Сафир

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сафир
Logan Sapphire SI.jpg
423-каратни (85 g) плави Логанов сафир
Опште информације
КатегоријаМинерал оксид
Формулаалуминијум оксид, Al2O3
Кристалне системеРомбоедарска кристална система, класа шестоугаони
Идентификација
БојаСве боје осим црвене – када се зове рубин – или ружичасто-наранџасте(padparadscha-падпараша)[1][2]
Кристални хабитусод масивног до зрнастог
Цепљивостне
Преломнераван
Тврдоћа по Мосу9.0
Сјајностстакласта
Огреббело
Специфична тежина3.95–4.03
Оптичке особинеAbbe number 72.2
Индекс преламањаnω=1.768–1.772
nε=1.760–1.763,
Бирефрингенција 0.008
Плеохроизамчврсто
Тачка топлљења2030–2050 °C
Топљивостinfusible
Растворљивостнерастворљив
Остале особинетермичка дилетација (5.0–6.6)×10−6/K
релативна пермитивност на 20 °C
ε = 8.9–11.1 (анизотропан)[3]

Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. sapphiru, што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена - рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.

Историја сафира датира још пре 7. век п. н. е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије (Шри Ланка).[4]

Сафир је рођендански драгуљ за септембар и драги камен за 45. годишњицку брака. Сафирни јубилеј се јавља након 65 година.[5]

Боје сафира[уреди | уреди извор]

Назив сафир некада се користило за сво драго камење. Око 1800. године признати су сафир и рубин као варијације корунда. Тада се плаво камење називало сафирима, а црвени рубинима, док су се све остале боје сврставало се под минерал корунд. Данас се минерали из групе корунда, свих боја, осим црвених, називају сафирима.[6]

Корунди су иначе безбојни, транспарентни. Плаву боју сафирима дају примесе гвожђа и титанијума, љубичасту ванадијума, а хрома ружичасту. Када је проценат гвожђа мали, добијају се жути и зелени тонови. Сматра се да је примерак квалитетнији што је већа његова транспарентност.

Налазишта[уреди | уреди извор]

Корунд је врло редак минерал који се може наћи у алуминатним стенама следећих типова:

Највећа налазишта сафира су у Мадагаскару, Источној Африци, Шри Ланци, Кини, Мјанмар, на Тајланду, у Индији, САД и Аустралији.[7]

Синтетички сафир[уреди | уреди извор]

Француску хемичар Август Вернел франц. Auguste Verneuilје 1911. године[8] патентирао јефтин начи за добијање рубина и сафира вештачким путем, мада је прво вештачко драго камење успео да произведе још пре почетка 20. века. Овај поступак по њему је назван Вернелов процес и још увек се налази у употреби.

Познати сафири[уреди | уреди извор]

  • Бизмарков сафир потиче из Шри Ланке. Данас тежи 98.6 карата.[9]
  • Гордонов сафир има око 50 карата и налази се у привеску огрлице са 111 дијаманата[10]
  • Логанов сафир је један од највећих плавих смарагда. Има 422.99 карата и нађен је у Шри Ланци. Предат је на поклон институту 1960. године[11]
  • Бомбајска звезда са 182 карата добила је на поклон глумица немог филма Мери Пикфорд од свог мужа, а она га је затим 1982. године предала Институту Смитсон.[12]
  • Индијска звезда са 563.35 карата, је други по реду највећи и сафир звезда на свету. Формирао се пре 2 милијарде година, а пронађен је пре 300 година на Шри Ланци, у познатом налазишту сафира. Индустријалац Ј. П. Морган поклонио је тај сафир 1900. године Музеју природне историје у Њујорку. Сафир је данас један од највреднијих предмета у музеју.
  • Азијска звезда тежи 330 карата. Због своје богате плаво љубичасте боје сматра се једним од најелпших сафира.
  • Квинсландска звезда од 733 карата пронађен је 1930. године у Аустралији. То је највећи сафир звезда на свету. Једно време стајао је изложен заједно са Хоуповим дијамантом у Смитсоновом националном историјском музеју у Вашингтону.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ padparadscha Sapphires(језик: енглески) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Walking the line in ruby & sapphire(језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). „Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922. 
  4. ^ Gemology online - Sapphire Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ „Queen's Sapphire Jubilee: Gun salutes mark 65 years on the throne”. BBC News. British Broadcasting Corporation (BBC). 06. 02. 2017. 
  6. ^ „Sapphire”. GIA. Gemological Institute of America Inc. Приступљено 27. 10. 2016. 
  7. ^ Wise & Bulakh 2004, стр. 539-541
  8. ^ Patent number: 1004505 (језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ Smithsonian Natoional Museum of Natural History - Bismarck Sapphire(језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Randys jewelry - Famous gems Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ The Logan Sapphire Brooch(језик: енглески) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ Smithsonian musem(језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ Legendary sapphire, a family, Cher, lovers and a lawsuit(језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wise, Richard W. (2004). Secrets Of The Gem Trade, The Connoisseur's Guide To Precious Gemstones. Brunswick House Press. ISBN 978-0-9728223-8-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сафир&oldid=23191077”