1847
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1847 на Викимедијиној остави.
| |
1847 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 13. јануар — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане.
Март
[уреди | уреди извор]- 23. март — Масакри Керна и Сатера серија масакра којима су бели досељеници предвођени капетаном Едвардом М. Керном и ранчером Џоном Сатером убили двадесет калифорнијских америчких староседелаца[1].
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Велики пожар у Букурешту уништио трећину града.
- 7. април — Неколико села Црмничке нахије се побунило против црногорске власти, након што их је скадарски паша Осман-паша Скопљак подмитио "житом и хљебом". У земљи је "велика глад"; долази до сукоба са црногорским снагама.
- 15. април — Бомбардовање Тоуранеа: француски бродови бомбардују вијетнамску луку у Да Нанг јер цар Минх Мạнг прогања мисионаре.
- 18. април — Битка код Керо Гордоа: Американци заобишли и поразили Мексиканце на јаком дефанзивном положају.
- 28. април — Код Ислаyа потонуо брод са ирским исељеницима за Канаду, страдало 248 људи.
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Основана Аустријска академија наука.
- 14. мај — ХМС Дривер се вратио у Енглеску, чиме је постао први пароброд који је опловио свет.
- 18. мај — Држава Мичиген укинула смртну казну, прва англофона влада на свету која је то урадила за обичне криминалце (задржано за издају али није било осуда).
- 25. мај — У Београду отворено Прво српско купалиште и пливалиште.
- 31. мај — Други Ерзурумски уговор: Османлије предају острво Абадан Персији.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2 — 9. јун — Оснивачки конгрес Савеза комуниста у Лондону - Савез праведних и Комунистички дописни комитет Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
- 7. јун — Строг Закон против крађа и похара у Србији.
- 19. јун — Амерички пароброд Вашингтон фирме Оцеан Стеам Навигатион Компанy стиже у Бремерхавен чиме је успостављена редовна паробродска веза САД и континенталне Европе.
- 27. јун — На Београдском лицеју основана "Дружина младежи српске", прво ђачко и омладинско удружење у Србији.
- 30. јун — Конвенцијом из Грамида окончан грађански рат Патулеиа у Португалу: успех конзервативних Картиста.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Папа Пије IX одобрио Грађанску гарду у Риму.
- 17. јул — Аустријанци окупирају читав папин град Ферару - гнев италијанских националиста, и папа Пије IX. оштро протестује (повлаче се у децембру).
- 23. јул — Закон о Јеврејима у Пруској им даје слободу кретања и насељавања.
- 24. јул — Бригхам Јанг и Мормонски пионири стижу у долину Великог сланог језера, оснивају Солт Лејк Сити.
- 26. јул — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, је постала прва независна република у Африци.
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Отворена Швајцарска северна железница, прва у земљи, између Цириха и Бадена - названа је и Спаниш Бротли-железница, јер је из Бадена превозило то пециво.
- 25. август — Баварски краљ Лудвиг I. произвео своју љубавницу Лолу Монтез у грофицу од Ландсфелда.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — У Месини (Краљевина двију Сицилија) долази до побуне против Бурбона - претходница догађаја из '48.
- 2. септембар — Против Бурбона се буни и Регија Калабриа, Доменицо Ромео оснива привремену владу (Устанак у Краљевству Две Сицилије (1847), угушен већ после два дана).
- 8 — 15. септембар — Битка за град Мексико: америчке снаге улазе у главни град Мексика. Крај организованих борби у Америчко-мексичком рату, следе преговори у Гуаделупе Хидалго који трају до фебруара.
- 12. септембар — Офенбуршка скупштина износи "13 захтева баденског народа" са социјалистичким призвуцима, основ демократског покрета у Немачкој.
- 18. септембар — Францоис Гуизот је нови председник француске владе (до фебруара '48).
- 30. септембар — У Британији основано најстарије Вегетаријанско друштво.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — У Берлину под именом Телеграпхен Бау-Ансталт вон Сиеменс & Халске основана фирма Сиеменс АГ.
- 9. октобар — Прстенасто помрачење Сунца видљиво и у балканским крајевима, осим Далмације, Херцеговине и југа Црне Горе; ануларитет траје око 7 минута.
- 10. октобар — Хепенхеимерски састанак либерала захтева немачку националну државу и грађанска права.
- 26. октобар — Основан Музеј Матице српске.
- 30. октобар — Декрет сардинског краља објављује комуналну и судску реформу и ублажава цензуру штампе.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Потписан прелиминарни уговор о царинској унији Пијемонта, Тоскане и Папске државе.
- 3 - 29. новембар — Рат Сондербунда је грађански рат у Швајцарској у коме федерална војска ген. Г-Х. Дуфоура односи победу над католичким кантонима Сондербунда - Швајцарска ће догодине постати федерална држава, ово је последњи оружани сукоб у земљи.
- 4 - 8. новембар — Џејмс Јанг Симпсон открио анестетичка својства хлороформа и употребио га при једном порођају у Единбургу.
- 6. новембар — Турци нападали ускоке у Тушини, Црна Гора.
- 7. новембар — Алеxандре Ледру-Роллин тражи универзално право гласа на банкету у Лилу.
- 10. новембар — Прва количина пива Карлсберг.
- 12. новембар — Краљ Фердинанд отворио на мађарском језику Угарски сабор у Пожуну/Братислави (први пут да хабсбуршки владар говори мађарски).
- 21. новембар — Пожар и потонуће пароброда Феникс на Мичиганском језеру, око 180 мртвих.
- 29. новембар — "Савршена фузија" (Фусионе перфетта) брише управну разлику између острвског и континенталног дела Краљевине Сардиније (по вољи угледних Сардинаца који су желели либералне реформе из Пијемонта).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Аустријски цар одобрио слање седам граничарских батаљона као појачање Радецком у северној Италији (извршено крајем фебруара '48).
- 15. децембар — У Торину основане новине Ил Рисоргименто.
- 17. децембар — Умрла војвоткиња Парме Марие-Лоуисе од Аустрије, наслеђује је син Карло ИИ; Војводство Лука је анектирано Тоскани а Гуасталу наслеђује војвода Модене Фрањо.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 17. јануар — Николај Жуковски, руски физичар
- 19. јануар — Милован Глишић, српски сатиричар. (†1908)
- 24. јануар — Радомир Путник, српски војсковођа. (†1917)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Томас Алва Едисон, амерички физичар. (†1931)
- 24. фебруар — Сима Лозанић, српски хемичар. (†1935)
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Александер Грејам Бел, амерички филолог и проналазач
- 17. март — Јован Пачу, српски композитор
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Џозеф Пулицер, амерички новинар
- 27. април — Милена Петровић, црногорска краљица. (†1923)
Јул
[уреди | уреди извор]- 20. јул — Макс Либерман, немачки сликар
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Паул фон Хинденбург, немачки војсковођа и председник. (†1934)
- 10. октобар — Милан Јовановић Батут, српски лекар
- 18. октобар — Александар Лодигин, совјетски проналазач. (†1923)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Брем Стокер, ирски књижевник. (†1912)
- 26. новембар — Марија Фјодоровна, руска царица
- 29. новембар — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (†1898)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (*1799)
Август
[уреди | уреди извор]- 20. новембар — Јоаким Вујић, српски књижевник. (*1772)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 30. децембар — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник. (*1791).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gregory, Herbert E.; Wood, Gordon L. (1931-01-01). „The Pacific Basin”. Pacific Affairs. 4 (1): 70. ISSN 0030-851X. doi:10.2307/2750441.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
