Луј Барту
| Луј Барту | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Луј Барту | |||||||||||||
| |||||||||||||
Жан Луј Барту (франц. Jean Louis Barthou; Олорон Сен Мари, 25. август 1862 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био француски адвокат, политичар и министар.
Родио се у мјесту Олорон-Сен-Мари, у департману Атлантски Пиринеји 25. август 1862. године.
Непосредно пред Први светски рат, године 1913. постао је премијер Француске.
Као министар председник 1913—14. истакао се увођењем трогодишње војне обавезе и развијањем ратног ваздухопловства. Као министар спољних послова (1934) радио је на зближавању Француске и СССР-а и стварању услова за његово примање у Лигу народа.
Увиђајући опасност која је запретила Француској доласком Хитлера на власт у Немачкој 1933., настојао је да дође до зближавања између Француске са једне стране и Пољске, Чехословачке, Румуније и Југославије на другој страни, па је зато у пролеће 1934. посетио престонице тих држава.
Погинуо је као жртва атентата у Марсељу 9. октобра 1934, заједно са краљем Александром,[1] у току својих напора да веже Југославију за француски систем безбедности. Атента су извршили чланови усташке и ванчамихајковске терористичке организације у служби Хитлера и Мусолинија.
Био је примарна фигура иза француско-совјетског пакта, којег је потписао његов наследник Пјер Лавал.
Истакао се као писац (студије о Мирабоу, Ламартину и француској револуцији) те да је 1918. постао члан Француске академије.[2]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ „The assassination of King Alexander I of Yugoslavia, 1934”. Rare Historical Photos (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ Young, R. (2014). Power and Pleasure : Louis Barthou and the Third French Republic. McGill-Queen's University Press. ISBN 9780773563094. OCLC 951201248.
Спољашње везе[уреди]
 |
Луј Барту на Викимедијиној остави. |
- Бартуов гроб
- Текст др. Радована Самарџића унив. проф. Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980 књига прва pp. 514.
