Doktor (titula)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Doktor (lat. docere – „učiti“ ili doctus – „naučen“; akr. dr) je najviši akademski stepen. Dobija se preko nezavisnih istraživanja i ne zahteva strukturisan tok rada bilo koje vrste. Kandidati se procenjuju na osnovu objavljenih naučnih radova i njihove sposobnosti da napišu i odbrane doktorsku disertaciju.

Dozvolu za upisivanje doktorskih studija imaju osobe koje su stekle akademski naziv magistra nauka ili magistra umetnosti. Trenutno se u Srbiji uvodi Bolonjski proces tako da pravo na upisivanje doktorskih studija imaju osobe koje su stekle akademski naziv Master.

Postupak odobravanja teme doktorske disertacije i izbora mentora, kao i Veća za ocenu i odbranu doktorske disertacije, podrazumeva dobijanje saglasnosti Saveta univerziteta. Studenti mogu da rade na doktorskoj tezi pošto polože sve ispite iz nastavnog plana i programa doktorskih studija.

Odgovarajuća titula u drugim zemljama[uredi]

Australija[uredi]

Slično kao u SAD i Kanadi razlikuju se dve vrste doktorske titule:

  • Profesionalni doktorat (professional degrees), koji se postižu u nekim studijskim smerovima nakon završetka bez dodatnog odgovarajućeg rada, npr. doktor medicine (Medical Doctor; skr. M.D.)
  • Istraživački doktorat, koji se dobija završavanjem postupka doktoriranja kao Ph.D., pri čemu mora da se uradi doktorat, na primer „doktor informatike“ (skr. Ph.D. in Computer Science).

U australijskom obrazovnom sistemu cilj Disertacije je „da se postigne značajan i jedinstveni doprinos aktuelnim istraživanjima“. Ovaj doprinos se demonstrira u obliku doktorskog rada. Doktorand je nezavisan od profesora koji ga vodi.

Doktorat u Australiji je čisto naučni istraživački rad i u proseku traje tri do osam godina. Sastoji se od dve faze. pri čemu prva faza „Izrade“ istraživanja a druga „Sprovođenje“ programa u vidu „Zapisnika“.

Belgija[uredi]

U Belgiji titula doctor može da označava:

  • tituli lekara koji se obrazovao sedam godina i nakon toga titulu dobija nakon završnog ispita;
  • kod pravnika, humanističkih nauka ili filozofije titulu koja se dobija procesom doktoriranja;
  • u teologiji i crkvenom pravu kao i drugim naukama (na primer; političke nauke, pedagogija) naučnu titulu sa doktoratom.

Italija[uredi]

U Italiji postoje tri vrste akademske titule: laurea, laurea magistrale i dottorato di ricerca. Kratki studijski smerovi sa trajanjem od dve do tri godine završavaju se sa laurea. Nakon još dve godine dalje specijalizacije može da se preda ispit za laurea magistrale. Prema zakonu apsolventi imaju pravo na zvanje dottore (laurea) ili dottore magistrale (laurea magistrale) koja u svakom slučaju ne odgovara doktorskoj tituli (Dr. ili PhD). Ekvavilent titluli doktora je dottore di ricerca (istraživački doktor nauka), za koji je potrebno laurea magistrale i dodatni istraživački rad (otprilike 3 godine).

U nemačkom govornom području (Južni Tirol) italijanska titula dottore prevodi se kao dodatak imenu (na primer Dr., Dr.-Ing., Doktorat u (stučnoj oblasti), Doktor), koja se ne poklapa sa doktorskom titulom u ostalom nemačkom govornom području.

Nemačka[uredi]

U Nemačkoj titulu doktorata može da izda Univerzitet, Tehnički Univerzitet, Tehnička Viša Škola, Muzička Viša Škola, Umetnička Viša Škola, Sportska Viša Škola, Medicinka odn. Veterinarsna Viša Škola, Crkvena Viša Škola ili Pedagoška Viša. Stručna Viša škola za sada nema pravo da izdaje titulu doktorata. Doktorski programi u Nemačkoj traju jednu do četri godina (najčešće tri, a kod Inženjera do pet godina), zavisno od teme. S obzirom da najčešće nema formalnih predavanja, doktorand uglavnom sprovodi istraživanja pod nadzorom jednog profesora, pri čemu doktorand radi i kao asistent ili istraživač asistent i za to je plaćen. Ovde postoji razlika u odnosu na druge sistema (pre svega u SAD), gde se prema doktorandu odnose kao PhD studentu. Po završetku doktorata dobija se počasno „Dr“, a po nemačkom zakonu ovu titulu moguće je uneti u pasoš i ličnu kartu.

Rusija[uredi]

Doktor nauka je druga najveća doktorska titula, druga i najveća postdiplomska akademska titula u Sovjetskom Savezu, Rusiji i mnogim post-Sovjetskim republikama. Da bi se neko kandidovao za ovu titulu mora da postane Kandidat nauka što je neformalno nivo PhD. Ove titule moraju da zadovolje nacionalne standarde vlade Ruske Federacije.

Severna Amerika[uredi]

U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi postoje dve vrste Doktorske titule:

  • Profesionalni doktorat (professional degrees), koji se postižu u nekim studijskim smerovima nakon završetka bez dodatnog odgovarajućeg rada, npr. medicinski doktor (Medical Doctor) (skr. M.D.)
  • Istraživački doktorat, koji se dobija završavanjem postupka doktoriranja:
    • Ph.D., pri čemu mora da se uradi doktorat, na primer „Doktor filozofije u hemiji“ (skr.: Ph.D. in Chemistry). Neki Univerziteti daju ovaj akademski stepen sa skraćenicom „DPhil“.
    • Doktorat u određenom studijskom smeru koji ne vodi do Ph.D., na primer „Doktor poslovnu administraciju“ (skr.: D.B.A.).
    • U teologiji, obično samo na osnovu posebne zasluga dodeljuje iz počasni „doktor bogoslovije“ (DD)

Angloamerička titula doktora se piše iza imena, na primer Jerry F. Fishwish, Ph.D..

severna Evropa (Finska, Danska, Norveška, Švedska)[uredi]

U severnoj Evropi je doktorska titula najveće akademsko zvanje. Danska je jedina zemlja gde postoji proces Habilitacije kao u Nemačkoj. Međutim danska Habilitacija nije obavezna za posao profesora i ovde je zvanje doktora nauka dovoljno kao i u ostalim zemljama severne Evrope. Postoje manje razlike između trajanja i kvaliteta doktorata u zemljama severne Evrope. Dok je u Švedskoj potrebno za jedan doktorat četri do pet godina uz obavezu posećivanja kurseva u Norveškoj je od 2003. godine zakonski predviđeno tri godine (mada je po pravilu potrebno četri).

Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska[uredi]

Za Ujedinjeno Kraljevstvo i Irsku važe ista pravila kao i u SAD. U svakom slučaju doktor medicine nije profesionalni već istraživački doktorat, sličan kao i u Nemačkoj.

Francuska[uredi]

Studenti koji žele da postanu doktori moraju da prođu Master program koji traje dve godine posle Bečelor diplome (ukupno pet godina). Kandidat mora da pronađe sredstva i formalnog supervizora koji je habilitirao (Directeur de thèse) kroz doktorski program. U Francuskoj je Master program podeljen na dva dela, profesionalni Master koji orijentiše studenta prema radu u privredi i istraživački Master (Master-recherche) koji orijentiše studenta na naučna istraživanja. Doktorat se u Francuskoj smatra kao "Bac +8" diploma.

Holandija[uredi]

U Holandiji postoji titula doctorandus (drs.) a radi se o diplomskom u humanističkim naukama, za koju bi se očekivalo da se dobija nakon doktoriranja. Na engleskom se to prevodi sa Masters of Arts. U međuvremenu je Holandija kompletno prešla na Bečelor/Master sistem. Doctoraal examen se dobija kod pravnika (meester in de rechten, mr.) a kod univerzitetski obrazovanih inžinjea (ingenieur, ir.).

Pri doktoriranju izdaju fakulteti titulu doctor (dr.), koja se stavlja ispred imena.

U Holandiji je asocijacija na lekara izražena, pri čemu je irelevantno da li je lekar doktorirao.