Drago kamenje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Драгуљ)
Jump to navigation Jump to search
Vrste dragog kamenja

Drago kamenje ili dragulji su minerali prirodnog porekla koji su izuzetni po lepoti i retkosti, pa se i obrađuju kako bi se istakli njihova lepota i sjaj.

Kriterijumi[uredi]

Da bi se neki mineral svrstao u drago kamenje, potrebno je:

  • da bude redak
  • da ima lep, atraktivan izgled
  • da bude dovoljno otporan

Ovo poslednje je posebno važno kod nakita, s obzirom da kamen tada može svakodnevno da dođe u dodir sa kožom, odnosno znojem, ali i da bude izložen atmosferskim i mehaničkim uticajima. S obzirom da kriterijumi nisu striktno dati, različiti minerali se mogu svesti pod pojmom drago kamenje; ipak, dijamant, rubin, smaragd i safir su opšte prihvaćeni dragulji. Postoje i termini poludrago kamenje i dekorativno kamenje koji označavaju kamenje manje vrednosti.[1]

Obrada[uredi]

Cena im je visoka i u zavisnosti od toga kakva je obrada. Tek nakon brušenja se kod dragulja mogu videti plamsavost i sjaj, pa time i njihova lepota.[1]

Vrednost[uredi]

Osim načina obrade i sama veličina kamena ima uticaja na vrednost. Vrednost se izražava karatima, gde jedan karat iznosi petinu grama. Ovi karati nisu iste merne jedinice kao i za zlato. Na vrednost pojedinih dragulja utiču i primese. Dijamant je recimo, vredniji što je prozračniji, a i najcenjeniji je bezbojni varijetet. Veoma redak je crveni dijamant. Opal takođe pokazuje veliku varijabilnost u boji, ali se najplemenitijim smatra crni opal.[1]

Upotreba[uredi]

Koristi se kao nakit, ali i kao „valuta“ jer se lako prenosi, a ima veliku vrednost. Takođe, od dragog kamenja su se tokom istorije izrađivali najrazličitiji umetnički predmeti.[1]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Sims, R. F. 1989. Stene i minerali. Vuk Karadžić: Beograd. ISBN 86-307-0313-X

Spoljašnje veze[uredi]