Сафир
| Сафир | |
|---|---|
 423-каратни (85 g) плави Логанов сафир | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал оксид |
| Формула | алуминијум оксид, Al2O3 |
| Кристалне системе | Ромбоедарска кристална система, класа шестоугаони |
| Идентификација | |
| Боја | Све боје осим црвене – када се зове рубин – или ружичасто-наранџасте(padparadscha-падпараша)[1][2] |
| Кристални хабитус | од масивног до зрнастог |
| Цепљивост | не |
| Прелом | нераван |
| Тврдоћа по Мосу | 9.0 |
| Сјајност | стакласта |
| Огреб | бело |
| Специфична тежина | 3.95–4.03 |
| Оптичке особине | Abbe number 72.2 |
| Индекс преламања | nω=1.768–1.772 nε=1.760–1.763, Бирефрингенција 0.008 |
| Плеохроизам | чврсто |
| Тачка топлљења | 2030–2050 °C |
| Топљивост | infusible |
| Растворљивост | нерастворљив |
| Остале особине | термичка дилетација (5.0–6.6)×10−6/K релативна пермитивност на 20 °C ε = 8.9–11.1 (анизотропан)[3] |
Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. sapphiru, што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена - рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.
Историја сафира датира још пре 7. век п. н. е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије (Шри Ланка).[4]
Сафир је рођендански драгуљ за септембар и драги камен за 45. годишњицку брака. Сафирни јубилеј се јавља након 65 година.[5]
Садржај
Боје сафира[уреди]
Назив сафир некада се користило за сво драго камење. Око 1800. године признати су сафир и рубин као варијације корунда. Тада се плаво камење називало сафирима, а црвени рубинима, док су се све остале боје сврставало се под минерал корунд. Данас се минерали из групе корунда, свих боја, осим црвених, називају сафирима.[6]
Корунди су иначе безбојни, транспарентни. Плаву боју сафирима дају примесе гвожђа и титанијума, љубичасту ванадијума, а хрома ружичасту. Када је проценат гвожђа мали, добијају се жути и зелени тонови. Сматра се да је примерак квалитетнији што је већа његова транспарентност.
Налазишта[уреди]
Корунд је врло редак минерал који се може наћи у алуминатним стенама следећих типова:
- Магматским или еруптивним стенама где се кристалише у стенама богатим алуминијумом и сиромашним са силицијумом, као што су базалт и сиенит (у Кенији).
- Контактно-метаморфним стеана (Кашмир, Танзанија, Кенија, Мадагаскар, Шри Ланка).
- Елувиајалним и алувијалним седиментним налазиштима, која– су најчешћа и срећу се на готово свим постојећим локалитетима.
Највећа налазишта сафира су у Мадагаскару, Источној Африци, Шри Ланци, Кини, Мјанмар, на Тајланду, у Индији, САД и Аустралији.[7]
Синтетички сафир[уреди]
Француску хемичар Август Вернел франц. Auguste Verneuilје 1911. године[8] патентирао јефтин начи за добијање рубина и сафира вештачким путем, мада је прво вештачко драго камење успео да произведе још пре почетка 20. века. Овај поступак по њему је назван Вернелов процес и још увек се налази у употреби.
Познати сафири[уреди]
- Бизмарков сафир потиче из Шри Ланке. Данас тежи 98.6 карата.[9]
- Гордонов сафир има око 50 карата и налази се у привеску огрлице са 111 дијаманата[10]
- Логанов сафир је један од највећих плавих смарагда. Има 422.99 карата и нађен је у Шри Ланци. Предат је на поклон институту 1960. године[11]
- Бомбајска звезда са 182 карата добила је на поклон глумица немог филма Мери Пикфорд од свог мужа, а она га је затим 1982. године предала Институту Смитсон.[12]
- Индијска звезда са 563.35 карата, је други по реду највећи и сафир звезда на свету. Формирао се пре 2 милијарде година, а пронађен је пре 300 година на Шри Ланци, у познатом налазишту сафира. Индустријалац Ј. П. Морган поклонио је тај сафир 1900. године Музеју природне историје у Њујорку. Сафир је данас један од највреднијих предмета у музеју.
- Азијска звезда тежи 330 карата. Због своје богате плаво љубичасте боје сматра се једним од најелпших сафира.
- Квинсландска звезда од 733 карата пронађен је 1930. године у Аустралији. То је највећи сафир звезда на свету. Једно време стајао је изложен заједно са Хоуповим дијамантом у Смитсоновом националном историјском музеју у Вашингтону.[13]
Референце[уреди]
- ^ padparadscha Sapphires(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Walking the line in ruby & sapphire(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). „Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922.
- ^ Gemology online - Sapphire, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Queen's Sapphire Jubilee: Gun salutes mark 65 years on the throne”. BBC News. British Broadcasting Corporation (BBC). 06. 02. 2017.
- ^ „Sapphire”. GIA. Gemological Institute of America Inc. Приступљено 27. 10. 2016.
- ^ Wise & Bulakh 2004, стр. 539-541
- ^ Patent number: 1004505 (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Smithsonian Natoional Museum of Natural History - Bismarck Sapphire(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Randys jewelry - Famous gems Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 17, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ The Logan Sapphire Brooch(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Smithsonian musem(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Legendary sapphire, a family, Cher, lovers and a lawsuit(на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
Литература[уреди]
- Wise, Richard W. (2004). Secrets Of The Gem Trade, The Connoisseur's Guide To Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 978-0-9728223-8-1.
Спољашње везе[уреди]
 |
Сафир на Викимедијиној остави. |
- Curso Básico de Gemología - El Zafiro(на језику: шпански)
- Webmineral.com, Webmineral Corundum Page, Webmineral with extensive crystallographic and mineralogical information on Corundum
„Sapphire”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). 1911.
„
