervencije)
- prediktor za neželjen kardiovaskularni događaj.
Ograničenja[uredi | uredi izvor]
Detskijev indeks za procenu srčanog rizika kao i drugi najnoviji indeksi imaju prednosti i ograničenja koja ne dozvoljavaju njihovu primenu na sva stanja i slučajeve, pa su potrebna dalja istraživanja da bi se uspostavio zlatni standard za njihovu primenu.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Bronson, D. L.; Halperin, A. K.; Marwick, T. H. (1995-11-01). „Evaluating cardiac risk in noncardiac surgery patients”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 62 (6): 391—400. ISSN 0891-1150. doi:10.3949/ccjm.62.6.391.
- ^ Goldman, L.; Caldera, D. L.; Nussbaum, S. R.; Southwick, F. S.; Krogstad, D.; Murray, B.; Burke, D. S.; O??Malley, T. A.; Goroll, A. H. (1978). „MULTIFACTORIAL INDEX OF CARDIAC RISK IN NONCARDIAC SURGICAL PROCEDURES”. Survey of Anesthesiology. 22 (5): 482. ISSN 0039-6206. doi:10.1097/00132586-197810000-00051.
- ^ Detsky, Allan S. (1986-11-01). „Cardiac Assessment for Patients Undergoing Noncardiac Surgery A Multifactorial Clinical Risk Index”. Archives of Internal Medicine. 146 (11): 2131. ISSN 0003-9926. doi:10.1001/archinte.1986.00360230047007.
- ^ Ciorniciuc, Viorel. „Detsky Modified Cardiac Risk Index Calculator”. www.thecalculator.co (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-13.
- ^ Visser, Jacob J.; Bosch, Johanna L.; Hunink, M.G. Myriam; van Dijk, Lukas C.; Hendriks, Johanna M.; Poldermans, Don; van Sambeek, Marc R.H.M. (2006). „Endovascular repair versus open surgery in patients with ruptured abdominal aortic aneurysms: Clinical outcomes with 1-year follow-up”. Journal of Vascular Surgery. 44 (6): 1148—1155. ISSN 0741-5214. doi:10.1016/j.jvs.2006.08.018.
- ^ Brown, Kristen N.; Cascella, Marco (2023), Goldman Risk Indices, StatPearls Publishing, PMID 31536211, Pristupljeno 2024-01-13
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
