Energija jonizacije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Energija jonizacije (Ei) je najmanja količina energije koju je potrebno dovesti jednom atomu nekog elementa da bi on otpustio svoj poslednji, najslabije vezani elektron sa poslednjeg elektronskog nivoa.[1][2]

Energija jonizacije je veoma važna mera reaktivnosti određenog elementa. Vrednost energije jonizacije duž grupe opada, što se objašnjava porastom prečnika atoma i posledičnim padom jačine privlačnih elektrostatičkih sila između valentnog elektrona i jezgra. Kako su ove sile slabije, elektron se lakše otpušta, a pobuđivanje atoma zahteva manju količinu energije. Pritom, prva energija jonizacije je najmanja dok je svaka sledeća značajno veća. U ekstremnim slučajevima, druga energija jonizacije je i 1.000 puta veća od prve, kao što je to slučaj kod alkalnih metala gde se nakon prve jonizacije postiže stabilna elektronska konfiguracija, sa popunjenim oktetom i jačim intraatomskim silama između jezgra i valentnih elektrona.

Nasuprot tome, energija jonizacije duž periode raste jer sve veći broj elektrona u istom energetskom nivou više intereaguje sa jezgorm i otežava otpuštanje valentnih elektrona, tj potrebno je dovesti sve veću količinu energije da bi se valentni elektron(i) otpusito i na taj način postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Izvori[uredi]

  1. ^ Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4
  2. ^ Peter Atkins; Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th izd.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 

Literatura[uredi]