AirBaltic
 | |||||||
| |||||||
| Основана | 1995. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чвориште | Аеродром Рига | ||||||
| Флота | 50 | ||||||
| Дестинације | 87[1] | ||||||
| Седиште | Рига, Летонија | ||||||
| Веб-сајт | airbaltic | ||||||
.jpg)
airBaltic (транскр. Ербалтик) је летонска национална авио-компанија смештена у Риги. Њено главно чвориште је Рига (међународни аеродром у том граду), а има базе у Талину, Вилњусу и Тампереу. 97% је у власништву Владе Летоније.
Историја
[уреди | уреди извор]Baltic International Airlines (BIA) је била летонско-америчка компанија која је настала као продукт заједничког улагања. Била је у власништву SIA Baltic International Airlines чији је главни аеродром био међународни аеродром Рига. Основана је у јуну 1992. године, након што америчка приватна компанија Baltic International USA (BIUSA) није успела да купи део државне летонске националне авио-компаније Латавио. У заједничком предузећу, летонска влада је имала 60%, док је BIUSA поседовала 40% власништва. После неуспешних покушаја приватизације, Латавио је проглашен несолвентним у октобру 1995. године. Компанија је била у процесу ликвидације и Влада Летоније је заједно са Baltic International Airlines-ом основала airBaltic.
Авио-компанија је основана као Air Baltic 28. августа 1995. потписивањем заједничког предузећа Scandinavian Airlines (SAS) и Владе Летоније. Операције су почеле 1. октобра 1995. са првим авионом Saab 340 у Риги, а тог поподнева авион је обавио први путнички лет ове компаније.
1996. године испоручен је први Авро РЈ70; 1997. основано је карго одељење, а 1998. године испоручен је први авион авиокомпаније Фокер (модел 50).
1999. године компанија постаје акционарско друштво; раније је било друштво са ограниченом одговорношћу. Сви Saab 340 авиони су замењени са Фокером 50. У септембру је авио-компанија почела да ради у складу са Европским оперативним стандардима за ваздухопловство.
Ер Балтик је дочекао нови миленијум увођењем нових униформи и отварањем карго центра на аеродрому у Риги.
Први Боинг 737-500 придружио се флоти 2003. године, а 1. јуна 2004. Ер Балтик је покренуо услуге из главног града Литваније, Виљнуса. У почетку је из тог града могло да се лети на пет дестинација. У октобру 2004. компанија мења име - AirBaltic (две речи су спојене и тако су и приказане на самим авионима и у садашњости).
Компанија је наставила ширење флоте и понуђених дестинација и у наредним годинама. Међутим, од 24. фебруара 2022. године, компанија је била принуђена да обустави летове до Кијева, Лавова и Одесе због затвореног ваздушног простора изнад територије Украјине (као директне последице инвазије Русије на Украјину).[2]
Од маја 2023. године, ерБалтик је успоставио директну линију Рига-Београд, која је најављена у септембру 2022. године.[3]
Дестинације
[уреди | уреди извор]Ер Балтик обавља директне летове на кратким релацијама током целе године и сезонске летове на кратким релацијама из Риге, Талина и Виљнуса, углавном до градских и туристичких дестинација у Европи и на Блиском истоку. Ер Балтик не обавља летове на дугим релацијама, али има заједничке кодове са партнерима са две авио-компаније, Финером и Луфтханзом, како би омогућио летове на дугим релацијама са директним картама.[4]
Код-шер партнери
[уреди | уреди извор]Ер Балтик има код-шер партнерство са следећим авио-компанијама:[6]
- Aegean Airlines
- Air Canada[7]
- Air France
- Air Serbia[8]
- Austrian Airlines
- Azerbaijan Airlines
- Belavia
- British Airways
- Brussels Airlines
- Bulgaria Air[9]
- Cyprus Airways
- Delta Air Lines[10]
- Emirates[11]
- Etihad Airways[12]
- Georgian Airways
- Iberia
- Icelandair
- ITA Airways[13]
- KLM[14]
- KM Malta Airlines
- LOT Polish Airlines
- Lufthansa[15]
- Scandinavian Airlines[16]
- TAP Air Portugal[17]
- TAROM[18]
- Turkish Airlines[19]
- Ukraine International Airlines
- Uzbekistan Airways
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „airBaltic on ch-aviation”. ch-aviation (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-30.
- ^ „Company history | About us | airBaltic”. www.airbaltic.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-29.
- ^ Aviatica (2022-09-29). „airBaltic uvodi direktnu liniju od Rige do Beograda”. Aviatica (на језику: српски). Приступљено 2023-05-29.
- ^ а б „70+ destinations | Where we fly | airBaltic”. www.airbaltic.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-30.
- ^ „airBaltic NW24 Network Expansion – 04SEP24”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-12.
- ^ „Partner airlines | airBaltic”. airBaltic.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-30.
- ^ Liu, Jim (28. 10. 2024). „airBaltic / Air Canada Begins Codeshare Partnership From late-Oct 2024”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2024.
- ^ Liu, Jim (28. 3. 2025). „airBaltic / Air Serbia Expands Codeshare Partnership in NS25”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 28. 3. 2025.
- ^ Nowakowski, Adrian (15. 5. 2024). „airBaltic, Bulgaria Air Sign Codeshare Partnership”. airwaysmag.com. Airways. Приступљено 16. 5. 2024.
- ^ „airBaltic and Delta Air Lines announce codeshare agreement”. Aerotime Hub. 16. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023.
- ^ „airBaltic and Emirates announce codeshare agreement”. 25. 11. 2021. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ Liu, Jim (22. 11. 2017). „Etihad / airBaltic expands codeshare partnership in W17”. Routesonline. Приступљено 22. 11. 2017.
- ^ „ITA Airways and airBaltic Announce Codeshare Agreement” (PDF). ITA Airways (Саопштење). Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Liu, Jim (9. 4. 2025). „airBaltic Expands KLM Codeshare Network in NS25”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2025.
- ^ „Lufthansa and airBaltic begin codeshare relationship”.
- ^ Liu, Jim (24. 5. 2019). „airBaltic resumes SAS codeshare partnership from June 2019”. Routesonline. Приступљено 24. 5. 2019.
- ^ Liu, Jim (14. 6. 2018). „airBaltic / TAP Air Portugal begins codeshare service from June 2018”. Routesonline. Приступљено 14. 6. 2018.
- ^ Liu, Jim (23. 11. 2017). „airBaltic / TAROM expands codeshare routes in W17”. Routesonline. Приступљено 23. 11. 2017.
- ^ „THY ve AİRBALTİC ortak uçuş anlaşması imzaladı”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак AirBaltic на Викимедијиној остави
