Dijalektičko-bihejvioralna terapija

Dijalektičko-bihejvioralna terapija (DBT) je oblik psihoterapije koji spada u treći talas kognitivno-bihejvioralnih terapija. Sastoji se od šireg skupa kognitivnih i bihejvioralnih strategija, uz dodatak tehnika koje imaju za cilj razvoj pune svesnosti. Fokus na punoj svesnosti i strategijama tolerisanja neprijatnih osećanja ovaj oblik svrstava u „treći talas“ (zajedno sa shema terapijom, terapijom prihvatanjem i posvećenošću (eng. ACT), metakognitivnom terapijom itd.).

Terapijski pristup je osnovala dr Marša Linehan, profesorka psihologije iz SAD-a 80-tih godina prošlog veka, kao tretman za hronično suicidalne i osobe sa dijagnozom graničnog poremećaja ličnosti. Pravac je nastao na osnovu njenog sopstvenog iskustva sa psihijatrijskim lečenjem u mladosti. Efikasnost dijalektičko-bihejvioralne terapije je potvrđena brojnim istraživanjima, uključujući i randomizovane kliničke studije, što oblik čini terapijskim modalitetom zasnovanim na dokazima.

DBT se sastoji od četiri komponente:

1. Individualna psihoterapija
2. Trening veština
3. Konsultativan terapijski tim
4. Telefonska podrška između seansi, kao oblik podrške u krizi

Trening veština traje 6 meseci, a preporučuju se dva kruga, ukupno – godinu dana. Sastoji se od predavanja i praktičnih vežbi, organizovanih u četiri oblasti.

DBT trening veština

Puna svesnost

Puna svesnost (majndfulnes) se smatra osnovom za sve druge veštine. Pomaže klijentima da prihvate i tolerišu snažna emotivna stanja u suočavanju sa uznemirujućim situacijama. Sastoji se od sposobnosti da se usmeri pažnja na aktuelan trenutak „ovde-i-sada“, na spoljašnje i unutrašnje sadržaje, na način koji nije procenjujući, već isključivo deskriptivan. Prva podgrupa veština su „ŠTA veštine“: posmatranje, opisivanje, učestvovanje. Druga podgrupa su „KAKO veštine“: neprocenjujući stav, fokus na obavljanju samo jedne aktivnosti i delotvornost – sposobnost da se proizvede željeni rezultat.

Tolerancija uznemirenosti

U čitavom „trećem talasu“ KBT-a akcenat se premešta sa pokušaja promene uznemirujućih misli i emocija na osnaživanje veštine prihvatanja i tolerisanja nelagode. U osnovi je ideja da neprocenjujuće prihvatanje aktuelnog emocionalnog stanja vodi smanjenju patnje. Umesto preplavljenosti emocijama koje vode ponašanje ili njihovog izbegavanja, potrebno je doneti mudre odluke o tome da li, kada i kako preduzeti konstruktivne akcije za poboljšanje trenutne situacije.

Emocionalna regulacija

Po DBT-u, nemogućnost adekvatne emocionalne regulacije je osnov graničnog poremećaja ličnosti, hronične suicidalnosti, ali i mnogih drugih problema: poremećaja ishrane, bolesti zavisnosti, problema sa impulsivnim ponašanjem itd. Stoga je učenje veština za bolju emocionalnu regulaciju od ključne važnosti za tretman mnogih psihičkih tegoba. One uključuju identifikovanje i imenovanje emocija, identifikovanje prepreka za promenu emocija, uvećanje broja i intenziteta događaja koji su povezani sa pozitivnim i željenim emocijama, razlikovanje činjenica i naših interpretacija u doživljavanju događaja i mnoge druge.

Interpersonalne veštine

Ove veštine se odnose na učenje novih i efikasnijih načina za rešavanje konflikata, traženje onoga što je potrebno ili postavljanja granica u interpersonalnim odnosima. Ove tehnike imaju za cilj da uvećaju šanse da se ispune sopstveni ciljevi, a da pritom ne naruše odnos sa drugima, ili umanje samopoštovanje samog klijenta.

Terapijske osnove

Osnovu dijalektičko-bihejvioralne terapije čine koncepti dijalektike, pune svesnosti i biosocijalni model graničnog poremećaja ličnosti.

Dijalektika se odnosi na protivrečnosti koje su prvo suprotstavljene (polarizacije i ekstremi u mislima, emocijama i ponašanju), a zatim se prevazilaze novim balansiranim rešenjima i razumevanjem) kao sinteza prethodnih opozita. Glavni cilj DBT-a je da promeni disfunkcionalne krute, dihotomne, polarizovane obrasce, usvajanjem dijalektičkog načina razmišljanja i ponašanja, koji podrazumeva uravnoteženiji i integrisan doživljaj trenutnog stanja.

Po biosocijalniom modelu, koji je predložila M. Linehan, granični poremećaj ličnosti je posledica interakcije biološke vulnerabilnosti i invalidirajućeg okruženja (nepodržavajućeg, neprihvatajućeg, uskraćujućeg). On nastaje kada osoba koja je inicijalno biološki sklonija da reaguje intenzivnim emocionalnim reakcijama, doživljava nerazumevanje i uskraćenost od okoline zbog takvih ispoljavanja. Osoba stalno doživljava invalidaciju, te ne uspeva da nauči da kanališe snažne emocije koje doživljava. Po ovom modelu, granični poremećaj ličnosti je posledica kombinacije bioloških (naslednih) faktora i invalidirajućeg okruženja. Tako, umeren intenzitet doživljavanja u ekstremno invalidirajućem okruženju, ili pak ekstreman intenzitet doživljavanja u umereno invalidirajućem okruženju, mogu rezultovati graničnom strukturom ličnosti. Ovo je mehanizam kako nastanka tako i održavanja poremećaja, te je jedna od pretpostavki da različita disfunkcionalna i ekstremna ponašanja (suicidalni pokušaji, impulsivno prejedanje, samopovređivanje itd.) predstavljaju pokušaje da se reši problem intenzivnih i bolnih emocija koje osoba nije u stanju da reguliše na funkcionalne načine.

Važne aspekte dijalektičko-bihejvioralne terapije predstavljaju različiti vidovi validacije od strane terapeuta i trenera, kao i uviđanje odnosa između disfunkcionalnog ponašanja i emocionalnog doživljavanja („analiza lanca“, engl. Chain analysis)

Kao i u drugim terapijama „trećeg talasa“, odnos sa terapeutom je izrazito važna komponenta rada. Individualna terapija je fokusirana na bihejvioralnu analizu i strategije promene ponašanja, pomoć da se veštine naučene na treninzima primene na konkretne izazove sa kojima se suočava klijent i podršku u krizi između terapijskih seansi.

Spoljašnje veze

• Centar M. Linehan
• Centar za dijalektičko-bihejvioralnu terapiju Srbije