Династија Ветин

Династија Ветин
Држава	Саксонија и друге државе
Владарска титула	кнез-изборник, краљ, цар (према периоду и држави)
Владавина	1423-1918 (Саксонија); 1697-1763 (Пољска); 1853-1910 (Португалија), 1887-1946 (Бугарска), 1901-2022 (Уједињено Краљевство), 1901-1950 (Индија); Белгија (1831-данас) и друге области и државе
Вјера	римокатолицизам, лутеранство, англиканство, православље

Династија Ветин (нем. Die Wettiner) једна је од најзначајнијих европских династија, која се назива по немачком граду Ветину, а чији су огранци почевши од 11. века владали у разним областима и државама, међу којима су, по времену стицања: Маркгрофовија Мајсен (1089), Ландгрофовија Тирингија (1247), Изборна Кнежевина Саксонија (1423), Маркгрофовија Лужица (1635), Краљевина Пољска (1697-1763), Краљевина Саксонија (1806-1918), Велико војводство Саксен-Вајмар (1815-1918), Војводство Саксен-Кобург и Гота (1826-1918), Војводство Саксен-Мајнинген (1826-1918), Војводство Саксен-Алтенбург (1826-1918), Краљевина Португалија (1853-1910), Бугарска (1887-1946), Уједињено Краљевство (1901-2022), Царевина Индија (1901-1950) и друге области, односно државе. Огранак династије Ветин влада у Краљевини Белгији од 1831. године до данас.

Мајсен, Тирингија и Саксонија

Изборна Кнежевина Саксонија (розе) у опсегу из 1600. године: положај према границама данашњих немачких покрајина

Династија Ветин води порекло од грофовске лозе која је крајем 10. или почетком 11. века стекла поседе око града Ветина у средњем Полабљу. Представници тог рода су 1089. године стекли Мајсенску маркгрофовију, а потом су 1247. године стекли и Тирингијску ландгрофовију. Династија је у неколико наврата вршила поделу или поновно спајање својих поседа, а потом је 1423. године стекла и Изборну Кнежевину Саксонију, чиме су Ветинци уврштени међу најистакнутије представнике племства у Светом Римском Царству.

Ернестински и албертински огранци

Белгијски краљ Филип, једини владајући монарх директног ветинског порекла

Ветинска династија се 1485. године поделила у две гране, када су синови Фридриха II, кнеза-изборника Саксоније, поделили поседе и власт:

• старији син Ернест, изборник Саксоније, столовао је у Витенбергу, владајући Саксонском изборном кнежевином и јужним областима Тирингије, а од њега потиче ернестински огранак.
• млађи син Алберт III, војвода Саксоније, столовао је у Дрездену, владајући Мајсенском маркгрофовијом и северним обастима Тирингије, а од њега потиче албертински огранак.

Таква подела потрајала је само до 1547. године, када је албертински огранак преузео и Изборну Кнежевину Саксонију, док су ернестинском огранску преостали само поседи у Тирингији.

Два огранка су потом еволуирала на различите начине: албертинци су сачували јединство својих поседа, док су ернестинци своје територије изделили на неколико мањих војводстава. Из албертинског огранкса су касније потекли и краљеви Пољске (1697-1763), односно Саксоније (1806-1918).

• 
  Подела на Ернестинске (црвено) и Албертинске (жуто) поседе (1485)
• 
  Подела на Ернестинске (жуто) и Албертинске (црвено) поседе (1547)
• 
  Подела на Ернестинске (жуто) и Албертинске (црвено) поседе (1554)
• 
  Застава Изборне Кнежевине Саксоније

Огранак Саксен-Кобург-Гота, односно Виндзор

Један од ернестинских огранака у Тирингији познат је као династија Саксен-Кобург и Гота, а представници те лозе дошли су је на престо Белгије (1831-данас), Португалије (1853-1910), Бугарске (1887-1946) и Уједињеног Краљевства (1901-2022). Ограак династије Ветин који је владао у Великој Британији од 1901. године првобитно је носио име Саксен-Кобург и Гота, док се назив Ветин није званично користио за означавање британске краљевске породице. За време Првог светског рата (1914-1918), британска краљевска кућа је заменила своје немачко презиме презименом Виндзор. Након смрти краљице Елизабете II (2022), престо је наследио њен син, краљ Чарлс III, чији је отац принц Филип усвојио презиме Маунтбатен, иако је по рођењу потицао из династије Гликсбург, тако да је за потомке Филипа и Елизабете који не припадају ужој краљевској кући створено презиме Маунтбатен-Виндзор, док је за потомке који носе наслов краљевског велинанства задржано презиме Виндзор.

Литература

• Бранкачк, Јан (1979). „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. 
• Blaschke, Karlheinz (2002). „Die Leipziger Teilung der wettinischen Länder von 1485”. Beiträge zur Verfassungs- und Verwaltungsgeschichte Sachsens: Ausgewählte Aufsätze von Karlheinz Blaschke. Leipzig: Leipziger Universitätsverlag. стр. 323—335. 
• Groß, Reiner (2007). Die Wettiner. Stuttgart: Kohlhammer Verlag. 
• Heinze, Erich (1925). „Die Entwicklung der Pfalzgrafschaft Sachsen bis ins 14. Jahrhundert”. Sachsen und Anhalt: Jahrbuch der Historischen Kommission für die Provinz Sachsen und für Anhalt. 1: 20—63. 
• Pätzold, Stefan (1997). Die frühen Wettiner: Adelsfamilie und Hausüberlieferung bis 1221. Köln: Böhlau Verlag. 
• Rudersdorf, Manfred (2009). „Kursachsen im politischen System des Alten Reiches: Staatsbildung, Religionspolitik und dynastische Rivalität im Zeichen der wettinischen Weichenstellung von 1547” (PDF). Neues Archiv für sächsische Geschichte. 80: 105—127. 
• Tebruck, Stefan (2005). „Zwischen Integration und Selbstbehauptung: Thüringen im wettinischen Herrschaftsbereich”. Fragen der politischen Integration im mittelalterlichen Europa. Ostfildern: Jan Thorbecke Verlag. стр. 375—412, 589—591. 
• Wilson, Peter H. (2016). Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire. Cambridge: Harvard University Press.