Žerom Bonaparta
| Žerom Bonaparta | |
|---|---|
 Žerom Bonaparta | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. novembar 1784. |
| Mesto rođenja | Ajačo, Korzika |
| Datum smrti | 24. jun 1860. (75 god.) |
| Mesto smrti | Vileženi, Francuska |
| Porodica | |
| Supružnik | Catharina of Württemberg, Elizabeth Patterson Bonaparte, Giustina Pecori-Suárez |
| Potomstvo | Napoléon Joseph Charles Paul Bonaparte, Mathilde Bonaparte, Jérôme Napoleon Bonaparte, Jérôme Napoléon Charles Bonaparte |
| Roditelji | Karlo Bonaparta Letizia Ramallo |
| Dinastija | Bonaparta |
| Prethodnik | Robert, Duke of Chartres |
| Naslednik | Napoléon-Jérôme |
Žerom Bonaparta (franc. Jérôme Bonaparte; Ajačo, 15. novembar 1784 — Vileženi, 24. jun 1860) je bio najmlađi Napoleonov brat.[1] [2]Napoleon ga je proglasio kraljem Vestfalije (1807—1813). Kada je njegov nećak Napoleon III postao predsednik Francuske Žerom je bio predsednik senata.
Svi poznati savremeni članovi porodice Bonaparta vode direktno poreklo od njega, pošto su linije njegove starije braće Napoleona, Lisjena i Luja Bonaparte ugašene.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Rođen je kao Roland Bonaparta u Ajačiu na Korzici kao osmo dete. Bio je mlađi brat
- Žozefa Bonapartea,
- Napoleona,
- Lisjena Bonaparte,
- Luja Bonaparte,
- Pauline Bonaparte i
- Karolina Bonaparta
Studirao je na katoličkom koledžu. Pre odlaska u SAD služio je u francuskoj mormnarici. Išao je na Haiti i pratio je depeše. Oženio se 24. decembra 1803.godine Elizabetom Paterson, ćerkom baltimorskoga trgovca.[1] Napoleon je poništio taj brak. Vratio se 1805. u Francusku.
Kralj Vestfalije[uredi | uredi izvor]
Postao je kralj Vestfalije 1807.[2] Vestfalska kraljevina je bila kratkoživuća vazalna država (1807—1813), koju je stvorio Napoleon od država severozapadne Nemačke. Glavni grad je bio Kasel. Žerom se oženio Katarinom od Virtemberga, sa kojom je imao sina Napoleona Žozefa Šarl Pola Bonapartu, koji je poznat po nadimku "Princ Napoleon" ili „Plon-Plon“. Za vreme Napoleonove invazije Rusije komandovao je jednim korpusom francuske vojske od 70.000 vojnika. To je bila vojska iz Vestfalije. Veoma malo se njih vratilo iz Rusije. Još pre bitke kod Lajpciga Žerom je pobegao 30. septembra iz svoje prestolnice Kazela, koji su bili napali ruski kozaci. Vratio se 17. oktobra 1813, da pokupi dragocenosti i posle toga je otišao u Pariz.[1] Rusi su ukinuli Vestfalsku kraljevinu. Kada je Napoleon pobegao sa Elbe Žerom je učesvovao u bici kod Vaterloa.
Posle Napoleonovog pada[uredi | uredi izvor]
Nakon Napoleonova pada Žerom je živeo u Austriji, Italiji i Belgiji. U Francusku se vratio tek 1847. Kada je njegov nećak Napoleon III postao predsednik Francuske Žerom je 1850. postao maršal[2], a dekretom iz 1852. proglašen je naslednikom francuskog prestola. Bio je predsednik francuskog senata. Umro je 1860. Njegov unuk Žarl Žozef Bonaparta bio je američki državni tužilac. Osnovao je 1908 FBI.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Jérôme Bonaparte”. Britannica. Pristupljeno 25. 1. 2020.
- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 162. ISBN 86-331-2075-5.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
