Pređi na sadržaj

Dobrobit i prava životinja u Kini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dobrobit i prava životinja u Kini tema je sve većeg interesovanja. Prava životinja u Kini su po međunarodnim standardima veoma osporena, a aktivisti za prava životinja osudili su postupanje sa životinjama u zemlji. Sve više jačaju pokreti za dobrobit i prava životinja.

Zakonodavstvo[uredi | uredi izvor]

U Kini trenutno ne postoje nacionalni zakoni koji izričito zabranjuju zlostavljanje životinja. [1] [2] [3] Međutim, svetska organizacija za zaštitu životinja navodi da neki zakoni koji štite dobrobit životinja postoje u određenim kontekstima, posebno onima koji se koriste u istraživanjima i u zoološkim vrtovima. [4]

Ce Ping iz Nacionalnog narodnog kongresa je 2006. godine predstavio predlog zakona o zaštiti životinja koji bi važio na celokupnoj teritoriji Kine, ali taj zakon nije zaživeo. [5]

U septembru 2009. sačinjen je prvi sveobuhvatni zakon o zaštiti životinja Narodne Republike Kine, ali nije postigao nikakav napredak od 2013. godine. [3]

Kina je 2014. godine dobila E od mogućih ocena A, B, C, D, E, F, G na indeksu zaštite životinja koji vodi svetska organizacija za zaštitu životinja. [4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko tradicionalnih kineskih pogleda na svet naglašavaju brigu o životinjama, uključujući taoizam i budističko vegetarijanstvo. [1] Taoist Čuang Ce podučavao je o saosećajnosti prema svim živim bićima. [6]

U novije vreme, Prof. Peter J. Li sugeriše na mogućnost da su mnogi u kontinentalnoj Kini postali ravnodušni prema patnji životinja, zbog kampanja Mao Cetunga protiv buržoaskih osjećajnja, poput "simpatije prema ugroženima". [1] Briga o životinjama smatrana je "kontrarevolucionarnom". [7] Vlada Kine je od 1978. naglašavala značaj državnog rasta i razvoja kao i ulaganja u proizvodnju kako narod ne bi gladovao, što je vlada smatrala važnim za političku stabilnost. To je, tvrdi Li, dovelo do manje zabrinutosti za dobrobit životinja. Međutim, on takođe napominje da su mlađe generacije uglavnom mnogo osetljivije na nehuman tretman prema životinjama.

Životinje koje se koriste za hranu[uredi | uredi izvor]

Stoka[uredi | uredi izvor]

Stočarstvo posljednjih godina u Kini eksponencijalno raste. [8] Do 1992. godine Kina je sustigla potrošnju mesa u SAD-u, a do 2012. potrošnja u Kini bila je više nego dvostruka u odnosu na američku [9].

2005-2006. mnogi načini uzgoja koje je Evropska unija pokušavala da smanji ili u potpunosti iskoreni i dalje bili uveliko primenjivani u Kini. [1] Stoka se često prevozi na velike udaljenosti i trenutno se ne primnjuje humano klanje.

Morske životinje na pijaci u provinciji Hainan, Kina

Gotovo 3/4 mesa koje se konzumira u Kini je svinjsko, a 476 miliona svinja uzgajano na farmama u toj državi čini polovinu svetske populacije svinja. [9] Kina proizvodi 37 miliona tona ribe u uzgajalištima - više od 60% ukupno u svetu. Istraživanje iz 2016. godine pokazuje da bi dve trećine kineskih kupaca platilo više za svinjetinu koja je bila humano uzgajana, dok drugo istraživanje sprovedeno od strane svetske organizacije za zaštitu životinja ukazala da bi skoro 90% ispitanika bilo spremno da promeni svoje nabavke kupovine svinjetine i odabrali onu koja je bila humano tretirana. [10] [11]

Kontroverzne prakse i incidenti[uredi | uredi izvor]

Tokom 2008. godine, više od 40 aktivista za životinje u Pekingu okupilo se da protestuje protiv dranja i kuvanja živih mačaka u provinciji Guangdong . [12] Članak iz 2010. godine koji iz izvora vesti Tiekue i Mop priakazo je fotografije tih praksi. [13]

Dokumentarni film San Hua iz 2010. godine Guo Ke-a prvi je prikazao kinesku industriju mačjeg mesa. [14]

Sličan tretman se u nekim krajevima Kine praktikuje i nad psima. Rast publiciteta oko takvih incidenata, kao i to da su kućni ljubimci sve češći, doveli su do neodobravanja trgovine psećim i mačjim mesom među većinom anketiranih Kineza [15] [16], pri čemu su ponuda i potražnja na tim tržištima u stalnom opadanju. . [17]

Jin jang riba (koja se takođe naziva mrtva i živa riba. Kineski: 陰陽魚, 糖醋活魚 ili 呼叫魚) podrazumeva prženje ribe u dubokom ulju dok je još uvek živa. Praksu su osudili aktivisti za prava životinja. Mnogi kuvari na Tajvanu više ne primenjuju ovaj način pripreme, a bio je popularan u kontinentalnoj Kini. [18]

Neke pijace hrane u Kini prodaju žive životinje, poput živih škorpiona. [19]

Proizvodnja životinjskih dobara[uredi | uredi izvor]

Žuč medveda[uredi | uredi izvor]

Crni medvjed u „kavezu za drobljenje“ napravljen za vađenje žuči .

Kina uzgaja oko 10 000 azijskih crnih medveda za proizvodnju žuči - industrija koja doprinosi otprilike 1,6 milijardi dolara godišnje. [1] Medvedi se trajno drže u kavezima, a žuč se izvlači iz posekotina u njihovom stomaku. U januaru 2013. Fondacija za životinje Azije spasila je šest medveda koji su bili korišćeni u toj industriji. [20]

Džeki Cen i Jao Ming javno su se protivili uzgoju medvjeda. [20] [21] [22]

Preko 1.000 kineskih apoteka obavezalo se da neće prodavati medveđu žuč, ali treba imati u vidu da ukupan broj apoteka širom Kine prelazi 40.000. [23] Istraživanje putem interneta za 2016. godinu pokazalo je da 98% anketiranih Kineza smatra uzgoj žuči okrutnim, a 90% je reklo da nikada neće koristiti ili kupovati proizvod, a 84% podržava potpunu zabranu. [24]

Krzno[uredi | uredi izvor]

Kina proizvodi najviše krzna u celom svetu. Dr Peter Li napomenuo je da je bilo slučajeva gde su životinje odirane žive. [1]

U novembru 2013. godine, PETA je objavila video snimak živog angorskog zeca na severoistoku Kine, kome je odrano krzno. Video je u roku od mesec dana dobio 200.000 pregleda i naveo britanske kompanije poput Primarka i Top šopa da zaustave uvoz krzna angorskog zeca koje dolazi iz Kine. [25]

Testiranje na životinjama[uredi | uredi izvor]

Kina je 2006. godine izdala smernice za humano postupanje sa laboratorijskim životinjama. Ove smernice prvi put u kineskoj formalnoj politici i propisima spominju reči "dobrobiti životinja". [26]

Poseban fokus koji Smernice za humano postupanje sa laboratorijskim životinjama imaju je na patnju životinja. Smernice zahtevaju da se bol i strah životinja izazivaju što je manje moguće za vreme eksperimenta. Lekovi za ublažavanje bola i anestezija moraju se propisati laboratorijskim životinjama koje se podvrgavaju operacijama. [26]

Zoološki vrtovi[uredi | uredi izvor]

Prema Prof. Peter J. Li, nekoliko kineskih zooloških vrtova poboljšavaju uslove u kojima drže životinje, ali mnogi ostaju "zastareli", imaju loše uslove, praktikuju hranjenje predatora živim plenom kao vid zabae za publiku, i koriste životinje za cirkuske nastupe. [1] Safari parkovi hranili su lavove živim ovcama i kao spektakl za posetioce. [5]

Organizacije poput Fondacije za životinje azije često rade sa zoološkim vrtovima na poboljšanju staništa za njihove životinje, uticali su i na svest javnosti.

Ostala pitanja prava životinja[uredi | uredi izvor]

U Pekingu, prodavci prodaju ribe, kornjače i vodozemce kao priveske za ključeve i ukrase za mobilne telefone. Ova praksa je osupđena i u Kini i u inostranstvu. [27] [28]

Aktivizam za prava životinja[uredi | uredi izvor]

Ideje dobrobiti životinja i prava životinja u većoj meri su uvedene u kontinentalnu Kinu početkom devedesetih. [29]

Kineski pokret za zaštitu životinja raste [29] posebno među mladima, [30] u urbanim sredinama i na Internetu. [7] Međunarodne nevladine organizacije igrale su značajnu ulogu u podsticanju pokreta za zaštitu životinja u Kini, ali lokalne grupe sve više preuzimaju primat. [22]

Kina je dom 130 miliona pasa, uglavnom kućnih ljubimaca. [1] Kako Kina postaje bogatija, sve više ljudi ima kućne ljubimce, što povećava protivljenje surovosti prema životinjama. [31] U aprilu 2012. godine, aktivisti su spasili 505 pasa koji su upućeni na klanje.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Tobias, Michael Charles (2. 11. 2012). „Animal Rights In China”. Forbes. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  2. ^ Robinson, Jill (7. 4. 2014). „China's Rapidly Growing Animal Welfare Movement”. Huffington Post. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  3. ^ a b Tatlow, Didi Kirsten (6. 3. 2013). „Amid Suffering, Animal Welfare Legislation Still Far Off in China”. New York Times Blogs. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  4. ^ a b „China”. World Animal Protection. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  5. ^ a b „A small voice calling”. The Economist. 28. 2. 2008. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  6. ^ Miyun Park; Peter Singer (2012). „The Globalization of Animal Welfare”. Foreign Affairs. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  7. ^ a b Levitt, Tom (26. 2. 2013). „Younger generation face long wait for law-change on animal cruelty”. chinadialogue. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  8. ^ Li, Peter J. (jun 2009). „Exponential Growth, Animal Welfare, Environmental and Food Safety Impact: The Case of China's Livestock Production”. Journal of Agricultural and Environmental Ethics. 22 (3): 217—240. ISSN 1573-322X. doi:10.1007/s10806-008-9140-7. 
  9. ^ a b Larsen, Janet (24. 4. 2012). „Meat Consumption in China Now Double That in the United States”. Earth Policy Institute. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  10. ^ „Millions of pigs will soon live better lives in China”. Christian Science Monitor. 6. 7. 2017. ISSN 0882-7729. Pristupljeno 14. 9. 2019. 
  11. ^ „Chinese consumers support better welfare for pigs”. 
  12. ^ „China protesters: Stop 'cooking cats alive'”. Associated Press. 18. 12. 2008. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  13. ^ Fauna (12. 10. 2010). „"Boiled Alive Cat" Prepared, Served In Guangzhou Restaurants”. chinaSMACK. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  14. ^ Yiyan, Zhou (6. 10. 2010). „The fight to protect China’s cats”. chinadialogue. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  15. ^ „Survey of public attitudes to dog and cat eating in China (page 7)” (PDF). 
  16. ^ „Chinese Say 'No' to Dog Meat as Dog Ownership Grows”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  17. ^ „Truth about Yulin dog meat festival”. NewsComAu. 11. 7. 2017. Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  18. ^ „Chefs refuse to serve ‘dead-and-alive fish’”. The China Post. 9. 7. 2007. Arhivirano iz originala 6. 6. 2014. g. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  19. ^ Jou, Eric (17. 3. 2014). „It's The Snacktaku Fried Insect Special”. Kotaku. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  20. ^ a b Yee, Amy (28. 1. 2013). „Market for Bear Bile Threatens Asian Population”. New York Times. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  21. ^ „Jackie Chan PSA on Bear Bile Farming”. World Animal Protection US. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  22. ^ a b „Animal Rights In China Get Boost From Celebrity Activists And Shifting Attitudes”. Huffington Post. 22. 4. 2012. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  23. ^ Einhorn, Bruce (14. 11. 2013). „Animal-Rights Activists Celebrate Small Victories in China”. Bloomberg Businessweek. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  24. ^ „Can traditional Chinese medicine end cruelty to China's bears?”. www.chinadialogue.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  25. ^ Gao, Helen (23. 1. 2014). „Letter from Beijing: Animal cruelty is rife in China—but things are changing”. Prospect Magazine. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  26. ^ a b Cao, Deborah (2015). Animals in China: Law and Society. New York: The Palgrave Macmillan. 
  27. ^ „Live animals sold as key rings in China”. CNN. 15. 4. 2011. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  28. ^ „Shell Shock”. Snopes. 29. 5. 2014. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  29. ^ a b Lu, Jiaqi; Bayne, Kathryn; Wang, Jianfei (novembar 2013). „Current status of animal welfare and animal rights in China”. Altern Lab Anim. 41 (5): 351—357. PMID 24329743. 
  30. ^ McGuinness, Michelle (22. 5. 2013). „Animal welfare activists in China rise up against cruelty”. MSN News. Arhivirano iz originala 28. 7. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  31. ^ Cooper, Rob (25. 6. 2012). „Dogs destined for the table: Horrific images show animals being killed, cooked and served up as a meal in Chinese tradition”. Daily Mail. Pristupljeno 16. 7. 2014. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добробит_и_права_животиња_у_Кини&oldid=27820999”