Еврабија

С Википедије, слободне енциклопедије
Претпостављена „Еврабија“, која се састоји од комбинованог подручја Европске уније (садашње и будуће чланице), Европске зоне слободне трговине, чланица и неких држава посматрача Арапске лиге (осим Коморских острва), Израела и Уједињеног Краљевства.

Еврабија је политички неологизам, портманто Европе и Арабије, који се користи да опише крајње десну, антимуслиманску теорију завере, која укључује глобалистичке ентитете наводно предвођене француским и арапским силама, да исламизирају и арабизују Европу, чиме се слабе њена постојећа култура и подривање претходног усклађивања са Сједињеним Државама и Израелом.[1][2]

Термин је први пут употребљен 1970-их као наслов билтена и сам концепт који је развио Бат Јеор (псеудоним Жизел Литман) почетком 2000-их и описан је у њеној књизи из 2005. под насловом Еурабиа: Евро-арапска осовина.[1] Бенџамин Ли из Центра за истраживање и доказе о безбедносним претњама Универзитета у Ланкастеру описује њен рад као тврдњу да се Европа „предала исламу и да је у стању покорности у којем је Европа принуђена да пориче своје културе, ћутке стоје пред муслиманским злочинима, прихвата муслиманску имиграцију и одаје почаст разним видовима економске помоћи“. Према теорији, кривица лежи на низу група укључујући комунисте, фашисте, медије, универзитете, џамије и исламске културне центре, европске бирократе и евро-арапски дијалог.[3]

Термин је привукао одређени интерес јавности и о њему се користи и о њему се расправља у широком спектру политичког спектра, укључујући десничарске активисте, самопроглашене „конзервативце“ и активисте против џихада и других антиисламистичких активиста. Бат Ие'орова "теорија завере мајке" коришћена је за даље подтеорије.[4] Наратив је постао важан у изражавању антиисламистичких осећања и користили су га покрети попут Стоп исламизацији Европе. Задобио је обновљено интересовање након напада 11. септембра[тражи се извор] и употребу термина од стране норвешког масовног убице из 2011. Андерса Беринга Брејвика. Теза је наишла на критику научника, која се интензивирала након Брејвиковог злочина.[3] Завера је описана као слична антисемитскин протоколима Сионских мудраца.[5][6][7][8]

О Еурабији се такође говори у класичном антиевропеизму, снажном утицају на културу Сједињених Држава и у појму америчке изузетности,[9] који Европу понекад види у опадању или као растућу супарничку силу, или, као што је случај овде, обоје.

Концепт Еврабије је исламофобична теорија завере.[10] Еврабија поједностављено интепретира сложену интеракцију између САД, Француске, Израела, арапских и муслиманских земаља по принципу „ми против њих“. Теорија Еврабије се одбацују као исламофобична, екстремистичка[11] и теорије завере у академској заједници.[10]

У почетку су академици показали мало интересовања за теорије, због недостатка чињеничне основе.[4][12] Тема је обрађена у студијама десничарског екстремизма и блискоисточне политике.[13] Ово се променило након напада у Норвешкој 2011. године, што је резултирало објављивањем неколико радова који се посебно баве теоријама завере Евроабије.[14][15] Јане Халанд Матлари је отишала толико далеко да је рекла како је „лоше коришћење времена анализирати нешто тако примитивно“.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Brown, Andrew (16. 8. 2019). „The myth of Eurabia: how a far-right conspiracy theory went mainstream”. The Guardian. Приступљено 24. 8. 2019. 
  2. ^ Bergmann, Eirikur (2021). „The Eurabia Conspiracy Theory”. Europe: Continent of Conspiracies (на језику: енглески). Routledge. стр. 36—53. ISBN 9781003048640. doi:10.4324/9781003048640-3. 
  3. ^ а б Lee, Benjamin (октобар 2016). „Why we fight: Understanding the counter-jihad movement” (PDF). Religion Compass. 10 (10): 257—265. doi:10.1111/rec3.12208. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2022. 
  4. ^ а б „Eurabiske vers” [Eurabian verses] (на језику: норвешки). Morgenbladet. 19. 8. 2011. Приступљено 27. 4. 2012. 
  5. ^ Simon Kuper (11. 10. 2007). „The Crescent and the Cross”. Financial Times. Приступљено 13. 5. 2012. 
  6. ^ Schwartz, Adi (20. 6. 2006). „The Protocols of the Elders of Brussels”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 8. 12. 2017. 
  7. ^ Zia-Ebrahimi, Reza (2018). „When the Elders of Zion relocated to Eurabia: conspiratorial racialization in antisemitism and Islamophobia”. Patterns of Prejudice. 52 (4): 314—337. doi:10.1080/0031322X.2018.1493876. 
  8. ^ Meer, Nasar (март 2013). „Racialization and religion: race, culture and difference in the study of antisemitism and Islamophobia”. Ethnic and Racial Studies. 36 (3): 385—398. doi:10.1080/01419870.2013.734392. „The protocols of Eurabia” 
  9. ^ Anti-Europeanism and Euroscepticism in the United States, Patrick Chamorel No 25, EUI-RSCAS Working Papers from European University Institute (EUI), Robert Schuman Centre of Advanced Studies (RSCAS) 2004
  10. ^ а б See:
  11. ^ Marján, Attila; André Sapir (2010). Europe's Destiny. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. стр. 161. ISBN 978-0-8018-9547-0. 
  12. ^ Kuper, Simon (9. 9. 2011). „The end of Eurabia”. Financial Times. Приступљено 11. 5. 2012. 
  13. ^ Roy, Olivier (2008). The Politics of Chaos in the Middle East. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-80043-3. 
  14. ^ Fekete, Liz (2012). „The Muslim conspiracy theory and the Oslo massacre”. Race & Class. 53 (3): 30—47. doi:10.1177/0306396811425984. 
  15. ^ Gardell, Mattias (2011). Islamofobi (на језику: норвешки). Oslo: Spartacus. ISBN 9788243006683. 
  16. ^ „Advarer mot å ta Breivik seriøst” [Warns against taking Breivik seriously] (на језику: норвешки). Norsk Rikskringkasting. Norsk Telegrambyrå. 2. 5. 2012. Приступљено 12. 5. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еврабија&oldid=26429214”