Domicija Lepida Mlađa
| Domicija Lepida Mlađa | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Rim, |
| Datum smrti | 54 |
| Mesto smrti | Rim, |
| Porodica | |
| Supružnik | Appius Junius Silanus, Marko Valerije Mesala Barbat, Faustus Cornelius Sulla |
| Potomstvo | Valerija Mesalina, Faustus Cornelius Sulla Felix, Marcus Valerius Messala Corvinus |
| Roditelji | Lucius Domitius Ahenobarbus Antonia Major |
| Dinastija | Domitia |
Domicija Lepida[1] (lat. Domitia Lepida, 5. p. n. e. — 54. n. e.), takođe poznata kao Domicija Lepida Mlađa (lat. Domitia Lapida Minor) ili samo kao Lepida, bila je ćerka Lucija Domicija Ahenobarba i Antonije Starije. Njena starija sestra bila je Domicija, a brat Gnej Domicije Ahenobarb, otac cara Nerona. Bila je sestričina u drugom kolenu cara Avgusta, unuka Oktavije Mlađe i trijumvira Marka Antonija, rođaka cara Kaligule, rođaka i tašta cara Klaudija i tetka cara Nerona. Lepida je bila lepa i uticajna[2] Kao i njena sestra, bila je veoma bogata. Imala je imanja u Kalabriji i bila vlasnik praedia Lepidiana[3]
Lepida se udavala tri puta. Njen prvi suprug bio je Marko Valerije Mesala Barbat.[4][5] Venčali si se oko 15. g.n.e.[6] Imali su ćerku Valeriju Mesalinu, rimsku caricu, treću ženu cara Klaudija. Barbat je najverovatnije umro 20. ili 21. godine, nedugo nakon Mesalininog rođenja. Lepidin drugi suprug bio je Faust Kornelije Sula, konzul 31. g.n.e. i potomak diktatora Lucija Kornelija Sule. Njihov sin, Faust Kornelije Sula Feliks, oženio je Klaudiju Antoniju, ćerku cara Klaudija i Elije Petine[7][8] Faust Kornelije Sula je preminuo 62. n.e. Početkom vladavine svog zeta Klaudija, Lepida se udala za Apija Junija Silana, konzula 28. n.e. Međutim, Silan je odbijao udvaranje Klaudijeve supruge i Lepidine ćerke, Mesaline, te je lažno optužen za zaveru protiv cara i pogubljen.
Preko Mesaline, Lepida je bila baka Klaudije Oktavije i Britanika. Godine 48. Mesalina je pogubljena po nalogu cara Klaudija zbog lažnog braka sa Gajem Silijem, koji je prerastao u pokušaj Klaudijevog svrgavanja. Tokom većeg dela Mesalininog uticaja i prosperiteta na carskom dvoru, Lepida i Mesalina nisu bile u dobrim odnosima i postale su otuđene (najverovatnije zbog ubistva Apija Silana). Ipak, Lepida je bila uz Mesalinu u Lukolovim vrtovima i ohrabrivala ju je da oduzme sebi život.[9] Mesalina nije poslušala, te je ubijena od strane Klaudijevih pretorijanaca.
Lepidina bivša snaha, Agripina Mlađa, postala je supruga cara Klaudija. Iz ljubomore, Agripina je organizovala Lepidino pogubljenje neposredno pre Klaudijeve smrti, nakon čega je Neron postao novi car. Lepida je optužena za čarobnjaštvo i remećenje mira. Agripina je mislila da će Lepida iskoristiti svoju ljubaznost da bi stekla uticaj na Nerona i okrenuti ga protiv nje. Klaudije je na osnovu tih optužbi naredio njeno pogubljenje.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III, Berlin, 1933 -. (PIR2) D 180
- ^ Tacit, "Anali", 12.64
- ^ Raepsaet-Charlier M.-Th., Prosopographie des femmes de l'ordre sénatorial (Ier-IIe siècles), 2 vol., Louvain, 1987, 285 ff; pp. 286.
- ^ E. Klebs, H. Dessau, P. Von Rohden (ed.), Prosopographia Imperii Romani, 3 vol., Berlin, 1897-1898. (PIR1) V 88
- ^ Svetonije, "Životi dvanaest Cezara", Život Klaudijev, 26.29
- ^ Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire. Yale University Press, New Haven, (1996). str. 287. n. 154
- ^ PIR2 C 1464
- ^ Dion 60.30.6a
- ^ Tacit, "Anali", 11.37
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
