Dihibridno ukrštanje

Dihibridno ukrštanje je ono ukrštanje pri kome se prati nasleđivanje dve osobine pri čemu svaku od tih osobina kontroliše jedan gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan.

Geni koji određuju te osobine nalaze se na različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni geni(nevezani geni). neophodno je naglasiti da se radi o slobodnim genima pošto postoje i vezani geni .

Mendel je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive dokaze da se aleli rastavljaju (prvo pravilo nasleđivanja i slobodno kombinuju po principu slučajnosti (drugo pravilo nasleđivanja).

Mendelov ogled

Primer za dihibridno ukrštanje jeste Mendelov eksperiment sa baštenskim graškom kod koga je pratio nasleđivanje dve osobine:

• oblika semena i
• boje semena graška.

Oblik može da bude:

• okrugao, što predstavlja dominantnu osobinu određenu dominantnim alelom gena (obeležićemo ga sa A)i
• naboran - recesivna osobina određena recesivnim alelom a.

Boja semena graška može da bude:

• žuta, što je dominantna osobina određena dominantnim alelom (obeležen je sa B) i
• zelena, što je recesivna osobina determinisana recesivnim alelom b.

Roditeljska generacija: homozigoti

U parentalnoj generaciji (R) se ukrštaju, kao i u monohibridnom ukrštanju, biljke čistih linija – homozigoti:

• jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AAVV) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme),
• druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme).

Homozigoti obrazuju jedan tip alela : dominantan homozigot gamete koji svi imaju kombinaciju AV, a recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab. (Primenjeno je prvo Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta – gameti sada imaju po jedan alel gena A i V.)

Jednoobraznost F1 generacije

Slobodnim kombinovanjem gameta AV i ab, prema drugom Mendelovom pravilu, u F1 genaraciji može da se obrazuje samo jedan genotip AaVb pa je ta generacija jednoobrazna (uniformna) i po genotipu i po fenotipu (sve biljke imaju izražene obe dominantne osobine : okruglo i žuto seme).

Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi), obrazuju 4 tipa gameta (2 ⁿ, gde je n=2) sa sledećim kombinacijama alela : AV, Ab, aV i ab. Kada se ovi gameti međusobno slobodno iskombinuju, dobije se 16 mogućih kombinacija u F2 generaciji (vidi sliku).

Shema dihibridnog ukrštanja

Genotipovi i fenotipovi F2 generacije

U F2 generaciji se javljaju:

• 4 različita fenotipa i
• 9 različitih genotipova.

Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2ⁿ, a broj mogućih genotipova po formuli 3ⁿ, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju).

U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova.

Fenotipovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrštanju obrazuju u F2 generaciji su :

1. . fenotip obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ;
2. . fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili 3/16<
3. . fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaV- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili 3/16
4. . fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija- 1/16.

Fenotipski odnos u F2 generaciji je, dakle : 9 : 3 : 3 : 1

Mendel je predvideo da će dobiti takve brojne odnose i kada je pregledao oko 550 semena graška utvrdio je da je u F2 generaciji nastalo :

• 315 žutih i okruglih,
• 101 žuto i naborano,
• 108 zelenih i okruglih i
• 32 zelena i naborana semena, što odgovara odnosu 9 : 3 : 3 : 1.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Spoljašnje veze

• BioNet Škola
• Bioskolos