Dragoslav Prvulović
Dragoslav Prvulović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 31. jul 1917. |
| Datum smrti | 1996. (78/79 god.) |
Dragoslav Prvulović (Štitarac, 31. jul 1917 - Knjaževac, 6. novembar 1996) bio je učitelj po profesiji, a svoj životni i radni vek kao i veliko znanje i entuzijazam posvetio je nastavi, unapređenju prosvete, pisanju i marljivom prikupljanju građe o zavičaju.
Školovanje i karijera:[uredi | uredi izvor]
Osnovnu školu završio je u Trgovištu, nižu gimnaziju u Knjaževcu, a nakon toga učiteljsku školu u Užicu. Od 1938. do 1955. radio je kao učitelj u Dejanovcu, Aldincu, Vasilju, Crnom Vrhu, Janji i Žlnu.
Godine 1955. na dužnost prosvetnog inspektora Sreza Zaječar, vrši nadzor u školama na prostoru ,,od Midžora do Homolja”. Radi unapređivanja školskog sistema, 1958. godine biće premešten na dužnost šefa Odseka za prosvetu i kulturu Opštine Knjaževac. Zatim je 1959. godine u Donjoj Kamenici postavljen za uverenika OŠ,,Prvul Milićević Paša”. Tu funkciju Dragoslav Prvulović uspešno će obavljati do 1969, kada je škola pripojena OŠ,,Dimitrije Todorović Kaplar” u Knjaževcu, u kojoj će Prvulović raditi kao inspektor područnih odeljenja, pomoćnik direktora i učitelj. Od 1973. bio je učitelj u OŠ,,Timočki partizani” u Knjaževcu, odakle 1980. godine odlazi u penziju, sa pune četrdeset dve godine radnog staža.
Njegova dugogodišnja karijera doprinela je nemerljivom doprinosu razvoja školstva knjaževačkog kraja. Njegovim angažovanjem u seoskim sredinama u kojima je radio renovirane su i opremljene stare dotrajale kuće namenjene školi. U Janji podignuta je nova školska zgrada, u Donjoj Kamenici organizovana osmogodišnja osnovna škola, sa izdvojenim odeljenjima u Gornjoj Kamenici, Repušnici i Papratni.
Od 1950. do 1955. je u Žlnu vodio kulturno- prosvetni društvo ,,Polet”, čija su folklorna sekcija i šahovski klub imali zapažene rezultate na lokalnim i regionalnim takmičenjima. U Žlnu će osnovati i Narodnu knjižnicu i čitaonicu, za koju je obezbedio fond od preko hiljadu knjiga.
Vreme u penziji provodiće kao saradnik Književnih novina, kao i u pisanju i sređivanju beleški obimne građe koje je godinama prikupljao na terenu. Njegova pisana zaostavština koja je sačuvana u rukopisu, u vlasništvu je porodice, i sastoji se od trideset svezaka i velikog broja beležnica, zapisa, dokumenata, i druge građe.
Značajan deo zaostavštine čine dve sveske autobiografskih zapisa pod natpisom ,,Moji univerziteti”, i tri sveske rukopisa o istoriji školstva knjaževačkog kraja ,,Osnovno školstvo 1833-1915”, ,,Osnovno školstvo 1919-1944” i ,,Osnovno školstvo 1944-1983”.
Najznačajnija dela[uredi | uredi izvor]
Autor je dvadeset jednog rukopisa hronika dela od kojih su najznačajniji Banjski Orešac (1985), Donja Kamenica (1984), Gornja Sokolovica (1988), Papratna (1978), i Štitrac (1988).
Početkom osamdesetih godina 20. veka zabeležiće ratne priče trideset osmorice solunaca i priredio dve sveske rukopisa ,,Iz naše slavne epopeje” i ,,Ratni dnevnik jednoga solunca”. Odlomci ovih kazivanja objavljivani su u Knjaževačkim novinama 1983. i 1984., dok je ceo rukopis prvi puzt objavljen u izdanju Narodne biblioteke ,,Njegoš” 2022. godine.
Dragoslav Prvulović autor je devetnaest tekstova o knjaževačkim selima- Repušnici, Papratni, Lokvi, Dejanovcu, Starom koritu i drugima, koji su u Knjaževačkim novinama objavljeni 1981. i 1982. (br. 65-105) i feljtona ,,Kroz istoriju knjaževačkog školstva”, koji je u četrdeset tri nastavka 1990. i 1991 godine štampan u ovom listu (br. 334-376).
Bez obzira na to što je najveći deo njegove pisane zaostavštine ostao neobjavljen, on je kao značajni autor, hroničar knjaževačkih sela i poznavalac lokalnih prosvetnih prilika, ostavio značajan prilog poznavanju prošlosti knjaževačkog kraja.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Prvulović, Dragoslav (2022). Iz naše slavne epopeje. Knjaževac: Narodna biblioteka ,,Njegoš" u Knjaževcu. str. str. 345—347. ISBN 978-86-81450-20-8.