Divizija pojma
Divizija ili deoba pojma predstavlja logički proces kojim se utvrđuje obim nekog pojma.
Obim pojma[uredi | uredi izvor]
Obim pojma predstavlja skup svih nižih pojmova na koji se dati pojam odnosi.[1] Npr. svi trouglovi se mogu podeliti na oštrougle, pravougle i tupougle. Pravougli, tupougli i oštrougli trouglovi su niži pojmovi u odnosu na pojam trougla, tako da oni ulaze u obim tog pojma. Pojam trougla se može podeliti i po drugim kriterijumima na njemu niže pojmove, recimo na: jednakostranične, jednakokrake i nejednakostranične, koji takođe ulaze u obim pojma trougla. Svaki pojam pored obima ima i svoj sadržaj. Sadržaj pojma predstavlja skup svih bitnih karakteristika pojma o kome se misli. Npr. ako znamo da je trougao geometrijski oblik koji ima tri ugla i tri stranice, onda nam je poznat sadržaj pojma trougla. Sadržaj pojma se utvrđuje drugim logičkim procesom koji se naziva definicija.
Elementi divizije (deobe)[uredi | uredi izvor]
Ako se pažljivo pogleda bilo koja divizija (deoba), može se primetiti da se u njoj razlikuje:
- Totum divisionis - pojam čiji obim tom divizijom utvrđujemo
- Principium divisionis - princip ili kriterijum po kom vršimo diviziju datog pojma
- Membra divisionis - članove deobe, odnosno niže pojmove koje smo tom divizijom dobili.[2]
Kada je izvršena podela trouglova na: jednakostranične, jednakokrake i nejednakostranične, totum divisionis bio je trougao, rrincipium divisionis dužina stranica, a membra divisionis su jednakostranični, jednakokraki i nejednakostranični. U zavisnosti od toga koliko članova deobe ima data divizija, govori se o dihotomijama (dva člana deobe), trihotomijama (tri člana deobe, kao u primeru sa trouglovima), tetratomijama (četiri člana deobe)...[3]
Pravila divizije (deobe)[uredi | uredi izvor]
Da bi se neki pojam ispravno podelio na njemu niže pojmove, odnosno da bi se izvršila logički pravilna divizija, neophodno je pridržavati se izvesnih pravila.
- Adekvatnost divizije - da bi divizija bila adekvatna potrebno je navesti tačno onoliko članova divizije koliko ih de facto ima. Ako bi trouglovi bili podeljeni samo na pravougle i oštrougle, to bi bila preuska divizija, jer smo izostavili tupougle. Neadekvatna podela bila bi i ako bismo trouglove podelili na pravougle, oštrougle, tupougle i, recimo, rombove, jer rombovi ne pripadaju ovoj podeli. To bi bio primer preširoke divizije.
- Jedinstvenost divizije - da bi divizija bila jedinstvena potrebno je dati pojam podeliti istovremeno samo po jednom kriterijumu; dakle trouglove istovremeno ne bi trebalo deliti po dužini strana ili po oštrini uglova, jer bi u tom slučaju divizija bila zbrkana i konfuzna.
- Postupnost divizije - da bi divizija nekog pojam bila ispravana on mora biti podeljen na svoje najbliže niže pojmove. Dakle, ne bi bila izvršena logički ispravna divizija ako bi pojam geometrijskih oblika odmah bio podeljen na rombove, jednakostranične trouglove, trapeze, krugove..., jer bi na taj način bila ignorisana prethodno izvršena divizija na geometrijske oblike omeđene pravim dužima i na one koje su omeđene krivim linijama.[4]
Naravno, svaki pojam dobijen divizijom je moguće i dalje deliti na sve niže pojmove (samo je važno voditi računa o postupnosti) i tada govorimo o poddeobi ili subdiviziji.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Petrović, Gajo (1998). Logika. Novi Sad: Dnevnik. str. 24. ISBN 86-7011-004-0.
- ^ Petrović, Gajo (1998). Logika. Novi Sad: Dnevnik. str. 143. ISBN 86-7011-004-0.
- ^ Marković, Mihailo (1992). Logika. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 36. ISBN 978-86-17-19422-0.
- ^ Petrović, Gajo (1998). Logika. Novi Sad: Dnevnik. str. 146—7. ISBN 86-7011-004-0.