Evrabija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pretpostavljena „Evrabija“, koja se sastoji od kombinovanog područja Evropske unije (sadašnje i buduće članice), Evropske zone slobodne trgovine, članica i nekih država posmatrača Arapske lige (osim Komorskih ostrva), Izraela i Ujedinjenog Kraljevstva.

Evrabija je politički neologizam, portmanto Evrope i Arabije, koji se koristi da opiše krajnje desnu, antimuslimansku teoriju zavere, koja uključuje globalističke entitete navodno predvođene francuskim i arapskim silama, da islamiziraju i arabizuju Evropu, čime se slabe njena postojeća kultura i podrivanje prethodnog usklađivanja sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.[1][2]

Termin je prvi put upotrebljen 1970-ih kao naslov biltena i sam koncept koji je razvio Bat Jeor (pseudonim Žizel Litman) početkom 2000-ih i opisan je u njenoj knjizi iz 2005. pod naslovom Eurabia: Evro-arapska osovina.[1] Bendžamin Li iz Centra za istraživanje i dokaze o bezbednosnim pretnjama Univerziteta u Lankasteru opisuje njen rad kao tvrdnju da se Evropa „predala islamu i da je u stanju pokornosti u kojem je Evropa prinuđena da poriče svoje kulture, ćutke stoje pred muslimanskim zločinima, prihvata muslimansku imigraciju i odaje počast raznim vidovima ekonomske pomoći“. Prema teoriji, krivica leži na nizu grupa uključujući komuniste, fašiste, medije, univerzitete, džamije i islamske kulturne centre, evropske birokrate i evro-arapski dijalog.[3]

Termin je privukao određeni interes javnosti i o njemu se koristi i o njemu se raspravlja u širokom spektru političkog spektra, uključujući desničarske aktiviste, samoproglašene „konzervativce“ i aktiviste protiv džihada i drugih antiislamističkih aktivista. Bat Ie'orova "teorija zavere majke" korišćena je za dalje podteorije.[4] Narativ je postao važan u izražavanju antiislamističkih osećanja i koristili su ga pokreti poput Stop islamizaciji Evrope. Zadobio je obnovljeno interesovanje nakon napada 11. septembra[traži se izvor] i upotrebu termina od strane norveškog masovnog ubice iz 2011. Andersa Beringa Brejvika. Teza je naišla na kritiku naučnika, koja se intenzivirala nakon Brejvikovog zločina.[3] Zavera je opisana kao slična antisemitskin protokolima Sionskih mudraca.[5][6][7][8]

O Eurabiji se takođe govori u klasičnom antievropeizmu, snažnom uticaju na kulturu Sjedinjenih Država i u pojmu američke izuzetnosti,[9] koji Evropu ponekad vidi u opadanju ili kao rastuću suparničku silu, ili, kao što je slučaj ovde, oboje.

Koncept Evrabije je islamofobična teorija zavere.[10] Evrabija pojednostavljeno intepretira složenu interakciju između SAD, Francuske, Izraela, arapskih i muslimanskih zemalja po principu „mi protiv njih“. Teorija Evrabije se odbacuju kao islamofobična, ekstremistička[11] i teorije zavere u akademskoj zajednici.[10]

U početku su akademici pokazali malo interesovanja za teorije, zbog nedostatka činjenične osnove.[4][12] Tema je obrađena u studijama desničarskog ekstremizma i bliskoistočne politike.[13] Ovo se promenilo nakon napada u Norveškoj 2011. godine, što je rezultiralo objavljivanjem nekoliko radova koji se posebno bave teorijama zavere Evroabije.[14][15] Jane Haland Matlari je otišala toliko daleko da je rekla kako je „loše korišćenje vremena analizirati nešto tako primitivno“.[16]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Brown, Andrew (16. 8. 2019). „The myth of Eurabia: how a far-right conspiracy theory went mainstream”. The Guardian. Pristupljeno 24. 8. 2019. 
  2. ^ Bergmann, Eirikur (2021). „The Eurabia Conspiracy Theory”. Europe: Continent of Conspiracies (na jeziku: engleski). Routledge. str. 36—53. ISBN 9781003048640. doi:10.4324/9781003048640-3. 
  3. ^ a b Lee, Benjamin (oktobar 2016). „Why we fight: Understanding the counter-jihad movement” (PDF). Religion Compass. 10 (10): 257—265. doi:10.1111/rec3.12208. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 14. 10. 2022. 
  4. ^ a b „Eurabiske vers” [Eurabian verses] (na jeziku: norveški). Morgenbladet. 19. 8. 2011. Pristupljeno 27. 4. 2012. 
  5. ^ Simon Kuper (11. 10. 2007). „The Crescent and the Cross”. Financial Times. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
  6. ^ Schwartz, Adi (20. 6. 2006). „The Protocols of the Elders of Brussels”. Haaretz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  7. ^ Zia-Ebrahimi, Reza (2018). „When the Elders of Zion relocated to Eurabia: conspiratorial racialization in antisemitism and Islamophobia”. Patterns of Prejudice. 52 (4): 314—337. doi:10.1080/0031322X.2018.1493876. 
  8. ^ Meer, Nasar (mart 2013). „Racialization and religion: race, culture and difference in the study of antisemitism and Islamophobia”. Ethnic and Racial Studies. 36 (3): 385—398. doi:10.1080/01419870.2013.734392. „The protocols of Eurabia” 
  9. ^ Anti-Europeanism and Euroscepticism in the United States, Patrick Chamorel No 25, EUI-RSCAS Working Papers from European University Institute (EUI), Robert Schuman Centre of Advanced Studies (RSCAS) 2004
  10. ^ a b See:
  11. ^ Marján, Attila; André Sapir (2010). Europe's Destiny. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. str. 161. ISBN 978-0-8018-9547-0. 
  12. ^ Kuper, Simon (9. 9. 2011). „The end of Eurabia”. Financial Times. Pristupljeno 11. 5. 2012. 
  13. ^ Roy, Olivier (2008). The Politics of Chaos in the Middle East. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-80043-3. 
  14. ^ Fekete, Liz (2012). „The Muslim conspiracy theory and the Oslo massacre”. Race & Class. 53 (3): 30—47. doi:10.1177/0306396811425984. 
  15. ^ Gardell, Mattias (2011). Islamofobi (na jeziku: norveški). Oslo: Spartacus. ISBN 9788243006683. 
  16. ^ „Advarer mot å ta Breivik seriøst” [Warns against taking Breivik seriously] (na jeziku: norveški). Norsk Rikskringkasting. Norsk Telegrambyrå. 2. 5. 2012. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еврабија&oldid=26429214”