Луј Барту
 |
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Луј Барту | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Луј Барту
|
|||||||||||
|
|||||||||||
Жан Луј Барту (франц. Jean Louis Barthou; Олорон Сен Мари, 25. август 1862 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био француски адвокат, политичар и министар.
Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.
Непосредно пред Први светски рат, године 1913. постао је премијер Француске.
Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обавезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.
Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933., настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. посетио престонице тих држава.
Погинуо је као жртва атентата у Марсељу 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром, у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности. Атента су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације у служби Хитлера и Мусолинија.
Био је примарна фигура иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.
Истакао се као писац (студуије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. постао члан Француске академије.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Луј Барту на Викимедијиној остави. |
- Бартуов гроб
- Текст др. Радована Самарџића унив. проф. Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980 књига прва pp. 514.
