Dragoslav Grbić

Dragoslav Grbić
Datum rođenja	(1926-10-14)14. oktobar 1926.
Mesto rođenja	Ljubić, Kraljevina SHS
Datum smrti	2. oktobar 1983.
Mesto smrti	Beograd, SFRJ

Dragoslav Grbić (Ljubić, 1926 — Beograd, 1983) bio je srpski književnik. Rođen je 14. oktobra 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 2. oktobra 1983.

Biografija

Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće "Bata", zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer "bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu". Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi "Umesto pisma" rekao: " Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak". Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom "Slobodnom glasu" pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista "Omladina" u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): "Radi na emisijama "Iz književnosti" i "Nove knjige i časopisi". Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug." Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu "Radnik" i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u "Borbu" i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda. Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.

Bibliografija

Zbirke pesama

• Lirski fragmenti (1949)
• Rodni grad (1950)
• Sagledani život (1952)
• Septembar (1954)
• Spomenik u parku (1957)
• Neizvestnost sveta (1965)
• Veliko podne (1975)
• Pod kamenom (1979)

Romani

• Vodo, odazovi se (1956)
• Podlac (1960)
• Nedoba (1971)

Zbirke pripovedaka

• Živi među mrtvima (1956)
• Nevešti usamljenici (1959)
• Kraj rata (1975)

Zbirka eseja

• Pet pesnika (1964)

Drame

• Korak u prašinu (1958)
• Kišno leto (1963)
• Iskušenici (1965)

Narodno pozorište u Beogradu, na svojim scenama, prikazalo je njegove drame Korak u prašinu (1959) i Veliki otac (1968), a Narodno pozorište u Nišu 1965. dramu Iskušenici.