Гранични поремећај личности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гранични поремећај личности
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 F60.3
ICD-9 301.83
MedlinePlus 000935
eMedicine article/913575
MeSH D001883

Гранични поремећај личности (F60.3) је поремећај личности који карактерише пасивна нестабилност расположења, шема „црно-белог размишљања“, нереална слика о себи и понашање на социјално неприхватљив начин. Нестабилности изазване овим поремећајем утичу на породични живот, каријеру, дуготрајно планирање осећај сопственог идентитета.[1] Особе код којих се јавља дијагноза углавном су старији од осамнаест година живота.

Данашњи назив који носи, бордерлајн (граница, отуд и назив гранични поремећај личности), води порекло од мишљења првих психолога који су га проучавали да су особе које су патиле од њега „на граници“ између психозе и неурозе. Међутим, у тадашње време, психопатолошки систем за дијагнозу није био тако софистициран као што је данас.[2] Због тога се тежи да се овом поремећају промени назив. Уместо бордерлајн предлаже се емоционално нестабилни поремећај личности и Међународна здравствена организација прихвата то као алтернативни назив. Занимљиво је да се сматра како је главна јунакиња романа Ана Карењина патила од овог поремећаја личности.

Дијагноза[уреди]

Да би се дијагноза утврдила, према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје потребно је да се код особе, најчешће старије од 18 година, јавља нестабилност социјалних односа, слике о себи, афеката, као и изражена импулсивност уз још најмање пет од понуђених критеријума:

  1. Патолошки страх од напуштања, било стварног или умишљеног;
  2. Нестабилни односи са другима, који су најчешће јако интензивни, из сталну идеализацију и демонизацију других;
  3. Нестабилна слика о себи;
  4. Импулсивност у барем 2 активности које су аутодеструктивне. (нпр, промискуитетан секс, поремећаји исхране, повремена хиперапетиција, конзумирање дрога и алкохола, насилничка вожња);
  5. Стални наврати суицидалног понашања, парасуицидални покушаји, самоповређивање;
  6. Афективна нестабилност, изазван великим реактивитетом расположења, нпр, интензивна дисфорија, анксиозност или изиритираност који трају пар сати, а у ређе и до пар дана;
  7. Хронично осећање празнине;
  8. Немогућност контролисања беса (нпр, чести „испади“, стална љутња, честе туче);
  9. Делузије и параноја.


Уз овај поремећај се најчешће јављају и [3]:

  • Конзумирање дроге и алкохола, који је велики и најчешћи проблем код граничног поремећаја личности, и јавља се било из импулсивности или као неки вид психичког опуштања.

Узроци[уреди]

Kao и код већине поремећаја личности, нису познати. Неки сматрају да је у питању генетика (и стоји то да ако неко има 'бордерлајн' родитеља, шансе су да и та особа оболи), средински фактори или пак аномалије у мозгу. [4] По америчким генетским истраживањима поремећаја личности код близанаца, ако један близанац пати од овог поремећаја, други близанац исто пати у 35% случајева. [5]

Ипак, студије показују да су гранични поремећај личности и посттрауматски стресни синдром блиско повезани.[6] Даљи докази указују на то да је развој граничног поремећаја личности блиско повезан са трауматичним детињнством; најчешће злостављањем, и то сексуалним, од стране старатеља, а такође ако су сазревајући процеси у адолесценцији били изузетно стресни. [7]

Лечење[уреди]

Лечење код бордерлајн пацијената траје јако дуго. Лече се најчешће антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима. Међутим, антидепресивима је потребно да крену да делују дуже времена него код обичне депресије


Од психотерапија, дијалектичка бихејвиорална терапија се показала као доста успешна.[8]

Извори[уреди]

  1. Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. Why is it Called "Borderline" Personality Disorder?, Приступљено 31. 3. 2013.
  3. Zanarini MC, Frankenburg FR, Dubo ED, et al. (December 1998). "Axis I comorbidity of borderline personality disorder". Am J Psychiatry. 155 (12): 1733–9
  4. "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Приступљено 15. 5. 2008.
  5. Torgersen S, Lygren S, Oien PA, et al. (2000). "A twin study of personality disorders". Compr Psychiatry 41 (6): 416–25. doi:10.1053/comp.2000.16560
  6. Gunderson JG, Sabo AN (1993). "The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD". Am J Psychiatry 150 (1): 19–27. PMID 8417576.
  7. Zanarini MC, Frankenburg FR (1997). "Pathways to the development of borderline personality disorder". Journal of personality disorders 11 (1): 93–104. PMID 9113824
  8. Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp292
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).