Dihibridno ukrštanje

Dihibridno ukrštanje je ono ukrštanje pri kome se prati nasleđivanje dve osobine pri čemu svaku od tih osobina kontroliše jedan gen koji obrazuje dva alela : dominantan i recesivan.

Geni koji određuju te osobine nalaze se na različitim hromozomima, pa se nazivaju slobodni geni(nevezani geni). neophodno je naglasiti da se radi o slobodnim genima pošto postoje i vezani geni .

Mendel je vršio dihibridna i polihibridna ukrštanja i našao uverljive dokaze da se aleli rastavljaju (prvo pravilo nasleđivanja i slobodno kombinuju po principu slučajnosti (drugo pravilo nasleđivanja).

Mendelov ogled

Primer za dihibridno ukrštanje jeste Mendelov eksperiment sa baštenskim graškom kod koga je pratio nasleđivanje dve osobine:

oblika semena i
boje semena graška.

Oblik može da bude:

okrugao, što predstavlja dominantnu osobinu određenu dominantnim alelom gena (obeležićemo ga sa A)i
naboran - recesivna osobina određena recesivnim alelom a.

Boja semena graška može da bude:

žuta, što je dominantna osobina određena dominantnim alelom (obeležen je sa B) i
zelena, što je recesivna osobina determinisana recesivnim alelom b.

Roditeljska generacija: homozigoti

U parentalnoj generaciji (R) se ukrštaju, kao i u monohibridnom ukrštanju, biljke čistih linija – homozigoti:

jedna linija su biljke dominantni homozigoti (AAVV) sa obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme),
druga su recesivni homozigoti (aabb) sa obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme).

Homozigoti obrazuju jedan tip alela : dominantan homozigot gamete koji svi imaju kombinaciju AV, a recesivan homozigot gamete sa kombinacijom alela ab. (Primenjeno je prvo Mendelovo pravilo rastavljanja alela pri obrazovanju gameta – gameti sada imaju po jedan alel gena A i V.)

Jednoobraznost F1 generacije

Slobodnim kombinovanjem gameta AV i ab, prema drugom Mendelovom pravilu, u F1 genaraciji može da se obrazuje samo jedan genotip AaVb pa je ta generacija jednoobrazna (uniformna) i po genotipu i po fenotipu (sve biljke imaju izražene obe dominantne osobine : okruglo i žuto seme).

Biljke F1 generacije, s obzirom da su heterozigoti za oba gena (dihibridi), obrazuju 4 tipa gameta (2 ⁿ, gde je n=2) sa sledećim kombinacijama alela : AV, Ab, aV i ab. Kada se ovi gameti međusobno slobodno iskombinuju, dobije se 16 mogućih kombinacija u F2 generaciji (vidi sliku).

Genotipovi i fenotipovi F2 generacije

U F2 generaciji se javljaju:

4 različita fenotipa i
9 različitih genotipova.

Broj mogućih fenotipova koji se obrazuju u F2 generaciji izračunava se po formuli 2ⁿ, a broj mogućih genotipova po formuli 3ⁿ, gde je n broj osobina koje se prate(posmatraju).

U F2 generaciji obrazuje se 9 različitih genotipova.

Fenotipovi koji se pri ovakom, dihibridnom ukrštanju obrazuju u F2 generaciji su :

. fenotip obe dominantne osobine (okruglo, žuto seme) određen je genotipom u kome su oba gena zastupljena bar sa po jednim dominantnim alelom (obeležićemo ga sa A-B-) što se javlja u 9 od ukupno 16 kombinacija ili 9/16 ;
. fenotip u kome je prva osobina dominantna, a druga recesivna (okruglo, zeleno seme) određen je genotipom A-bb koji se javlja u 3 od ukupno 16 kombinacija ili 3/16<
. fenotip u kome je prva recesivna, a druga osobina je dominantna (naborano, žuto zrno) određen je genotipom aaV- koji se javlja u 3 od 16 kombinacija ili 3/16
. fenotip obe recesivne osobine (naborano, zeleno seme) određen je genotipom aabb, gde su svi aleli recesivni koji se javlja u 1 od 16 kombinacija- 1/16.

Fenotipski odnos u F2 generaciji je, dakle : 9 : 3 : 3 : 1

Mendel je predvideo da će dobiti takve brojne odnose i kada je pregledao oko 550 semena graška utvrdio je da je u F2 generaciji nastalo :

315 žutih i okruglih,
101 žuto i naborano,
108 zelenih i okruglih i
32 zelena i naborana semena, što odgovara odnosu 9 : 3 : 3 : 1.

Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Spoljašnje veze