Мајсен
| Мајсен Meißen | |
|---|---|
Поглед на Мајсен са десне обале Елбе | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Савезна држава | Саксонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 27.736[1] |
| — густина | 898 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 09′ 49″ С; 13° 28′ 39″ И / 51.16361° С; 13.4775° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 106 m |
| Површина | 30,9 km2 |
Положај града у округу Мајсен | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Olaf Raschke |
| Поштански број | 01662 |
| Позивни број | 03521 |
| Регистарска ознака | MEI |
| Веб-сајт | |
| www | |
Мајсен (њем. Meißen), односно Мишно (глсрп. Mišno, длсрп. Mišnjo) град је у њемачкој савезној држави Саксонији. Једно је од 34 општинска средишта округа Мајсен. Према процјени из 2010. у граду је живјело 27.736 становника. Налази се на око 25 километара северозападно од Дрездена.
Историја
[уреди | уреди извор]Град је настао на подручју словенског племена Гломачана, које је пирпадало групацији Полапских Срба.[2] Током 929. године, немачки краљ Хајнрих I (919-936) је након успешног похода против словенских племена у средњем Полабљу запосео упориште на стени која се издиже изнад реке Лабе, где је засновао утврђење испод кога се временом развио град Мајсен.[3]
У циљу покрштавања околних словенских племена, основана је 968. године Мајсенска бискупија. Пошто се немачка управа у покореним и зависним словенским областима заснивала на пограничним маркама, сматра се да је Мајсен већ током 10. века у појединим периодима могао бити седиште посебног маркгрофа, али Мајсенска марка се у историјским изворима изричито помиње тек од средине 11. века. У међувремену, пољски војвода Болеслав Храбри је већ 1002. године, а затим поново 1018. године ослободио Мајсен и околне области, које су припадале Пољској све до 1032. године, када је та подручја поново запосео немачки краљ Конрад II.[4]
Почевши од 1089. године, град Мајсен је заједно са Мајсенском маркгрофовијом био у поседу династије Ветин. У наредном периоду, интензивирана је немачка колонизација словенских области у Полабљу, што је довело до постепене германизације.[5] Мајсен је 1332. године добио градска права. Мајсенски маркгрофови из династије Ветин су 1423. године стекли и Изборну Кнежевину Саксонију, али до нових промена је дошло већ 1485. године, када се Ветинска династија поделила на два огранка: старији (Ернестински) огранак је добио Саксонску изборну кнежевину, док је млађи (Албертински) огранак добио Мајсенску маркгрофовију.
Такво стање је потрајало све до 1547. године, када је Албертински огранак преузео и Изборну Кнежевину Саксонију, члији је главни гад био Витенберг, услед чега је тежиште политичке власти померено према северу и другим градским центрима у околини. Иако је изгубио ранији политички значај, град Мајсен се и даље развијао као значајан приведни центар, а такође је био и жариште протестантизма, што је озваничено 1559. године, а римокатоличка Мајсенска бискупија је и формално укинута 1581. године. Мајсен је постао познат по првој европској мануфактури порцелана, која је овде основана 1708. године, зхваљујући локалним наслагама каолина, што је омогућило развој индустријске производње порцелана.
Град се у периоду од 1806. до 1918. године налазио у саставу Краљевине Саксоније, а потом је био у саставу разних саксонских административних јединица које су се смењивале на том простору све до стварања савремене немачке савезне државе Саксоније (1990).
Географија и демографија
[уреди | уреди извор]Мајсен се налази у савезној држави Саксонија у округу Мајсен. Град се налази на надморској висини од 106 метара. Површина општине износи 30,9 km². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 27.736 становника. Просјечна густина становништва износи 898 становника/km². Посједује регионалну шифру (AGS) 14627140. Кроз Мајсен протиче река Елба. Крајем 2010. имао је око 28.000 становника.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Арита | Јапан | партнерство | 1979. |
| Крф | Грчка | партнерство | 1996. |
| Витри сир Сен | Француска | партнерство | 1964. |
| Литомјержице | Чешка | контакт | 1996. |
| Извор[6] | |||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Бранкачк 1979, стр. 95-110.
- ^ Bachrach 2013, стр. 307-337.
- ^ Bachrach 2020, стр. 1-36.
- ^ Pech 2015, стр. 119-132.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bachrach, David S. (2013). . „Henry I of Germany's 929 military campaign in archaeological perspective”. Early Medieval Europe. 21 (3): 307—337.
- Bachrach, David S. (2020). . „The Eastern Campaigns of King Henry II of Germany, 1003–17”. Journal of Medieval Military History. 18: 1—36.
- Brankačk, Jan; Mětšk, Frido, ур. (1977). Stawizny Serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Domowina.
- Бранкачк, Јан (1979). . „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. Архивирано из оригинала 04. 02. 2026. г. Приступљено 10. 03. 2026.
- Pech, Edmund (2015). . „Milzener, Lusizer und Glomaci-Daleminzer: Kontroversen zur frühen Geschichte der Sorben”. Lětopis: Zeitschrift für sorbische Sprache, Geschichte und Kultur: Časopis za rěč, stawizny a kulturu Łužiskich Serbow. 62 (2): 119—132.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. април 2014) - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Све о мајсенском порцелану
- Веб камера на пијаци у Мајсену Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. децембар 2008)
