Доња Каменица

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Доња Каменица
Dolna Kamenitsa Church medka 7.jpg
Поглед на Богородичину цркву
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.360
Географске карактеристике
Координате43°29′14″ СГШ; 22°19′19″ ИГД / 43.487166° СГШ; 22.321833° ИГД / 43.487166; 22.321833Координате: 43°29′14″ СГШ; 22°19′19″ ИГД / 43.487166° СГШ; 22.321833° ИГД / 43.487166; 22.321833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина346 м
Доња Каменица на мапи Србије
Доња Каменица
Доња Каменица
Доња Каменица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19352
Позивни број019
Регистарска ознака

Доња Каменица је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 484 становника). Налази се на левој обали Трговишког Тимока[1]. У селу се налази Богородичина црква из прве четвртине XIV века, која је под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Историја[уреди | уреди извор]

Током повлачења Бугара јуна 1913. године, попаљена су од стране истих и сасвим опљачкани (отерана стока) Књажевац и околна села, међу којима и Доња Каменица.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Каменица живи 340 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,7 година (55,2 код мушкараца и 56,2 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.169
1953. 1.166
1961. 1.031
1971. 750
1981. 618
1991. 484 468
2002. 360 371
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
353 98,05 %
Роми
  
7 1,94 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Богородичина црква[уреди | уреди извор]

Богородичина црква је подигнута у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности [6]. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[6].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ РТС: „Књажевачки „драгуљ“ одолева зубу времена“ (2. фебруар 2014.)
  2. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. 6,0 6,1 Црква св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]