Комори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Савез Комора
الإتّحاد القمري (арапски)
Union des Comores  (француски)
Udzima wa Komori  (свахили)
Крилатица: Јединство, солидарност, развитак
(арап. وحدة، تضامن، تنمية)
(франц. Unité, Solidarité, Développement)
Химна: Савез Великих Острва
(арап. اتحاد الجزر العظيمة)
(ком. Udzima wa ya Masiwa)
(франц. L'Union des Îles en comorien)
Положај Комора
Главни град Морони
11°41′S 43°16′E / 11.683° ЈГШ; 43.267° ИГД / -11.683; 43.267Координате: 11°41′S 43°16′E / 11.683° ЈГШ; 43.267° ИГД / -11.683; 43.267
Службени језик арапски, коморски, француски
Владавина
Облик државе Савезна република
 — Председник Азали Асумани
Историја
 — Независност Од Француске, 6. јула 1975.
Географија
Површина
 — укупно 2.235 km2(178)
 — вода (%) незнатно
Становништво
 — 2013.[1] 743.798(166)
 — густина 332,8 ст./km2(25.)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2012
 — укупно 873 милијарди долара(177)
 — по становнику 1.257 долара(155.)
ИХР (2011) 0,429(169.) — низак
Валута Коморски франак
 — код валуте KMF
Остале информације
Временска зона UTC +3 (EAT)
Интернет домен.km
Позивни број +269

Комори (арап. جزر القمرJuzur al-Qumur / Qamar), званично Савез Комора (ком. Udzima wa Komori, франц. Union des Comores, арап. الاتحاد القمريal-Ittiḥād al-Qumurī / Qamarī) су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара.[2] Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1.660 km2 (640 sq mi), изузез спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника.[3] Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници Банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Држава се састоји од три велика острва и бројних мањих острва, сва на вулканским острвима Комори. Најважнија острва су позната по својим француским именима: Велики комори, Мохели и Анжуан.

Историја[уреди]

Први становници Комора били су афрички и аустронежански досељеници , који су дошли бродовима. Ови народи су се населили у 6. веку нове ере. Комори су насељени низом различитих етничких група , од оних са обала Африке , Персијског залива , Малајског архипелага до оних који су дошли са Мадагаскара. Први Свахили досељеници су стигли на острва као део веће Банту експанзије која се догодила у Африци током првог миленијума. Према преисламској митологији Џини је испустио драгуљ који је формирао огромни кружни пакао. Ово је постало Картала вулкан од којег су касније настали Комори. Древни становници острва обожавали су пророду и Месец. Ова веровања су ујединила острва.

Развој Комора се одвијао по фазама , почевши са Свахили утицајем и насељем у Дембени фази (9. и 10. век) током којег је свако острво имало једно , централно село. Од 11. до 15. века трговина са Мадагаскаром и трговцима са Блиског истока је процветала. У то доба настају многа мања насеља , а градови расту.

Најраније помињање осртва Комори је нађено у делима Ал-Масудија који помиње значај Комора и других приобалних места у региону , заједно са старим исламским трговачким путевима. Такође напомиње да острва често посећују Арапи због трговине : коралима , слоновачом , златом и зачинима. Они су донели Ислам становницима Комора. То је био главни центар трговине и значајно место на поморским путевима између Килве у Мозамбику и Момбасе у Кенији.

Након доласка Португалаца и пропасти источно-афричких султаната , султан Омана Саиф ибн Султан , почео је борбу против Португалаца и Холанђана. Његов наследник Саид ибн Султан , појачао је омански утицај у региону , највише захваљујући заузимању Занзибара. Султани су владали Коморима упркос многим владарима који су покушали да заузму острва у 16. и 17. веку.

У време кад су Европљани показали интересовање за острва , Свахили и Арапска култура на острвима почела је да се мења под утицајем Европе.

Португалски истраживачи су први пут посетили острва 1505. године. 1514. године острва су опљачкале трупе Алфонса де Албукеркија. Владар коморских муслимана једва је успео да преживи након скривања у угашеном кратеру вулкана. Године 1648 острва су опљачкали Малгашки пирати после победе над слабим султаном.

У 1793. години Малгашки пирати почели су препаде на острва ради робова , а касније су заузели многе важне локације на Коморима године 1865. процењено је да чак 40% становништва чине робови. Француска је завела колонијалну управу на Коморима 1841. Први колонисти искрцали су се у Мајоти , и Андријан Тсули , малгашски краљ Мајоте потписао је уговор у априлу 1841. којим уступа острва Француској.

Султан Саид Али

Године 1886. острво Мохели је стављено под Француску заштиту , а исто је учињено и са Гран Коморијем , иако је султан острва , Саид Али, задржао суверенитет до краја владавине 1909. године. Исте године султан Анжуана Саид Мухамед је абдицирао у корист француске владавине над острвом. Званично Комори постају колонија 1912. и стављени су под управу генералног гувернера Мадагаскара 1914. године.

Године 1973. постигнут је договор са Француском да се Комори осамостале 1978. Референдум је одржан на сва 4 острва. Три острва су гласала за независност , док су становници Мајоте гласали против и остали под француском управом. Дана 6. јула 1975. парламент Коморија је усвојио резолуцију о једностраном проглашењу независности. Ахмед Абдалах је постао први председник.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Становништво[уреди]

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди]