Don Rosa
| Don Rosa | |
|---|---|
 Don Rosa crta Baju | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. jun 1951. |
| Mesto rođenja | Luivil, Kentaki, SAD |
| Potpis |  |
Keno Don Don Hugo Rosa (engl. Keno Don Hugo Rosa) je crtač stripova za Dizni kompaniju (The Walt Disney Company) u periodu od 1986. do 2006. – punih 20 godina je radio uglavnom priče o Paji Patku i njegovom društvu Patkova. Na našim prostorima njegove stripove najviše je objavljivao Mikijev zabavnik.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Don Rosa je rođen 1951. u Luivilu (Kentaki, SAD), ali poreklo vodi iz Italije. Njegov deda po ocu je bio italijanski imigrant koji je u Luivilu osnovao građevinsku firmu koja je ostala u porodici, samo je Don krenuo putem umetnosti. Inače je po obrazovanju diplomirani inžinjer građevine, što znači da je studirao verovatno sa namerom da nastavi tradiciju preuzimanja porodične firme.[2]
Don je odmalena bio veliki fan stipa, i to zahvaljujući starijoj sestri, koja je revnosno skupljala Diznijeve stripove, koje su objavljivale razne izdavačke kuće. Sama kompanija Dizni se bavila isključivo filmovima, produkciju stripova predavala je drugim kućama širom sveta, naročito u Evropi, tako da je kvalitet stripova bio raznolik. Pri tome, Dizni je zabranjivao autorima da potpisuju stripove, tako da su samo fanovi poznavali ovog ili onog crtača. Vremenom, Rosa je postao veliki ljubitelj tada aktivnog, legendarnog majstora Karla Barksa (Carl Barks, 1901-2000), čiji prepoznatljiv stil je sam po sebi otskakao od ostalih.[3]
Od drugih stripova i žanrova, skupljao je i Supermena, Malu Lulu (Little Lulu), SF i horor izdanja, tako da Rosa poseduje obimnu kolekciju stripova (preko 40.000 naslova)[4] koju čuva i danas. Međutim, ono što verovatno najviše govori o njegovoj posvećenosti stripu je da vozi kola sa tablicama COMICS!
Počeci rada na stripu[uredi | uredi izvor]
Rad na stripu započeo je kroz razne fanzine i studentske novine, i to najpre sa stripom "The Pertwillaby papers". Tokom studija, sve do diplomiranja, uspeo je da objavi ne manje od 127 epizoda ovog stripa! Time je uspeo da stekne startni ugled u krugovima koji su pratili neafirmisane stripove.
Rosa nikada nije pohađao umetničku školu ili išao na kurseve crtanja, i to je možda i jedan od razloga što često o samom sebi kaže da je loš crtač – naročito kada su u pitanju prve epizode Patkova koje je stvorio.[5]
Rad za izdavača Gledston[uredi | uredi izvor]
Sredinom 80-ih godina situacija sa Diznijevim stipovima nije bila najbolja. Veliki Karl Barks se povukao iz posla, izdavačke kuće su sve manje izdavale Diznijeve stripove, i oni su došli u krizu. Godine 1986. grupica vernih Diznijevih fanova pokrenula je malu izdavačku kuću pod imenom Gledston (Gladstone publishing), pri kojoj su imali nameru da tu stvar poprave. Oni, pokrenuti ljubavlju za stripom, ne samo da su u tome uspeli, već su doveli i do afirmacije niza novih autora Diznijevih stripova čija imena su od tada i javno predstavljana, kao što je to bilo ranije sa Barksom, Flojdom Gotfredsonom (Floyd Gottfredson, 1905-1986), Alom Taliaferom (Al Taliaferro, 1905-1969) i Tonijem Stroblom (Tony Strobl, 1915-1991). Neka od tih novih imena bila su Marko Rota (Marco Rota, 1942–), Vilijam Van Horn (William Van Horn, 1939–), Romano Skarpa (Romano Scarpa, 1927-2005), "Vikar" (Victor Ríos – Vicar, 1934-2012), Kavacano (Giorgio Cavazzano, 1947–), a ne na kraju reda — i Don Rosa.[2]
U vremenu kada je Gledston počeo da izdaje, američkih autora gotovo i nije bilo. Izgledalo je kao da je vreme Diznija prošlost. Usred te situacije, Don Rosa je 1987. odvažno odlučio da se javi i da zamoli redakciju za priliku da se dokaže. Tražio je da za probu uradi jednu epizodu o porodici Mek Patak, i bukvalno sebe preporučio rečima ”rođen sam da pravim stripove o Patkovima u stilu velikog Karla Barksa!” Elem, prema mnogima, potpuno je bio u pravu, i Don Rosa uskoro seda u tron svog majstora preca.
Glavni urednik Gledstona, Bajron Erikson kada je primio Rosu i video crteže koje je doneo sa sobom, odlučio je da mu da priliku za dokazivanje. Tako je nastao strip ”Son of the Sun”, prva Rosina priča o Patkovima, i odaziv publike je bio izuzetno pozitivan.[6]
Rosa se tako obradovao i odvažio da se odlučio na izuzetno hrabar potez, na prodaju porodične firme, da bi se prihvatio ugovora o trajnom angažovanju od strane Gledstona. Tako je krenuo rad na stripovima, što sa kraćim humorističkim, što sa dužim epskim radnjama, pri kojima je Rosa vešto uobličavo likove kroz kadriranje, izraze lica, izuzetno vešte igre reči i dobar smisao za humor. Sve to, i njegova velika posvećenost savršenstvu kao kod Karla Barksa, Rosu je izdvojilo iz gomile. Po sopstvenim rečima, mrzi da stvara ”niz glupavih gegova na samo par strana”.
Međutim, karijera u Gledstonu nije bila dugog veka. Izdavač je bio isuviše mali da bi mogao da honorarno podrži sopstvenog autora, te je izdavanje svakog stripa koji je Rosa uradio bio samo ekstra trošak, iako su honorari koje je crtač primao iovako bili skromni. 1990. godine, Gledston zvanično gubi licencu za izdavanje Dizni stripova, i to u korist same kompanije Dizni, koja se prvi put do tada – možda i podstaknuta uspehom Gledstona – zainteresovala za izdavanje sopstvenih stripova! To je za Dona bila loša vest, pošto je izgubio posao strip-autora, a nije više imao ni porodičnu firmu u koju bi se vratio. U novom korporativnom poslovanju i izdavačkoj politici Dizni kompanije nije našao sebe, te se opredelio za ogorčen korak da radi za druge, manje zahtevne firme.
Tako je uradio nekoliko projekata Patkova za holandsku kuću Oberon, crteže za četiri priče po scenariju tamošnjih autora (Leaky luck, Forget me not, Well educated Duck, Give unto others). Takođe je napisao i scenario za kratku priču u okviru serijala "Pačje priče" (Duck Tales). Ovi na silu, a ne iz zadovoljstva urađeni projekti nisu bili njegovi najkvalitetniji radovi, na šta on odgovara "Pa, nisam imao izbora, nisam imao posao".[4]
Potom je uradio još dve priče za Oberon (On a silver platter, The pied piper of Duckburg), i jednu za kompaniju Dizni (The money pit), da bi se jednog dana desio istorijski trenutak – poziv iz Evrope, od strane redakcije danske firme Egmont. Na zaprepašćenje samog autora, u Evropi je do tada stekao izuzetan broj čitalaca, koji su voleli njegov stil i vapili za još stripova. Istovremeno, stari Dizni fanovi su zahtevali od redakcija da nađu autora koji bi pravio nastavke Barksovih klasika. Egmont je uvideo da je Rosa kao stvoren za taj posao, te ga je kontaktirao i ponudio mu ugovor. Dobivši veći honorar nego što je sanjao Rosa odmah prihvata ugovor, te od 1991. godine crta stripove za danski Egmont, koji je ujedno i izdavač kod koga – 13 godina kasnije – Rosa zvanično okončava svoju karijeru.
Najvažniji doprinosi[uredi | uredi izvor]
Radeći za Egmont, Rosa dostiže vrhunac svoje karijere i ubrzo postaje poznat kao autor koji pravi kvalitetne nastavke stripa u stilu Karla Barksa. Samo neke od njih su ”Return to Plain Awful”, ”Return to Xanadu”, ”War of the Wendigo”, “Last sled to Dawson”, “The lost charts of Columbus”... Ali tu je i delo koje se istovremeno ističe i kao kruna Rosinog stvaralaštva – “Život i vreme Baje Patka” (Life and times of Scrooge McDuck).[7] U ovoj kapitalnoj sagi od 17 delova Rosa prikazuje životnu priču Baje Patka, avanturu o traženju bogatstva, gubljenju ljudskosti a ipak, i o iskupljenju.[4]
Ovu seriju Rosa je izgradio pažljivo prikupljajući reference o Bajinom životu iz Barksovih dela i od njih sklopio hronološku priču. Radeći na stripu dve i po godine, prepričao je kompletan Bajin život od siromašnog detinjstva u Škotskoj, do njegovih avantura i na kraju, povratka tamo gde je čitavo Bajino putovanje započelo – na Škotsko tlo. Za ovu seriju Rosa je 1995. dobio prestižnu američku nagradu za strip – The Eisner award.
Pored priče o omiljenom junaku Baji Patku, Rosa je takođe obradio sledeće karaktere:
- objasnio je zašto je Paja Patak prgave naravi
- opisao osnivanje Patkovgrada
- prikazao porodično stablo Paje Patka[8][9]
- osnovao organizaciju Mladih pačjih izviđača
- ispričao veliku tajnu porodice Mek Patak
- Objasnio zašto Cakanog Caju prati sreća (inače, on se u originalu zove Gladstone Gander, ime koje je kuća Gledston uzela nadajući se boljoj sreći, koju joj ime nije donelo, ali jeste Donu Rosi)
- prikazao prvi susret sa Buldozima
- osmislio društvo Proke Pronalazača, i još mnogo toga...
Nastavljajući tradiciju Karla Barksa, Rosa je dao svoj doprinos razbijanju predrasude da je strip, a naročito Dizni – isključivo za decu. Stvorio je nadu za povratak Diznijevih stripova na veličinu koja ih je ranije krasila, i izdvajala ih iz mase praznih i šupljih dela potrošačke mas-produkcije.
Osim što je crtao same stripove, Rosa je autor brojnih naslovnica za korice Dizni stripova, plakata, kalendara...
Don Rosa se, na veliku žalost stip čitalaca zbog oštećenog vida morao povući iz posla, jer nije više bio u mogućnosti da crta precizno kao nekada.[10] Ali je izuzetno privržen fanovima, i redovno se pojavljuje na strip manifestacijama po celom svetu, gde crta i potpisuje za sve ljubitelje stripa.[11]
Popis stripova Dona Rose[uredi | uredi izvor]
Zbog velikog broja originalnih radova Rose, kod nas štampanih u raznoraznim izdanjima, popis domaćih edicija nigde nije objavljen u celosti. Popis svih engleskih izdanja i izdanja na nekim drugim jezicima mogu se naći na interentu.[12]
Na Našim prostorima stripove Dona Rose objavljivali su časopisi Disney Show (vanredno izdanje Mikijevog zabavnika), Mikijev zabavnik, Mikijev almanah (?), i srpski odnosno hrvatski Mickey Mouse & Friends (MM&F). Na spiskovima izdanja je 2010. radila i grupa entuzijasta na forumu prodavnice stripa "Darkwood".[13] Obzirom da je tokom godina izlazilo na hiljade brojeva Mikijevih zabavnika i drugih izdanja, popisivanje svih domaćih edicija je velik posao, te zvanično nigde nije izašao gotov spisak, ali je delimičan dostupan na pomenutom forumu,[14] sa nizom sinopsisa epizoda, strip-kritikama, vestima, itd.
Domaći fanovi Diznija dugo čekaju izdavanje Diznijevih klasika, pa tako i opusa Don Rose u luksuznim, zbirnim (takozvanim omnibus) izdanjima, ali još uvek nedostaju čak i kiosk izdanja mnogih dela.[15]
Spisak junaka Patkovgrada[uredi | uredi izvor]
Don Rosa je nacrtao porodično stablo Paje Patka sa imenima mnogih Patkova. Sledeći spisak glavnih aktera u Patkovgradu je sastavljen na osnovu stripova objavljenih u Srbiji (Mikijev almanah, Mikijev zabavnik i drugi).[16]
| Originalno ime | Ime u prevodu |
|---|---|
| Donald Duck | Paja Patak |
| Daisy Duck | Pata (Pajina devojka) |
| John D . RockerDuck | ime Zlođko, a prezime Varalić (iz Mikijevog almanaha) |
| Scrooge McDuck | Baja (Mek)Patak |
| Huey, Dewey and Louie | Raja, Gaja i Vlaja (Pajini sestrići) |
| Flintheart Gloomgold | ime Škrta, a prezime Gad |
| Soapy Slick | Nosonja Zulufić (prevod iz Disney Show #3) |
| Hortenssia McDuck | Hortenzija Patak (Bajina sestra) |
| McDuck's | MekDakovi su MekPatkovi |
| Matilda McDuck | Matilda MekPatak (Bajina sestra) |
| Fergus McDuck | Fergus MekPatak (u jednom stripu se zvao Taja) |
| Downy O Drake | Gardenija MekPatak |
| Ludwig Von Drake | Deda Staja (suprug Bajine sestre Matilde) |
| Glittering Goldie | Zlata Karatić (prevod iz Disney Show #3) |
| Junior Woodchucks of the world | Mladi izviđači (pačjeg sveta) |
| Cornelus Coot | Kornelije Lisak |
| Clinton Coot | Klinton Lisak |
| Kasey Coot | Kale Lisak |
| Elvira Coot (Grandma Duck) | Baka Kata, takođe i Baka Paka |
| Jake McDuc | Ðole MekPatak |
| Quackmore Duck | Kvakoje Patak ili Kvakoslav (otac Paje Patka) |
| Sir Quackly McDuck | Kvaka MekPatak |
| Della Duck | Dela Patka (a njen muž Džejmi Patka) |
| Fethry Duck | Praja (Patak) |
| Beagle boys (inc.) | Buldozi |
| Magica De Spell | Maga Vračević |
| Ratface | Vranko (gavran Mage Vračević) |
| Angus McDuck | Ditelm MekPatak |
| Humperdink Duck | Farmer Pera Patak |
| Gus Goose | Gusan Guta |
| Gyro Gearloose | Proka Pronalazač |
| Little helper | Prokin mali robot |
| Gladstone Gender | Cakani Caja (u nekim prevodima i Srećko Srećković) |
| Daphne Duck & Goostave Gander | Dafne i Gustav (Cajini roditelji) |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Yugoslavia: Mikijev Zabavnik # 265 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2013) пример из 1979
- ^ а б Don Rosa - Život je Baj(k)a
- ^ Интервју са Доном Роса] (језик: енглески)
- ^ а б в Don Rosa - nosilac krune Karla Barksa Архивирано на сајту Wayback Machine (13. septembar 2016) Forum prodavnice stripa 'Darkwood' iz Beograda
- ^ Vodič kroz svet stripa #13 - o Baji (Patku)
- ^ Walt Disney Uncle Scrooge and Donald Duck: "The Son of the Sun" The Don Rosa Library Vol. 1 (The Don Rosa Library) - jedno od novijih, luksuznih izdanja stripa
- ^ The Life and Times of Scrooge McDuck Companion u najnovijem izdanju: Book Depository
- ^ Donald Duck’s Family Tree Highlights Interspecies Marriage and His Nephews’ Dubious Lineage - Comics Alliance (jezik: engleski)
- ^ Evo šta Don Rosa kaže o stablu — Forum Stripovi.com
- ^ Uncovering A “Lost” Don Rosa Comic (jezik: engleski)
- ^ Među specijalnim gostima 2014 San Dijego sajma stripa – Comic-Con International
- ^ Npr. I.N.D.U.C.K.S. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. август 2016) – World-wide database about Disney comics
- ^ Darkwood
- ^ „Popis stripova Dona Rose”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2016. г. Приступљено 06. 09. 2016.
- ^ Hoćemo Diznija – Форум svetstripa.net
- ^ Don Rosa - aktuelno Архивирано на сајту Wayback Machine (13. septembar 2016) Forum prodavnice stripa 'Darkwood' iz Beograda
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Boom! Studios Releases Roughs of an Unpublished ‘Donald Duck’ Story by Don Rosa – Strip skečovi Dona Rose
- Autobiografija Dona Rose (odlomci) (jezik: engleski)
- Don Rosa NEW Two Hour Interview 2011 – Dvosatni intervju sa Donom Rosa (jezik: engleski)
- Paolo Castagno (2011): Don Rosa - A Little Something Special Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2016) – la pagina gli appassionati di fumetto Disney Papersera
- Life and Times of Don Rosa (DVD) – Tronsmo Bøker og Tegneserier (Tronsmo Book Store), Norveška (jezik: danski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
