Žil Piole
| Žil Piole | |
|---|---|
 Trenutak kada Piole (na konju) sabljom obara Vladu Černozemskog, snimljeno 9. oktobra 1934. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1879. |
| Datum smrti | 17. avgust 1966. (86/87 god.) |
| Mesto smrti | Francuska |
| Mesto ukopa | Aneron[1] |
| Obrazovanje | Sen Sir |
| Supružnik | Viktorina Piole (rođ. Dirastel) |
| Rođaci | 4 sina |
Pjer Anri Žil Piole (fr. Pierre-Henri-Jules Piollet 1879 — 17. avgust 1966),[2] skraćeno poznat kao Žil Piole, bio je francuski poručnik koji je smrtno ranio atentatora Vladu Černozemskog prilikom Marseljskog atentata.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođen je 1879. godine u skromnoj porodici. Porodica mu vodi poreklo iz departmana Drom, koji je na jugoistoku Francuske. Otac Žil-Onore (1859-1949) je bio direktor, a majka Adel (rođ. Žermen, (1859-1947)) profesor u osnovnoj školi u Aneronu. Piolea je zanimao vojnički poziv, pa je kasnije upisao i završio vojnu akademiju Sen Sir kao član 83. razreda generacije 1898-1900.[2]
U 1934. godini je živeo u Marselju sa suprugom Viktorinom (rođ. Dirastel), i svoja četiri sina: Anrijem, Žakom, Mišelom, i Žanom. Bili su nastanjeni u okrugu Šit-Lavi (Chutes-Lavie) nedaleko od železničke stanice Sen Šarl. Tada je i bio pešadijski oficir u 141. Alpskom pešadijskom puku (RIA).[2]
Marseljski atentat
[uredi | uredi izvor]Iako je po činu bio pešadijski oficir, za vreme posete kralja Aleksandra Francuskoj 9. oktobra 1934. je, pomalo i neočekivano, bio raspoređen kao konjanik, i bio je jedan od čuvara vozila u kome su bili kralj Aleksandar i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu.[2]
Kada je auto počeo da ide duž avenije Kanebijer, jedan od mnogobrojnih ljudi iz gomile posmatrača, Vlado Černozemski, je povikao "Živeo kralj! (Vive le Roi!)", i prešavši ispred Piolea je skočio na auto, i počeo da puca na kralja. Piole je uspeo da okrene konja, i da paradnom sabljom obori Černozemskog i smrtno ga rani, ali su Aleksandar Karađorđević i Bartu već bili ranjeni. Černozemski je gađao i njega, ali ga je promašio.[2]
Nastao je opšti haos i metež, i francuska policija je počela panično da puca iz pištolja u raznim pravcima. Tom prilikom je ranjeno i stradalo još nekoliko ljudi, među kojima je i francuski general Žozef Žorž teško bio ranjen, i koji se jedva oporavio od zadobijenih rana. Piole je u tom haosu uzviknuo policiji: "Za ime Boga, prekinite sa paljbom!"[2], posle čega se i situacija pomalo smirila.
O ovom događaju je napisao priču iz svog ugla, koju je njegova supruga objavila 7 posle njegove smrti, a skoro 40 godina nakon atentata. Priča je objavljena u novinama Paris-Match 17. februara 1973. godine. pod naslovom: "Žena pukovnika: ovako je moj muž sabljom ubio ustašu" (La colonnelle : voilà comment mon mari sabra l'oustachi).[3]
Kasniji život i smrt
[uredi | uredi izvor]Zbog otvorene kritike o nesposobnosti političkog i vojnog vođstva da spreče atentat, bio je prevremeno penzionisan. Povukao se na porodično imanje Fondevil u Aneronu. Preminuo je 17. avgusta 1966. godine u 83 godine. Njegova porodica je donirala njegovu vojničku kapu, sablju, i odlikovanja Vojnom muzeju u Parizu. Petar II Karađorđević, u to vreme u egzilu, ga je te godine na godišnjicu Marseljskog atentata (9. oktobra) posthumno odlikovao Ratnim krstom.[2]
Po njemu je nazvan kružni tok na putu A50 između Marselja i Obanja.[4]
Porodica
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Bio je oženjen Viktorinom Dirastel, koja je preminula 1984. godine sa 95 godina. Ona se bavila pisanjem i slikanjem, i napisala je par tekstova o istoriji Anerona, i o pioniru letenja u Francuskoj, markizu Fransoi Darlanu. Imao je 4 sina: Anrija (1911), Žaka (1914), Mišela (1916), i Žana (1927). Imao je i unuke preko njih, a kćerka njegovog trećeg sina, Vilfrid Piole, je bila poznata balerina.[2]
Odlikovanja
[uredi | uredi izvor] | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Nacionalni orden Legije časti[2] - dodeljen 10. januara 1936.[5]
Ratni krst 1941. - posthumno dodelio Petar II Karađorđević 9. oktobra 1966. godine[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Мари-Кристен Пенан. „BARTHOU Louis - Tombes Sepultures dans les cimetieres et autres lieux”. tombes-sepultures.com (na jeziku: francuski). Приступљено 5. 10. 2022.
- ^ a b v g d đ e ž z i Доминик Пиоле (jun 2010). „Lieutenant-Colonel Jules Piollet”. sites.google.com/site/dominiquepiollet2 (na jeziku: francuski). Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022.
- ^ Доминик Пиоле (jul 2007). „Jules Piollet - Récit attentat 1934”. sites.google.com/site/dominiquepiollet2 (na jeziku: francuski). Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022.
- ^ Доминик Пиоле (jul 2007). „Rond-Point du Colonel Piollet”. sites.google.com/site/dominiquepiollet2 (na jeziku: francuski). Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022.
- ^ Keystone-France/Gamma-Rapho (10. 1. 1936). „Lieutenant-Colonel Jules Piollet”. gettyimages.com.au (na jeziku: francuski). Приступљено 5. 10. 2022. „опис слике”
