Energija jonizacije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Energija jonizacije (Ei) je najmanja količina energije koju je potrebno dovesti jednom atomu nekog elementa da bi on otpustio svoj poslednji, najslabije vezani elektron sa poslednjeg elektronskog nivoa.[1][2]

Energija jonizacije je veoma važna mera reaktivnosti određenog elementa. Vrednost energije jonizacije duž grupe opada, što se objašnjava porastom prečnika atoma i posledičnim padom jačine privlačnih elektrostatičkih sila između valentnog elektrona i jezgra. Kako su ove sile slabije, elektron se lakše otpušta, a pobuđivanje atoma zahteva manju količinu energije. Pritom, prva energija jonizacije je najmanja dok je svaka sledeća značajno veća. U ekstremnim slučajevima, druga energija jonizacije je i 1.000 puta veća od prve, kao što je to slučaj kod alkalnih metala gde se nakon prve jonizacije postiže stabilna elektronska konfiguracija, sa popunjenim oktetom i jačim intraatomskim silama između jezgra i valentnih elektrona.

Nasuprot tome, energija jonizacije duž periode raste jer sve veći broj elektrona u istom energetskom nivou više intereaguje sa jezgorm i otežava otpuštanje valentnih elektrona, tj potrebno je dovesti sve veću količinu energije da bi se valentni elektron(i) otpusito i na taj način postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Izvori[uredi]

  1. Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4
  2. Peter Atkins, Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th edition ed.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 

Literatura[uredi]