Сафир

Сафир
Бомбајска звезда
Опште информације
Категорија	Минерал оксид
Формула	алуминијум оксид, Al2O3
Кристалне системе	Ромбоедарска кристална система, класа шестоугаони
Идентификација
Боја	Све боје осим црвене – када се зове рубин – или ружичасто-наранџасте(padparadscha-падпараша)
Кристални хабитус	од масивног до зрнастог
Цепљивост	не
Прелом	нераван
Тврдоћа по Мосу	9.0
Сјајност	стакласта
Огреб	бело
Специфична тежина	3.95–4.03
Оптичке особине	Abbe number 72.2
Индекс преламања	nω=1.768–1.772 nε=1.760–1.763, Бирефрингенција 0.008
Плеохроизам	чврсто
Тачка топлљења	2030–2050 °C
Топљивост	infusible
Растворљивост	нерастворљив
Остале особине	термичка дилетација (5.0–6.6)×10−6/K

Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. sapphiru, што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена - рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.

Историја сафира датира још пре 7. век п. н. е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије (Шри Ланка).

Боје сафира

Назив сафир некада се користило за сво драго камење. Око 1800. године признати су сафир и рубин као варијације корунда. Тада се плаво камење називало сафирима, а црвени рубинима, док су се све остале боје сврставало се под минерал корунд. Данас се минерали из групе корунда, свих боја, осим црвених, називају сафирима.

Корунди су иначе безбојни, транспарентни. Плаву боју сафирима дају примесе гвожђа и титанијума, љубичасту ванадијума, а хрома ружичасту. Када је проценат гвожђа мали, добијају се жути и зелени тонови. Сматра се да је примерак квалитетнији што је већа његова транспарентност.

Налазишта

Корунд је врло редак минерал који се може наћи у алуминатним стенама следећих типова:

• Магматским или еруптивним стенама где се кристалише у стенама богатим алуминијумом и сиромашним са силицијумом, као што су базалт и сиенит (у Кенији).

• Контактно-метаморфним стеана (Кашмир, Танзанија, Кенија, Мадагаскар, Шри Ланка).

• Eлувиајалним и алувијалним седиментним налазиштима, која– су најчешћа и срећу се на готово свим постојећим локалитетима.

Највећа налазишта сафира су у Мјанмар, на Тајланду, у Индији, САД и Аустралији.

Увучени ред

Синтетички сафир

Француску хемичар Август Вернел франц. Auguste Verneuilје 1911. године патентирао јефтин начи за добијање рубина и сафира вештачким путем, мада је прво вештачко драго камење успео да произведе још пре почетка 20. века. Овај поступак по њему је назван Вернелов процес и још увек се налази у употреби.

Познати сафири

• Бизмарков сафир потиче из Шри Ланке. Данас тежи 98.6 карата.
• Гордонов сафир има око 50 карата и налази се у привеску огрлице са 111 дијаманата
• Логанов сафир је један од највећих плавих смарагда. Има 422.99 карата и нађен је у Шри Ланци. Предат је на поклон институту 1960. године
• Бомбајска звезда са 182 карата добила је на поклон глумица немог филма Мери Пикфорд од свог мужа, а она га је затим 1982. године предала Институту Смитсон.
• Индијска звезда са 563.35 карата, је други по реду највећи и сафир звезда на свету. Формирао се пре 2 милијарде година, а пронађен је пре 300 година на Шри Ланци, у познатом налазишту сафира. Индустријалац Ј. П. Морган поклонио је тај сафир 1900. године Музеју природне историје у Њујорку. Сафир је данас један од највреднијих предмета у музеју.
• Азијска звезда тежи 330 карата. Због своје богате плаво љубичасте боје сматра се једним од најелпших сафира.
• Квинсландска звезда од 733 карата пронађен је 1930. године у Аустралији. То је највећи сафир звезда на свету. Једно време стајао је изложен заједно са Хоуповим дијамантом у Смитсоновом националном историјском музеју у Вашингтону.

Спољашње везе

• Curso Básico de Gemología - El Zafiro(шпански)