Сорбона

Универзитет Париза
франц. Université de Paris
Coat of arms of the University of Paris.svg
лат. Universitas magistrorum et scholarium Parisiensis
МотоHic et ubique terrarum (латински)
ТипКорпоративни затим јавни универзит
ОснивањеОснован: око 1150
Потиснут: 1793
Факултети поново успостављени : 1806
Универзитет поново успостављен: 1896
Подељен: 1970
ЛокацијаПариз, Француска
КампусУрбани
Веб-сајтwww.ac-paris.fr

Сорбона (франц. Université de Paris, Sorbonne) је универзитет у Паризу који је 1150. године основао Робер де Сорбон. Прво је подигао зграду са црквом, да би олакшао теолошке студије сиромашним студентима. Званичну повељу универзитету издао је краљ Филип II 1200. године, а признање од папе Инокентија III дошло је 1215. Сматра се другим најстаријим универзитетом у Европи.[1]

Од 1150. до 1970. званично име универзитета је било Универзитет у Паризу (Université de Paris).

Године 1970. дошло је до реорганизације универзитета и груписања факултета у 13 универзитета.[2] Факултети хуманистичких наука формирали су универзитете "Сорбон Нувел" (Université Sorbonne-Nouvelle)[3] и "Париз-Сорбон" (Université Paris-Sorbonne),[4] право је интегрисано у Универзитет Пантеон-Асас (Université Panthéon-Assas),[5] природне науке у универзитете "Париз-Декарт" (Université Paris-Descartes)[3] и "Пјер и Марија Кири" (Université Pierre-et-Marie-Curie),[6] док је "Париз Дидро" (Université Paris Diderot)[2] био мултидисциплинарног типа.

Године 2017. универзитети Париз IV ("Париз-Сорбон") и Париз VI ("Универзитет Пјер и Марија Кири") ујединили су се у Универзитет Сорбона (Sorbonne Université),[7] а 2019. Париз V ("Париз-Декарт") и VII ("Париз Дидро") формирају нови Универзитет у Паризу (Université de Paris),[8] чиме је број универзитета насљедника оригиналног универзитета спао на 11.

Од свих старих зграда Сорбоне остала је једино црква.

Париски универзитет данас

Истакнути студенти[уреди | уреди извор]

Истакнути студенти овог универзитета су: Дунс Скот, Марија Кири, Пјер Кири, Жак Дерида, Ибрахим Ругова, Пол Пот, Андре Бретон, Симон де Бовоар, Марина Цветајева, Анри Поенкаре, Ирена Жолио-Кири, Александар Аљехин и Жан Мишел Атлан.

Овде су студирали или одбранили своје докторате и Михаило Петровић Алас, Милан Недељковић, Вељко Влаховић, Власта Петковић, Радомир Лукић, Оскар Давичо, Станислав Винавер, Филип Христић, Милутин Ђуришић, Сретен Жујовић, Ранко Радовић, Јован Ристић, Војислав Вељковић, Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Љубо Илић, Коча Поповић, Бора Глишић и Олга Луковић-Пјановић.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Haskins, Charles Homer (1923). The rise of universities, (на језику: енглески). New York: H. Holt and Company. ISBN 978-0-8014-9015-6. OCLC 1456097. 
  2. ^ а б Décret du 23 décembre 1970 portant érection d'universités et instituts nationaux polytechniques en établissements publics à caractère scientifique et culturel, Приступљено 2021-10-26 
  3. ^ а б „Histoire de la Sorbonne - Chancellerie Universités Paris”. La Chancellerie des Universités de Paris. Приступљено 2021-10-26. 
  4. ^ „L'Université - Site officiel de l'Université Paris-Sorbonne”. web.archive.org. 2015-04-06. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2015. Приступљено 2021-10-26. 
  5. ^ „Histoire”. Université Paris 2 Panthéon-Assas (на језику: француски). Приступљено 2021-10-26. 
  6. ^ „Histoire”. Sorbonne Université (на језику: француски). Приступљено 2021-10-26. 
  7. ^ „« Sorbonne université » : Pierre-et-Marie-Curie et Paris-Sorbonne en route vers la fusion”. Le Monde.fr (на језику: француски). 2017-01-20. Приступљено 2021-10-26. 
  8. ^ figaro, le. „Les universités Descartes et Diderot fusionnent au sein de «l’Université de Paris»”. Le Figaro Etudiant (на језику: француски). Приступљено 2021-10-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]