Dinastija Vetin

Dinastija Vetin
Osnivač	Ditrih I od Vetina

Dinastija Vetin (nem. Die Wettiner) je kraljevska dinastija koja vlada Belgijom (od 1831) i Ujedinjenim Kraljevstvom (od 1901), a vladala je Bugarskom (1887—1946), Portugalom (1853—1910), Poljskom (1697—1763), Kraljevinom Saksonijom (1806—1918), Velikim vojvodstvom Saks-Vajmar (1815—1918), Vojvodstvom Saks-Koburg i Gota (1826—1918), Vojvodstvom Saks-Majningen (1826—1918), Vojvodstvom Saks-Altenburg (1826—1918), Indijom 1901—1950, itd.

Istorija ove porodice počinje 1089. kada su postali grofovi Majsena. Feudlni vladari Tiringije su postali 1263, a vojvode Saksonije 1423. sa privilegijom da budu jedni od onih koji biraju cara Svetog rimskog carstva.

Ernestinska i albertinska loza

Porodica se podelila u dve grane 1485. kada su sinovi Fridriha II, izbornika Saksonije, podelili svoje nasledstvo:

• stariji sin, Ernest, izbornik Saksonije, imao je sedište u Vitenbergu, i od njega potiče loza ernestinaca.
• mlađi sin, Albert, vojvoda Saksonije, stolovao je u Drezdenu. Od njega potiču vladari albertinci.

Ove dve loze su evoluirale sasvim drugačije: albertinci su sačuvali jedinstvo svojih saksonskih poseda, dok su ernestinci svoje teritorije izdelili na mozaik malih vojvodstava u Tiringiji.

Naslednici albertinaca su postali kraljevi Poljske (1697-1763) i Saksonije (1806-1918), i upravljali Varšavskim vojvodstvom u doba Napoleona (1807-1814), sve do invazije Rusa, kada je njihovo nasledno pravo ukinuto.

Loze Saks-Koburg i Gota i Vindzor

Ernestinci su izgubili svoje posede u korist albertinaca 1547, ali su sačuvali posede u Tiringiji deleći ovu regiju na više državica. Jedna od njihovih dinastija, Saks-Koburg i Gota, došla je na presto Belgije (1831) i Bugarske (1908-1946). Kao supruzi kraljica Portugala i Ujedinjenog Kraljevstva, predstavnici ove loze su dali svoje prezime vladarskim kućama ovih zemalja.

Loza dinastije Vetin koja je vladala Ujedinjenim Kraljevstvom od 1901. nosila je ime Saks-Koburg i Gota. Vetin, kao nemačko prezime, nikada se nije koristilo u Ujedinjenom Kraljevstvu za označavanje kraljevske porodice.

Za vreme Prvog svetskog rata, britanska kraljevska kuća je zamenila svoje nemačko prezime prezimenom Vindzor. Tako je ime kraljevskog dvorca postalo ime porodice. Kralj Edvard VIII je nosio titulu vojvode od Vindzora do svoje abdikacije 1936. Posle Elizabete II kuća Vetin će izgubiti britansku krunu i ona će postati posed kuće Oldenburg koju personifikuje Čarls III. Moguće je da će on zadržati prezime Vindzor ili Mauntbaten-Vindzor kao porodično prezime. Mauntbaten je verzija nemačkog prezimena Batenberg, prezimena bake sa očeve strane princa Čarlsa, kojeg je njegov otac Filip preveo u englesku formu.