Eteldred Benet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Eteldred Benet
Profil siluete engleskog geologa Eteldred Benet
Datum rođenja(1776-07-22)22. jul 1776.
Mesto rođenjaTisberi, Viltšir, Velika Britanija
Datum smrti11. januar 1845.(1845-01-11) (68 god.)
Mesto smrtiNorton Bavant, Ujedinjeno Kraljevstvo

Eteldred Ana Marija Benet (Tisberi, Viltšir, 22. jul 1776 – Norton Bavant, 11. januar 1845) bila je rani engleski geolog koji se često smatra prvim ženskim geologom, pošto je veliki deo svog života posvetila prikupljanju i proučavanju fosila koje je otkrila u jugozapadnoj Engleskoj. Blisko je sarađivala sa mnogim glavnim geolozima i njena kolekcija fosila, koja se smatrala jednom od najvećih u to vreme, igrala je ulogu u razvoju geologije kao oblasti nauke.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Eteldred Ana Marija Benet je rođena 1776. (ili 1775.) [a][6] u bogatoj porodici kao druga ćerka Tomasa Beneta (1729–1797) iz Viltšira i Ketrin rođene Darel (um. 1790).[8] Njen pradeda po majci bio je Vilijam Vejk, nadbiskup Kenterberija.[9] Njen stariji brat Džon je bio član parlamenta za Viltšir, a kasnije i Južni Viltšir od 1819. do 1852. godine; njegova ćerka se udala za lorda Čarlsa Spensera-Čerčila.[10][11]

Od 1802. živela je u Norton Hausu u Norton Bavantu, blizu Vorminstera, u Viltširu, gde je živela sa svojom sestrom Anom Marijom.[12] Vrlo malo se zna o njenom životu, osim njenog doprinosa geologiji, i nema poznatog njenog portreta, iako je silueta objavljena u H.B. Vudardovoj Istoriji geologije (1911).

Zbirka fosila[uredi | uredi izvor]

Najmanje od 1809. do svoje smrti, posvetila se prikupljanju i proučavanju fosila svog rodnog okruga, počevši od oblasti Varminister. Benetova je bila dobro upućena u stratigrafiju, što joj je pomoglo u potrazi, a njeno bogatstvo joj je omogućilo da angažuje kolekcionare i kupuje pripremljene primerke.

Njeno interesovanje za geologiju podstakao je polubrat njene snahe, botaničar Ajlmer Burk Lambert.[7][1] Lambert je bio strastveni kolekcionar fosila koji je doprineo Mineralnoj konhologiji Džejmsa Soverbija; bio je jedan od osnivača Lineovskog društva, član Kraljevskog društva i prvi član Geološkog društva. Preko njega je Benetova razvila svoju ljubav prema fosilima i odnose sa mnogim vodećim geolozima tog vremena, a samo kroz radove ovih ljudi je napravljeno najviše referenci na njen rad. Na primer, doprinela je radu Gideona Mantela na stratigrafiji, a takođe je radila sa Soverbijem. Benetova je bila neudata i finansijski nezavisna, pa je tako mogla da posveti veliki deo svog života rastućoj oblasti geologije kroz sakupljanje i proučavanje fosila, posebno fosila sunđera.[7]

Beleške o kamenolomu Čiksgrouv, 1815.

Specijalitet Eteldred Benet bio je gornji Grinsend iz srednje krede u dolini Vordor u Viltširu. Njena kolekcija bila je jedna od najvećih i najraznovrsnijih u to vreme, što je rezultiralo mnogim posetiocima njenog doma. Zbirka se sastojala od preko 1500 primeraka koji se sada priznaju zbog ponovnog objavljivanja pomenute kolekcije publikacijom 1989. godine.[2] Neki fosili u njenoj kolekciji prvi su ilustrovani i opisani, dok su drugi bili izuzetno retki ili neobično dobro očuvani.[13]

Benetova je imala kontakt sa mnogim autorima radova o fosilima uključujući i Soverbijeve. Četrdeset jedan od njenih primeraka bio je uključen u Soverbijevu Mineralnu konhologiju, glavno referentno delo o fosilima, u kojem je imala drugi najveći broj doprinosa.[13] Nakon što je pogledao deo njene kolekcije, i pod pretpostavkom da je muškarac, car Nikolaj I dodelio joj je doktorat iz građanskog prava na Univerzitetu u Sent Petersbergu u vreme kada žene nisu primane na visokoškolske ustanove.[14] Geološko društvo takođe nije htelo da je primi u članstvo zbog toga što je žena.[15] U odgovoru na svoj počasni doktorat, Benetova je primetila da „naučni ljudi, generalno, imaju veoma nisko mišljenje o sposobnostima mog pola“.[7]

Nakon njene smrti, kolekcija fosila je prodata lekaru Tomasu Vilsonu iz Njuarka, u Delaveru, koji je kolekciju poklonio Akademiji prirodnih nauka u Filadelfiji.[14]

Većina njene kolekcije fosila trenutno se nalazi na Akademiji prirodnih nauka u Filadelfiji nakon što je kupio Tomas Belerbi Vilson. Nekoliko predmeta se nalazi u britanskim muzejima, posebno u Gradskom muzeju Lidsa, a možda i u Sankt Peterburgu. Ove kolekcije sadrže mnogo tipskih primeraka i neke od prvih pronađenih fosila sa sačuvanim mekim tkivima (kao što je prepoznato ubrzo nakon njene smrti).[16] Još jedan posebno fascinantan deo njene kolekcije bio je to što su sadržavali mikrofosile, a danas se oni prvenstveno koriste kao indikacija za nalazišta nafte.[17]

Zbirka Eteldred Benet sadržala je niz kritičnih otkrića, za koja je skovala moderna imena i klasifikacije. Njena kolekcija uključivala je paket fosilnih sunđera. Eteldred je bila prva koja je svoje sunđere nazvala „polipotecija“, a njene amonite „drepaniti“ (morski mekušci). Pronašla je neuobičajene fosilne trigonide (slane školjke) sa zaštićenom mekom anatomijom. Ovo su bile prve takve vrste koje su pronađene.[18]

Pretpostavljalo se da je cela kolekcija Benetove izgubljena početkom 20. veka, pošto konkretni primerci nisu mogli biti locirani. Međutim, oživljeno interesovanje Filadelfijske akademije za rane engleske kolekcije fosila, a posebno za kolekciju Benetove, ponovo je dovelo do formalnog priznanja. Ovo je na kraju dovelo do rasprave o njenim dvema publikacijama, razrade njenih taksonomskih imena i fotografske ilustracije mnogih vitalnih delova njene kolekcije.

Benetova se takođe zainteresovala za konhologiju i provela je vreme sakupljajući školjke, od kojih su mnoge bile nove. U pismu Mantelu 1817. godine, ona je tvrdila da joj je prikupljanje školjki nije ostavilo vremena da pogleda njegove fosile.[13]

Iako je imala veliku kolekciju fosila koju je sama stekla, takođe je bila u mogućnosti da naruči profesionalno nabavljene, očišćene i pripremljene fosile.[16]

Prepoznavanje[uredi | uredi izvor]

Njeno neobično ime, jedno slovo manje od muškog imena Etelred, navelo je mnoge da pomisle da je ona muškarac.[19] Ova greška se dogodila kada joj je Carsko prirodnjačko društvo u Moskvi dodelilo članstvo pod imenom majstor Eteldred Benet 1836.[19] Drugi primer je davanje doktorata građanskog prava od strane cara Nikolaja I; ovaj doktorat je dobila na Univerzitetu u Sankt Peterburgu u vreme kada ženama nije bilo dozvoljeno da budu primljene u više institucije.[20] Nemački geolozi koji su je citirali u svojim radovima nazivali su je „gospođicom Benet“.[21]

Benetova je živela u vreme kada su mnogi fenomeni bili objašnjeni religijom, uključujući postojanje fosila. Tokom njenog života, mnogi su mislili da su fosili rezultat velikih katastrofa povezanih sa religijom, poput Nojevog potopa. Štaviše, nekoliko poznatih naučnika bili su članovi sveštenstva.[17]

Bez sumnje, Benetova se suočila sa još jednim nedostatkom pored svog pola: živela je u Viltširu, a doprinos geologiji izvan Londona bio je izazov.[22] Bolest i porodične nevolje bile su druge prepreke koje su je sprečavale da učestvuje u geologiji onoliko koliko bi mogla.[23]

Upoznala je Vilijama Smita, "oca" engleske geologije, i poklonila mu Tisberijev test korala. Pominjao ju je u svojim pismima drugima, na primer kada je pisao o „damama u Viltširu“ koje su se „istaknule u svojim zbirkama“. (Torens 2000, str. 60) U skladu sa romanom Džona Nidama, „Šume dinosaurusa" – njen rad je omogućio da se kreda poveže sa stratigrafijom doline Vardor u okrugu Dorset. Ona je takođe komunicirala sa nekoliko drugih „divova“ rane fosilne nauke kao što su profesor Vilijam Baklend, Gideon Mantel, Edvard Čarlsvort, Henri de la Beš, Roderik Impi Marčison i Semjuel Vudvord, kao i Džordž Lajel koji nam je dao teoriju uniformizma – da su oblici današnjice isti kao i prošlih godina, odnosno da je „sadašnjost ključ prošlosti“.[17]

Njen rad su prepoznali i cenili ugledni pojedinci tog vremena. Mantel ju je opisao kao „damu velikog talenta i neumornog istraživanja“,[3] dok Souerbijevi primećuju da je njen „rad u potrazi za geološkim informacijama bio podjednako koristan koliko i neprekidan“.[24]

Benetova je izabrana kao amblem za konferenciju „Uloga žene u istoriji geologije“ koja je održana novembra 2005. u Geološkom društvu u Londonu.[25]

Doprinos geologiji i paleontologiji[uredi | uredi izvor]

Doprinos Benetove ranoj istoriji geologije Viltšira je značajan jer se osećala opušteno sa kolegama geolozima kao što su Džordž Belas Grinou (prvi predsednik Geološkog društva ), Gideon Mantel, Vilijam Baklend i Semjuel Vudvord, i intenzivno se dopisivala sa njima. Svoje ideje i predmete iz svoje kolekcije fosila slobodno je davala vrednim subjektima kao što su muzeji, šaljući jedan u Sankt Peterburg. Kroz razmenu brojnih fosila sa Mantelom, došlo se do temeljnog razumevanja sedimentnih stena donje krede južne Engleske.[13]

Kao što se očekivalo od žena u to vreme, Benetova je uglavnom bila samouka u oblasti geologije. Njena finansijska nezavisnost[16] joj je omogućila da naruči dubinski pregled stratigrafskog preseka kamenoloma Aper Čiksgrouv u blizini Tisberija 1819. godine, nacrtan u razmeri, ali nažalost na crtežu nije naznačena razmera. Određeno kamenje i fosili se i danas izvlače sa lokaliteta, posebno fosili biljaka i gmizavaca.[17] Ona je ovo nazvala „merom različitih kamenih slojeva u kamenolomu Čiksgrouv u župi Tisberi“. Međutim, stratigrafski presek objavio je prirodnjak Džejms Souerbi bez njenog znanja. Kasnije je bila u suprotnosti sa nekim od Souerbijevih zaključaka zasnovanih na sopstvenom istraživanju.

Benetova se u velikoj meri dopisivala sa kolegama geolozima kao što su Džordž Belas Grinou, prvi predsednik Geološkog društva, Gideon Mantel, Vilijam Baklend i Semjuel Vudvord. Razmenom brojnih fosila sa Mantelom, postignuto je temeljno razumevanje sedimentnih stena donje krede južne Engleske.

Godine 1825, njena slika meteorita koji je pao na okrug Limerik u septembru 1813. deponovana je u arhivu Geološkog društva Londona, koju je na Univerzitetu u Oksfordu predstavio velečasni Džon Grifits iz Bišopstroua. Meteorit je bio težak 19 funti, a prugasti i tačkasti deo predstavlja prelom. Zbog svoje obimne kolekcije, napisala je i privatno objavila monografiju 1831. godine, koja sadrži mnoge njene crteže i skice mekušaca i sunđera, kao što su njene skice fosilnih alkionija (1816) iz formacije Grin Sand u Vorminsteru i neposrednoj blizini, u Viltširu. Društvo poseduje dva primerka: jedan je dat Džordžu Belas Grinou, a drugi njenom prijatelju Gideonu Mantelu. Ovaj rad ju je utvrdio kao pravog, pionirskog biostratigrafa, prateći, ali ne uvek slažući se sa radom Vilijama Smita.

Njena monografija iz 1831, Katalog organskih ostataka okruga Viltšir, objavljena je u malim tiražima u maloj štampariji, i nije bila široko distribuirana dalje od njenih kolega. Smatra se da je možda potcenila vrednost svog rada.[22]

Skice fosila Alikonije, 1816.
Akvarel meteorita, 1825.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Bolest tokom poslednjih dvadeset godina života Benetove značila je da je provodila manje vremena sakupljajući primerke i umesto toga naručivala je lokalne kolekcionare. Nakon što je provela 34 godine prikupljajući najobimniju kolekciju fosila iz Viltšira, Benet je umrla u svom domu, Norton Hausu, u 69. godini, dve godine pre koleginice kolekcionarke fosila Meri Aning.[26]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sources differ on her birth year, e.g. the Oxford Dictionary of National Biography (2004) other recent sources state 1775,[1][2][3] while H. B. Woodward's History of the Geological Society of London,[4] Encyclopædia Britannica (1911)[5] and more recent sources state 1776.[6][7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Torrens, H. S. (maj 2009). „Benett, Etheldred (1775–1845)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/46424. 
  2. ^ a b Torrens, Hugh S.; Benamy, Elana; Daeschler, Edward B.; Spamer, Earle E.; Bogan, Arthur E. (2000). „Etheldred Benett of Wiltshire, England, the first lady geologist: her fossil collection in the Academy of Natural Sciences of Philadelphia, and the rediscovery of "lost" specimens of Jurassic Trigoniidae (Mollusca: Bivalvia) with their soft anatomy preserved”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 150: 59—123. JSTOR 4065063. 
  3. ^ a b Cleevely, R. J. (2004). „Miss Etheldred Benett (1775-1845): A Preliminary Note on her Correspondence”. Wiltshire Archaeological and Natural History Magazine. 97: 25—34. 
  4. ^ Woodward, Horace B. (1908). The History of the Geological Society of London. London: Longmans, Green, and Co. str. 118—119. 
  5. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Benett, Etheldred”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 727. 
  6. ^ a b Nash, Sarah E. (1990). „The collections and life history of Etheldred Benett (1776-1845)”. Wiltshire Archaeological and Natural History Magazine. 83: 163—169. 
  7. ^ a b v g Burek, Cynthia V. (2001). „The first lady geologist, or collector par excellence?”. Geology Today. 17 (5): 192—194. doi:10.1046/j.1365-2451.2001.00008.x.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  8. ^ „Died”. Morning post. 15. 1. 1845. str. 8. 
  9. ^ „John Benett”. Illustrated London News. 9. 10. 1852. str. 3. 
  10. ^ „Death of the Duke of Marlborough”. Lincolnshire Chronicle. 13. 3. 1840. str. 4. 
  11. ^ „Married”. St.James's Chronicle. 30. 8. 1827. str. 1. 
  12. ^ Morgan, Nina (2020). „Etheldred at home”. Geoscientist. 30 (8): 28. doi:10.1144/geosci2020-107. 
  13. ^ a b v g Cleevely, R. J. (2004). „Miss Etheldred Benett (1775-1845): A Preliminary Note on her Correspondence”. Wiltshire Archaeological and Natural History Magazine. 97: 25—34. 
  14. ^ a b Burek, Cynthia V. (2001). „The first lady geologist, or collector par excellence?”. Geology Today. 17 (5): 192—194. doi:10.1046/j.1365-2451.2001.00008.x.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  15. ^ Ocampo, Sean (2015). „Etheldred Benett” (PDF). Journal of the Bath Geological Society (34). 
  16. ^ a b v Torrens, Hugh S.; Benamy, Elana; Daeschler, Edward B.; Spamer, Earle E.; Bogan, Arthur E. (2000). „Etheldred Benett of Wiltshire, England, the first lady geologist: her fossil collection in the Academy of Natural Sciences of Philadelphia, and the rediscovery of "lost" specimens of Jurassic Trigoniidae (Mollusca: Bivalvia) with their soft anatomy preserved”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 150: 59—123. JSTOR 4065063. 
  17. ^ a b v g Ocampo, Sean (2015). „Etheldred Benett” (PDF). Journal of the Bath Geological Society (34). 
  18. ^ „Etheldred Benett and the Making of Museums | Yorkshire Philosophical Society”. www.ypsyork.org. Pristupljeno 2021-04-19. 
  19. ^ a b „Etheldred Benett (1775-1845)”. The Geological Society of London. Pristupljeno 2020-10-02. 
  20. ^ SARAH (2016-03-08). „The road to Fellowship – the history of women and the Geological Society”. Geological Society of London. Pristupljeno 2. 11. 2016. 
  21. ^ „Rocky Road: Etheldred Benett”. www.strangescience.net. Pristupljeno 2020-10-02. 
  22. ^ a b „Rocky Road: Etheldred Benett”. www.strangescience.net. Pristupljeno 2020-10-02. 
  23. ^ Pickford, Susan (2015). „"I have no pleasure in collecting for myself alone": Social Authorship, Networks of Knowledge, and Etheldred Benett's Catalogue of the Organic Remains of the County of Wiltshire (1831)” (PDF). Journal of Literature and Science. 8: 69—85. doi:10.12929/jls.08.1.05 Slobodan pristup. 
  24. ^ „Ethelred Anna Maria Benett | Shellers From the Past and Present”. www.conchology.be (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-19. 
  25. ^ Laming, S.; Laming, D. (2007-01-01). „Etheldred Benett (1776–1845): the first woman geologist?”. Geological Society, London, Special Publications (na jeziku: engleski). 281 (1): 247—249. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/SP281.14. 
  26. ^ „Died”. Devizes & Wiltshire Gazette. 23. 1. 1845. str. 3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Spamer, Earle E.; Bogan, Arthur E.; Torrens, Hugh S. (1989). „Recovery of the Etheldred Benett Collection of fossils mostly from Jurassic-Cretaceous strata of Wiltshire, England, analysis of the taxonomic nomenclature of Benett (1831), and notes and figures of type specimens contained in the collection”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 141. str. 115—180. JSTOR 4064955. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етелдред_Бенет&oldid=27689583”