Dredovi

Švajcarski pevač Krigel Glancman sa dredovima

Dredovi su vrsta frizure koju čine zamršeni pramenovi kose. Nekada su se pod dredovima smatrali samo pramenovi kose koji se spontano formiraju kada kosa prirodno raste u dužem vremenskom periodu bez upotrebe četke, češlja, makaza ili britve, dredovi su danas frizura za čije formiranje je potrebno odvojiti puno vremena i strpljenja. Dredovi su univerzalni fenomen i kroz istoriju ljudi različitih kultura nosili su dredove. Može se reći da je ono što nam je danas poznato kao dredovi, jedna od najstarijih i najuniverzalnijih frizura.

Još uvek ne znamo tačno odakle su dredovi potekli. Neki kažu da su iz Afrike, drugi da potiču iz Indije od boga Šive i njegovih sledbenika. Međutim, prvi arheološki dokazi o ljudima koji su nosili dredove potiču iz Egipta. Jedino što sa sigurnošću možemo reći je da su dredovi oduvek imali veliku duhovnu vrednost onima koji su ih nosili.

Danas, ljudi prave dredove iz najrazličitijih razloga. Neki iz istih duhovnih razloga kao naši preci, neki kao bunt, neki prave dredove kao modni detalj. Ne postoji pogrešan razlog za pravljenje dredova. Koji god bio Vaš razlog budite sigurni u njega i pripremite se za divno putovanje koje Vam dredovi spremaju.

Dredovi u istoriji

Dredovi su bili deo istorije mnogih duhovnih sistema. Koreni dredova se često traže u hinduizmu i Bogu Šivi, iako su vezani za mnoge religije. Od hrišćanstva do hinduizma, upletena kosa je bila simbol veoma duhovne osobe koja pokušava da se približi Bogu, odnosno Bogovima.

Još su mnogi Faraoni uplitali svoju kosu. Netaknuti dredovi se nalaze čak i na Tutankamonovoj mumiji.

Bez obzira na poreklo, sve kulture nosile su dredove u nekom trenutku svog postojanja. Rimski izvori kažu da su Kelti nosili svoju kosu "kao zmije". Germanska plemena i Vikinzi takođe su nosili svoju kosu upletenu u kike koje danas prepoznajemo kao dredove. Dredove su nosili i monasi Etiopijske Pravoslavne Tevahedo Crkve, Nazareti Judaizma, Sveti ljudi hinduizma, derviši Islama i još mnogi mnogi drugi. Postoje čak i snažne sugestije da su prvi hrišćani nosili dredove, pre svega Snažni Samson koji je tvrdio da mu pramenovi kose daju nadljudsku snagu.

Verovanje da dredovi daju osobi snagu nije vezano samo za ovu Biblijsku priču. Mnogi su verovali da energija (pre svega životna energija, či, prana, ki,...) izlazi iz tela kroz vrh glave i da zamršena kosa usporava ili sprečava njen odlazak i na taj način čini osobu jačom i bližom bogovima. U mnogim kulturama bilo je uobičajeno da šaman tj. vrhovni sveštenik nosi dredove.

Način pravljenja dredova

Postoji nekoliko metoda za pravljenje dredova. Tri najpoznatije metode za pravljenje dredova su heklanje, backcombing (tapiranje) i twist&rip - u prevodu "uvrni i razdvoj". Dredove možete napraviti i tapiranjem pa dodatnim uheklavanjem, kao i prirodnim putem.

Heklanje

Heklanje dredova se najčešće radi u kombinaciji sa nekom drugom tehnikom. Heklica je u isto vreme najbolji prijatelj dredova i njihov najveći neprijatelj ako se ne koristi pravilno. Bez obzira koju metodu odabrali da kombinujete sa heklanjem, uheklavanje dreda je neophodno posebno kod tek napravljenog dreda. Heklanjem ćete na najbrži i najjednostavniji način uspeti da uvučete sve one ispale i "labave" dlačice i na taj način učvrstiti dred. Napominjemo da je "čvrst" početak dreda uvek najbolji. Pretpostavljamo da ste već čuli kako početak sa dredovima nije lak, i da skoro uvek dolazi do rasheklavanja tj. labavljenja dreda. Dakle, što ga bolje učvrstite odmah prvi put, on će se manje opustiti do sledećeg sređivanja i samim tim pre ćete doći do svog cilja. Još uvek se dosta ljudi sa dredovima protivi upotrebi heklice jer smatraju kako ona oštećuje kosu. Ali kao što smo već rekli, heklica Vam može biti najveći neprijatelj ako je ne koristite pravilno.

Backcombing (Tapiranje)

Ovo je jedna od najzastupljenijih metoda i često stvara zabludu da je i jedina. Ukratko, pramen kose se tapira drvenim ili metalnim češljem. Zatim se uz pomoć heklice i češlja pramenovi upliću jedan sa drugim praveći čvorove. Mnogi profesionalni spravljači dredova ne podržavaju ovu metodu jer smatraju da nepotrebno oštećuje kosu. Više o ovoj metodi možete pročitati na .

Twist&Rip (Uvrni i razdvoj)

Ovom metodom imate najviše kontrole nad širinom i veličinom dredova. Kosa se prvo deli na jednake sekcije (kao i kod bilo koje druge metode). Pramen kose se zatim uvija na jednu stranu i "cepa" na dva dela koja se povlače ka suprotnim krajevima tako da se pravi kao mali čvor koji gura kosu ka korenu glave. Taj postupak se ponavlja kod ceo pramen ne krene da podseća na dred. Nakon toga se dred blago uvija u jednu stranu šakama ili peškirom i dadatno učvršćava heklicom (po potrebi). Ovom metodom dobija se dred koji najviše podseća na prirodni dred.

Prirodni dredovi

Evo nešto što možda niste znali, a što verujemo da će obradovati mnoge: čista, suva kosa može da počne da se "dreda" sama od sebe, tj. dredovi će početi sami da se prave! Ako imate dugu kosu, sigurno Vam se desilo da Vam se kosa umrsi. E pa baš tako nastaju prirodni dredovi. Iako će se kosa sama ćebati, to možda neće ići onoliko brzo koliko bi želeli. Neki kažu kako je ѕa prirodne dredove dovoljno dve-tri nedelje da se naprave, ali istina će pre zvučati kao dve-tri godine.

Naravno, postoji nekoliko varijacija "prirodnih dredova". Neki ljudi rade upravo ono što smo napisali, peru kosu i čekaju. Drugi pomažu svojim dredovima tako što ih razdvajaju, vrte među prstima ili dlanovima, ili primenjuju blagu verziju "Twist&Rip (Uvrni i razdvoj)" metode. Jer budimo iskreni, jedino tako možete na neki, makar minimalan način kontrolisati svoje dredove i njihovu širinu i debljinu.

Održavanje dredova

Super stvar kod dredova je što možete i ne morate da ih sređujete. Kako god želite, na Vama je potpuni izbor. Ipak postoje dve stvari koje MORATE da radite! A to su razdvajanje i pranje dredova.

Razdvajanje dredova

Dredove moramo da razdvajamo kako nam se ne bi napravio jedan veliki dred na celoj glavi. Prosto je. Sve što treba da radite je da povremeno (jednom mesečno) proverite korenje dredova i da kosu koja je izrasla uputite na pravi put, tj. u najbliži dred. I to je to.

Pranje dredova

DREDOVI SE MORAJU PRATI! I tu nema rasprave. Dredovi nisu način da zauvek pobegnete od pranja kose. Baš naprotiv. Kao što je već navedeno, čista kosa se najbolje dreda. Dredovi se peru bar jednom nedeljno, šamponima koji ne sadrže regeneratore, tj. balzame. Postoje i posebni šamponi za dredove, koji kod nas još uvek nemaju da se kupe, ali mogu da se naruče. Ali zaista nije potrebno kupovati raznorazne preparate za održavanje dredova. Od naših šampona najbolje je da koristite koprivu, brezu, kamilicu... Iako ćete možda pomisliti kako oni nisu kvalitetni, verujte nam da su najbolji za dredove.

Tokom prvih par meseci imanja dredova, potrebno je prati kosu čak i dva do tri puta nedeljno. U tom periodu bitno je usredsrediti se na pranje temena glave više nego na pranje samog dreda. Naše teme proizvodi masti koje štite našu kožu glave, ali u isto vreme deluju kao lubrikanti, te se masni dredovi mogu rasheklati. Dakle dobro nasapunjajte teme i isperite što toplijom vodom. Topla, vrela voda suši kosu i čini je grubljom, a samim tim pomaže dredovima da se bolje "uhvate". Posle pranja osvežite kosu hladnom vodom. Hladna voda spustiće dredove uz teme glave i na taj način pomoći vraćanju dredova u njihov prirodni položaj.

Moramo da napomenemo da tek napravljenim dredovima pranje možda i ne prija. Tj. možete steći takav utisak nakon prvog pranja. Normalno je da se mladi dredovi rasheklavaju i raspadaju ne samo posle prvog nego i posle desetog pranja. Popravite štetu i nastavite dalje. Potrebno je vreme da se derdovi "uhvate", a pranje kose je najvažniji korak ka dobrim i zdravim dredovima.

Sušenje dredova

Na ovo pitanje zapravo ne postoji odgovor. Nije bitno kako ih sušite dokle god uspete u potpunosti da ih osušite. Ako ih ne osušite kako treba može se pojaviti buđ u dredovima, a onda su makaze jedino rešenje. Evo nekoliko saveta:

 - након прања добро исцедите дредове од воде (као да цедите сунђер)
 - дредове добро протрљајте пешкиром како би покупили остатак воде
 - пустите дредове да се суше природним путем (ово може потрајати)

Možete koristi i fen ako ste u žurbi, ali ako imate vremena bolje da se suše prirodnim putem. Bitno je takođe da ne legnete u krevet sa mokrim dredovima, jer je to najlakši način da se stvori buđ u dredovima. Takođe je bitno da se dredovi skroz osuše kako bi izbegli mogućnost pojavljivanja buđi.

Dredovi kod rastafarijanaca

Glavni članak: rastafarijanstvo

Rastafarijanac sa debelim „korenjem“ (engl. roots - korenje), nepravilnim dredovima

Rastafarijanstvo je monoteistički religiozni pokret, nastao 1930-ih na Jamajci. Njegovi pripadnici veruju da je Hajle Selasije božja inkarnacija, i poznati su kao rastafarijanci ili raste.

Dredovi na glavi rastafarijanca predstavljaju njihove korene, povezanost sa zemljom, precima i prirodom. Takođe predstavljaju grivu lava, simbol Afrike. Ujedno su i vid pobune protiv belaca, kao kontrast belačkoj plavoj kosi i kulturi. U početku su ih nosili samo oni koji su polagali zakletvu, da bi ih kasnije prihvatila većina rastafarijanaca. Dužina dredova za njih predstavlja meru mudrosti, zrelosti i znanja, kao i to koliko dugo je određena osoba sledbenik pokreta.

Nekada su rastafarijanci svoju kosu u dredovima smatrali simbolom svoje borbe protiv Vavilona, nenasilja, neprihvatanja, komunalizma, solidarnosti i kao duhovno obeležje, dok danas postoje i oni koji dredove povezuju samo sa pušenjem raznih vrsta trava i Rege muzikom. U današnje vreme dredovi se retko gde nose iz duhovnih razloga, već je to obično statusni simbol.

U istoriji crnoputog naroda rastafarijanizam je postao političko -socijalni pokret koji je narodu dao duh nade. Rastafarijanci su prihvatili stavove Afričkih sveštenika: nosili su svoju kosu kao sveštenici, nisu jeli crveno meso, pili alkohol, koristili droge niti pušili cigarete.

Spoljašnje veze

• Domaći sajt posvećen dredovima
• Instrukcije za dredove
• Dredovi