Ернан (TV serija)
| Ernan | |
|---|---|
 Serija prikazuje osvajanje Meksika od strane Ernana Kortesa (1519-1521). | |
| Orig. naziv | Hernán |
| Žanr | istorijska drama |
| Autor | Norberto Lopez Amado |
| Zemlja |  Španija,  Meksiko |
| Lokacija | Meksiko |
| Jezik | španski, majanski, navatl |
| Broj sezona | 1 |
| Broj epizoda | 8 |
| Vreme trajanja | 50 minuta |
Emitovanje | |
| Premijerno prikazivanje | 21. novembar 2019. — 21. novembar 2019. |
Ernan (šp. Hernán), špansko-meksička istorijska drama snimljena 2019. godine. Miniserija od 8 epizoda, verno opisuje živote i avanture Ernana Kortesa i njegovih saboraca tokom španskog osvajanja Meksika (1519-1522). Serija je snimljena u sklopu obeležavanja 500. godišnjice osvajanja Meksika.[1]
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Óscar Jaenada | Ernan Kortes |
| Dagoberto Gama | Montezuma |
| Ishbel Bautista | Malinče |
| Jorge Antonio Guerrero | Šikotenkatl |
| Michel Brown | Pedro de Alvarado |
| Víctor Clavijo | Kristobal de Olid |
| Almagro San Miguel | Gonzalo de Sandoval |
| Miguel Ángel Amor | Bernal Dijaz del Kastiljo |
| Óscar Villalobos | Panfilo de Narvaes |
| Cristian Gamero | Heronimo de Agilar |
| Antonio Trejo Sánchez | Kvitlavak |
Epizode[uredi | uredi izvor]
| Br. ep. (ukupno) | Br. ep. (u sezoni) | Naslov | Reditelj | Scenarista | Premijera |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 1 | "Marina"[a] | Norberto López Amado | Curro Royo | 21. novembar 2019. |
| Prva epizoda opisuje događaje iz ugla Malinče, Kortesove indijanske robinje i kasnije ljubavnice, koja je odigrala veliku ulogu u osvajanju Meksika kao Kortesov prevodilac. Radnja počinje 1520. u Tenočtitlanu, gde je Kortesova ekspedicija zarobila astečkog kralja Montezumu u njegovoj palati. Kortes sa Marinom u pratnji napušta meksičku prestonicu i pobeđuje rivalsku ekspediciju Panfila de Narvaeza u bici kod Sempoale. Radnja se potom vraća godinu dana unazad, u majansko selo Potončan, na morskoj obali, gde Kortes pobeđuje lokalne starosedeoce i dobija Malinali na poklon zajedno sa dankom u zlatu od poglavice. Malinali prima hrišćanstvo i dobija novo ime, Marina, i postaje robinja jednog od Kortesovih oficira. Ponovo u 1520. godini, na povratku u Tenočtitlan, Marina i Kortes zatiču pokolj Asteka u gradu, koji je u međuvremenu izvršio Pedro de Alvarado, Kortesov zamenik. U 1519, Kortes na obali kod Verakruza prima astečke poslanike sa darovima, ali njegov prevodilac, Heronimo de Agilar, zna samo majanski jezik i ne razume govor Asteka. Marina, koja zna oba jezika, prevodi govor Asteka na majanski i postaje Kortesov prevodilac. U 1520, počinje ustanak Asteka u Tenohtitlanu i Španci su opsednuti u Montezuminoj palati. | |||||
| 2 | 2 | "Olid" | Julián de Tavira | María Jaén | 21. novembar 2019. |
| Druga epizoda opisuje događaje iz ugla Kristobala de Olida, jednog od Kortesovih kapetana. Radnja počinje 1519. na Kubi, gde Olid dobija naređenje od guvernera Dijega Velaskeza da se priključi Kortesovoj ekspediciji, kako bi štitio guvernerove interese. 1520, u Tenočtitlanu, Olid i njegova verenica, Huana, koja je došla sa Kube sa Narvaezovom ekspedicijom, nalaze se u opsednutoj Montezuminoj palati. 1519, Kortes kreće iz Verakruza u potrazi za Meksikom, prestonicom Asteka i sreće pleme Totonaka, koji su astečki vazali i žive u Sempoali, gradu od kamena. Uz Marininu pomoć nudi im savez protiv Asteka i od njih saznaje za moćno pleme Tlaskala, koji su najveći neprijatelji Asteka. Kortes planira da ujedini sve neprijatelje Asteka i sa njima zajedno napadne Meksiko, ali mu se Olid suprotstavlja, pošto bi ratom sa Astecima prekoračio ovlašćenja koja je dobio od guvernera Velaskeza. Sutradan, Kortes hapsi astečke sakupljače poreza, čime primorava Totonake da mu se pridruže protiv Asteka. 1520. u Tenočtitlanu, Olid predvodi ispad iz palate kako bi doneo namirnice, ali njegova grupa je potučena, a Huana zarobljena. 1519, Kortes na obali mora osniva Verakruz, prvo špansko naselje u Meksiku, i od gradskog veća dobija ovlašćenja da deluje nezavisno, kao generalni kapetan nove kolonije, čime se legalno oslobađa vlasti guvernera Velaskeza. Velaskezovi ljudi u njegovoj pratnji pokušavaju da ga uhapse, ali ih Olid, koji je bio glavni Velaskezov pristalica, izdaje Kortesu. Kortes veša guvernerove pristalice, a zatim potapa svoje brodove. 1520. u Tenočtitlanu, Huana je žrtvovana na vrhu piramide, dok Olid nemoćno posmatra. | |||||
| 3 | 3 | "Šikotenkatl" | Norberto López Amado | María Jaén & Julián de Tavira | 21. novembar 2019. |
| Treća epizoda opisuje dokađaje iz ugla mladog tlaskalanskog poglavice Šikotenkatla, koji je najpre neprijatelj, a zatim saveznik Španaca. Radnja počinje 1498. i prikazuje napad Asteka na Tlaskalu, koji mladi Šikotenkatl i njegova sestra posmatraju iz skrovišta. 1520. u Tenočtitlanu, Šikotenkatl predvodi uspešan ispad iz palate i sa svojim ratnicima donosi hranu, uključujući i tela dvojice Asteka, od kojih njegovi ljudi kuvaju čorbu. 1519, u plemenskom veću Tlaskale neke poglavice žele savez sa Špancima protiv Asteka, ali Šikotenkatl ih nagovara na rat. Nakon što je tlaskalanska vojska dva puta potučena od Španaca, ostale poglavice primoravaju Šikotenkatla da pristane na savez, i nude njegovu sestru Kortesu za ženu. Pošto je već oženjen, Kortes je ustupa svom zameniku, Alvaradu, što Šikotenkatl podnosi sa velikom ljubomorom, pošto je u incestuoznoj ljubavi sa sestrom. 1520. u Tenočtitlanu, Alvarado oduševljeno proba tlaškalansku čorbu, ali pobesni i napadne Šikotenkatla kada shvati da jedu ljude. Teži sukob sprečava poglavičina sestra i Alvaradova žena, koja je na krštenju dobila ime Marija Lujza. Nešto kasnije, Šikotenkatl otima sestru i pokušava da se sa svojim ratnicima krišom izvuče iz grada, ali je napadnut i sateran natrag u palatu, koja je napadnuta sa svih strana. Montezuma po Kortesovom naređenju zapoveda Astecima da se raziđu i puste Špance iz grada, ali ga narod zasipa kamenjem i smrtno ranjava. Kao i na početku, Šikotenkatl i njegova sestra se zagrljeni kriju od Asteka. | |||||
| 4 | 4 | "Bernal" | Norberto López Amado | María Jaén | 21. novembar 2019. |
| Četvrta epizoda prikazuje događaje iz ugla Bernala Dijaza del Kastilja, jednog od Kortesovih pešadinaca. Radnja počinje u Španiji 1508. godine: Bernal, kao dečak, pokušava da spase štene vuka, ali ga otac primorava da ga utopi u reci, jer je vuk. 1520. u Tenočtitlanu, dvojica Bernalovih drugova ginu na krovu palate od hitaca neviđenog astečkog praćkaša i Bernal kreće da ga smakne. Godinu dana ranije, vojska Španaca i Tlaškalanaca na putu za Meksiko dolazi do grada Čolule, koji ih dočekuje hladno i uzdržano, po Montezuminom naređenju. Tokom odmora u predgrađu, Bernal, koji piše svoju hroniku, sprijatelji se sa astečkim dečakom koji mu daje voćku. Međutim, poglavice odbijaju da prime Kortesa, Bernal otkriva zamke iskopane po ulicama, a žene i deca krišom odlaze iz grada. U odgovor, Španci i Tlaškalanci masakriraju čitavo stanovništvo, uključujući žene i decu. Zgađen, Bernal baca mač i bezuspešno pokušava da spase dečaka, koga ubija Alvarado. Sutradan, ekspedicija stiže do Tenočtitlana. Godinu dana kasnije, u Tenočtitlanu, Bernal uspeva da iznenadi praćkaša, za koga se ispostavi da je tek dečak. Bernal ga sa oklevanjem ubija, a zatim baca svoj mač. | |||||
| 5 | 5 | "Montezuma" | Norberto López Amado | Curro Royo | 21. novembar 2019. |
| Peta epizoda prikazuje događaje iz ugla astečkog vladara Montezume. 1519, Montezuma svojeručno prinosi ljude na žrtvu, tražeći odgovor od bogova u vezi stranaca koji su se pojavili u njegovoj zemlji. Na vest da su Ćolulu opustošili bradati stranci, kralj veruje da se ostvarilo staro proročanstvo da će se bog Kecalkoatl vratiti u pratnji bradatih ratnika, i svečano dočekuje Kortesa u Tenočtitlanu kao Kecalkoatla. Kortes mu, preko Marine, otvoreno priznaje da je samo čovek, ali oštro protestuje kada primeti tragove žrtvovanja ljudi. Na gozbi dobrodošlice, Kortez zahteva od Montezume da se odrekne svojih bogova, prihvati hrišćanstvo i prekine sa kanibalizmom i žrtvovanjem ljudi. Uvređen, Montezuma prekida prijem. Španci su smešteni u staroj kraljevskoj palati (koja na njihovo čuđenje nema kapiju, nego su vrata uvek otvorena) i užurbano se utvrđuju. Sutradan, Montezuma nudi Kortezu svo zlato koje ima ako ode, ali Kortez ga obaveštava da će za njim doći na hiljade drugih i traži od njega da se pokori španskom kralju Karlu V, od koga će dobiti zaštitu. Nekoliko dana kasnije, Asteci u gradu ubijaju dvojicu Španaca. U odgovor, Kortes hapsi Montezumu i sa porodicom ga odvodi u svoju palatu. Godinu dana kasnije, Montezuma umire od rana: na samrti, moli Kortesa da ga ubije kako bi umro od neprijateljske ruke i Ernan ga probada svojim nožem. | |||||
| 6 | 6 | "Alvarado" | Julián de Tavira | María Jaén | 21. novembar 2019. |
| Šesta epizoda prikazuje događaje iz ugla Kortesovog glavnog kapetana, Pedra de Alvarada. 1520. u gradu Meksiku, Alvarado je u nemilosti nakon pokolja Asteka koji je izazvao pobunu. Kortes predaje Montezumino telo Astecima, planirajući da iskoristi pogrebne svečanosti kako bi se izvukao iz grada, ali mu izviđači javljaju da su svi mostovi na nasipima koji vode iz grada, koji je usred jezera, porušeni. Umesto Montezuminog sina, koji je Kortesov zarobljenik, za novog kralja izabran je Montezumin brat Kvitlavak. Nekoliko meseci ranije, Alvarado se zbližava sa svojom ženom (tlaskalankom Marijom Lujzom), koja počinje da govori španski, a Kortes započinje razvod od svoje žene i venčava se sa Montezuminom ćerkom, koja na krštenju dobija ime Ana. Uz to, Kortes zabranjuje prinošenje ljudskih žrtava tokom redovnih godišnjih svečanosti u čast boga kiše, što Asteci dočekuju sa nevericom. Marina je uvređena, ali dolaze vesti da se kod Verakruza iskrcala ekspedicija Panfila Narvaesa za zadatkom da uhapsi Kortesa. Kortes odlazi da ih presretne, ali ne može da sakrije od Montezume da je došao protiv volje svog kralja. Alvarado, kao Kortesov zamenik u gradu, pokušava da spreči žrtvovanje tri dečaka, ali ih sutradan nalazi mrtve pred vratima palate. Alvarado naređuje Montezumi da zabrani dalje žrtvovanje, ali mu ovaj odgovara da zna da su Kortes i Alvarado kriminalci i izdajnici svog kralja. Velika svečanost počinje uprkos zabrani, ali Alvarado, nahuškan od svoje žene, sa Špancima i Tlaskalancima napada i masakrira učesnike. Dečak koga su pokušali da spasu izvrčava samoubistvo, a šokirani Alvarado naređuje da se obore paganski idoli. Ponovo u sadašnjosti, Kortes prekoreva Alvarada zbog masakra i očajava zbog porušenih mostova, ali Alvarado dolazi na ideju da naprave pokretne mostove od krovnih greda. | |||||
| 7 | 7 | "Sandoval" | Álvaro Ron | María Jaén & Curro Royo | 21. novembar 2019. |
| Sedma epizoda prikazuje događaje iz ugla Gonzala de Sandovala, Kortesovog prijatelja i kapetana. Radnja počinje u Španiji 1499. godine. Gonzalo, tek dečak, čuva stražu dok se njegov rođak, Kortes, udvara mladoj Ajši, kćerki mavarskog trgovca. Kortes obećava Sandovalu da će ga jednog dana povesti u Novi Svet. 1501, Sandoval se dopisuje sa Kortesom, koji studira prava u Salamanki i provodi vreme u kartanju, razvratu i dvobojima. Za to vreme, novi guverner Zapadne Indije, Nikolas de Ovando, sakuplja iseljenike za Novi Svet. Kortes napušta studije i vraća se kući, sa željom da ode u Indiju, što Sandoval prima sa osuševljenjem. Međutim, Kortes odustaje od puta kad ponovo sreće Ajšu, koja je primila hrišćanstvo i postala Sara. Kako bi ih razdvojio, Sandoval prijavljuje Sarinu porodici Inkviziciji kao skrivene muslimane: pošto je u njihovoj kući pronađen Kuran, cela porodica je pohapšena i mučena kao jeretici. Kortes bez uspeha moli milost za njih, a Gonzalo, zgađen posledicama svoje izdaje, odbacuje krst. Slomljen pogubljenjem Sare i njene porodice, Kortes odlazi u Novi Svet. U 1520, Kortesovi ljudi grade pokretne mostove, pretapaju zlato u poluge i spremaju se za bekstvo iz grada. Kortes nudi Marini veliki deo svog zlata, za slučaj da pogine, ali ga ona odbija, i Sandoval joj nudi svoju zaštitu. Deo bivših Velaskezovih vojnika ponovo pokušava da uhapsi Kortesa, ali ih njegovi ljudi uz pomoć Tlaskalanaca lako pobeđuju. Marina poverava Sandovalu kako ju je majka sa 11 godina prodala Majama, a da je Kortesa zavolela, dok on u njoj vidi samo tumača. Takođe mu otkriva da ih Indijanci oboje zovu istim imenom, Malinče, pošto Kortes uvek govori preko nje, kao da su jedno biće, i da nosi Kortesovo dete. | |||||
| 8 | 8 | "Ernan" | Norberto López Amado | Curro Royo & Julián de Tavira | 21. novembar 2019. |
| Osma epizoda prikazuje događaje iz ugla samog Ernana Kortesa. Radnja počinje 1523, u Kortesovoj palati: Ernan, sada udovac, dočekuje Bernala Dijasa, sada imućnog vlastelina, dok se Marina porađa u susednoj sobi. Oklevetan od neprijatelja, Kortes piše kralju, kako bi se opravdao za gubitak kraljevog zlata tokom proboja iz Tenočtitlana, događaj poznat kao Tužna noć, i traži Bernalovu hroniku kako bi se podsetio. Dve godine ranije, Španci se spremaju za noćni proboj iz Tenočtitlana. Pred polazak, dele astečko zlato i masakriraju sve zarobljenike izuzev dvoje Montezumine dece. Noseći pokretne mostove, Španci kreću po pljusku, nadajući se da se neopaženo izvuku po nasipu koji vodi iz grada, ali odmah su otkriveni i napadnuti sa svih strana. Tlaškalanci kreću poslednji, spalivši palatu za sobom, ali su opkoljeni. Alvarado se vraća da spase svoju ženu, i zajedno sa Šikotenkatlom uspeva da se probije iz obruča. Španski pobunjenici koji su ostavljeni zatvoreni u palati, zarobljeni su od Asteka. U haotičnoj bici na nasipu, Kortes napušta mazgu sa kraljevim zlatom kako bi branio Marinu i ostale pratilje logora. Jedan od pokretnih mostova popušta i deo Španaca se davi, opterećen zlatom, dok se Marina i Tlaškalanci spasavaju plivanjem. U zoru, preživeli se okupljaju na obali, ali je polovina ljudi izgubljena, kao i kraljevsko zlato, a Marina shvata da je imala pobačaj. Asteci prekidaju gonjenje kako bi sahranili poginule i žrtvovali zarobljenike bogovima. Na obali, pošto se oporavio od šoka, Kortes naređuje povlačenje u Tlaškalu i obećava da će se vratiti, ovog puta sa brodovima, i radosno grli Marinu. U 1522, Kortes saznaje da je dobio sina i daje mu ime Martin Kortes Malinče, po svom ocu. | |||||
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Svaka epizoda nosi ime po jednom od glavnih likova u seriji, iz čije je perspektive prikazana radnja u epizodi.