airBaltic
 | Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
 | |||||||
| |||||||
| Osnovana | 1995. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Čvorište | Aerodrom Riga | ||||||
| Flota | 39 | ||||||
| Destinacije | 70 | ||||||
| Sedište | Riga, Letonija | ||||||
| Veb-sajt | airbaltic | ||||||
.jpg)
airBaltic (transkr. Erbaltik) je letonska nacionalna avio-kompanija smeštena u Rigi. Njeno glavno čvorište je Riga (međunarodni aerodrom u tom gradu), a ima baze u Talinu, Vilnjusu i Tampereu. 97% je u vlasništvu Vlade Letonije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Baltic International Airlines (BIA) je bila letonsko-američka kompanija koja je nastala kao produkt zajedničkog ulaganja. Bila je u vlasništvu SIA Baltic International Airlines čiji je glavni aerodrom bio Međunarodni aerodrom Riga. Osnovana je u junu 1992. godine, nakon što američka privatna kompanija Baltic International USA (BIUSA) nije uspela da kupi deo državne letonske nacionalne avio-kompanije Latavio. U zajedničkom preduzeću, letonska vlada je imala 60%, dok je BIUSA posedovala 40% vlasništva. Posle neuspešnih pokušaja privatizacije, Latavio je proglašen nesolventnim u oktobru 1995. godine. Kompanija je bila u procesu likvidacije i Vlada Letonije je zajedno sa Baltic International Airlines-om osnovala airBaltic.
Avio-kompanija je osnovana kao Air Baltic 28. avgusta 1995. potpisivanjem zajedničkog preduzeća Scandinavian Airlines (SAS) i Vlade Letonije. Operacije su počele 1. oktobra 1995. sa prvim avionom Saab 340 u Rigi, a tog popodneva avion je obavio prvi putnički let ove kompanije.
1996. godine isporučen je prvi Avro RJ70; 1997. osnovano je kargo odeljenje, a 1998. godine isporučen je prvi avion aviokompanije Foker (model 50).
1999. godine kompanija postaje akcionarsko društvo; ranije je bilo društvo sa ograničenom odgovornošću. Svi Saab 340 avioni su zamenjeni sa Fokerom 50. U septembru je avio-kompanija počela da radi u skladu sa Evropskim operativnim standardima za vazduhoplovstvo.
Er Baltik je dočekao novi milenijum uvođenjem novih uniformi i otvaranjem kargo centra na aerodromu u Rigi.
Prvi Boing 737-500 pridružio se floti 2003. godine, a 1. juna 2004. Er Baltik je pokrenuo usluge iz glavnog grada Litvanije, Viljnusa. U početku je iz tog grada moglo da se leti na pet destinacija. U oktobru 2004. kompanija menja ime - AirBaltic (dve reči su spojene i tako su i prikazane na samim avionima i u sadašnjosti).
Kompanija je nastavila širenje flote i ponuđenih destinacija i u narednim godinama. Međutim, od 24. februara 2022. godine, kompanija je bila prinuđena da obustavi letove do Kijeva, Lavova i Odese zbog zatvorenog vazdušnog prostora iznad teritorije Ukrajine (kao direktne posledice invazije Rusije na Ukrajinu).[1]
Od maja 2023. godine, erBaltik je uspostavio direktnu liniju Riga-Beograd, koja je najavljena u septembru 2022. godine.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Company history | About us | airBaltic”. www.airbaltic.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-29.
- ^ Aviatica (2022-09-29). „airBaltic uvodi direktnu liniju od Rige do Beograda”. Aviatica (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-05-29.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak AirBaltic na Vikimedijinoj ostavi
