Žak Godšo

Žak Godšo
Datum rođenja	(1907-01-03)3. januar 1907.
Mesto rođenja	Linevil
Datum smrti	24. avgust 1989.(1989-08-24) (82 god.)
Mesto smrti	Hèches

Žak Leon Godšo (fr. Jacques Godechot; Linevil, 3. januar 1907 — 24. avgust 1989.) je bio francuski istoričar, jedan od najznačajnijih istoričara Francuske revolucije i pionir Atlantske istorije.

Biografija

Rođen je 1907. godine u Linevilu. Školovao se na univerzitetu u Nansiju i pariskoj Sorboni gde je bio učenik znamenitog Albera Matjeza. Svoju naučnu karijeru započeo je u Strazburu (gde sarađuje sa znamenitim istoričarem Francuske revolucije, Žoržom Lefevrom) i Brestu (gde je bio profesor na Pomorskoj školi od 1935.) da bi nakon završetka Drugog svetskog rata nastavio rad na Filozofskom fakultetu u Tuluzi gde je proveo sledećih 35 godina. Svoju doktorsku disertaciju, Les Commissaires aux Armées sous le Directoire, objavio je 1938. godine nakon desetogodišnjeg rada pod rukovodstvom Matjeza. Tome je najavio početak jedne izuzetne naučne karijere. Nakon Drugog svetskog rata, izlaze sledeća dela: Histoire de l'Atlantique (1947), Les institutions de la France sous la Révolution et l'émpire (1951), La grande nation (1956), La pensée révolutionnaire en France et en Europe, 1780-1799 (1963), L'Europe et l'Amérique à l'époque napoléonienne (1800-1815) (1967), Napoleon (1969) i dr. Na formiranje Godšoovog metoda uticala je francuska sociološka istoriografija, mada se on nije svrstavao u "analiste". Bio je blizak marksističkoj istoriografskoj metodi. U istraživanju građanske revolucije u drugoj polovini 17. veka u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, zastupao je originalnu tezu o Atlantskoj revoluciji kao jedinstvenoj celini. Ona traje, uz uspone i padove, sve do 1848. godine. Godšo je na revoluciju 1848. godine gledao kao na završnu fazu kontinuiranog revolucionarnog procesa u Zapadnoj i Srednjoj Evropi. Umro je u departmanu Gar 1989. godine.

Izvori

• Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, Nolit (1971)