Житно поље са чемпресима

Žitno polje sa čempresima
Umetnik	Vinsent van Gog
Godina	jul 1889
Tehnika	ulje na platnu
Dimenzije	73cm * 93,4 cm
Mesto	Muzej umetnosti Metropoliten

Žitno polje sa čempresima je serija od tri slike van Goga iz 1889. godine, kao deo njegove serije slika žitnih polja. Svi su bili izloženi u mentalnoj ustanovi blizu Sent-Remija, Francuska, gde je Van Gog bio dobrovoljno pacijent od maja 1889. do maja 1890. Radovi su inspirisani pogledom sa prozora azila prema Alpima.

Opis[uredi | uredi izvor]

Slika prikazuje zlatna polja zrele pšenice, tamni provansalski čempres koji se kao zeleni obelisk uzdiže desno i svetlije zelene masline u srednjoj daljini, sa brdima i planinama koje se vide iza, i belim oblacima koji se kovitlaju na azurnom nebu iznad. Prva verzija naslikana je krajem juna ili početkom jula 1889, tokom perioda mahnitog slikarstva i ubrzo nakon što je Van Gog završio Zvezdanu noć, u vreme kada je bio fasciniran čempresom. Verovatno je bila naslikana "na pleneru", u blizini teme, kada je Van Gog mogao da napusti krug azila. Van Gog je ovo delo smatrao jednom od svojih najboljih letnjih slika. U pismu svom bratu Teu, napisanom 2. jula 1889. godine, Vinsent je opisao sliku:

„

Imam platno od čempresa sa klasovima pšenice, malo maka, plavo nebo kao komad škotskog tartana; prvo naslikano sa debelim impastom poput Montičelijevog, i pšenično polje na suncu, koje predstavlja ekstremnu vrućinu, takođe veoma gusto.

”

— {{{4}}}, Pismo Van Goga bratu Teu

Van Gog je krajem jula i početkom avgusta morao da odustane od slikanja kako bi se izborio sa nekim ozbiljnim problemima usled mentalne bolesti, ali je mogao da nastavi da slika krajem avgusta i početkom septembra 1889. Nakon što je napravio crtež perom od trske, delo, koje sada drži Muzej Van Goga u Amsterdamu, dva puta je kopirao kompoziciju u ulju u svom studiju, jednu približno iste veličine i manju verziju. Veća studijska verzija je verovatno naslikana u jednom sedenju, uz nekoliko manjih kasnijih podešavanja koja su dodala dodir žute i braon boje. Van Gog je skicirao dizajn sa ugljenom; naneo je tanku boju na čemprese i nebo, gde je zemlja mogla da se vidi ponegde, i debeli impasto za pšenicu u prvom planu i oblake iznad. Karakteristično je da je za bele oblake više voleo blistavo belo cink belo (cink oksid) nego olovno belo, uprkos njegovim lošim kvalitetima sušenja, a njegova paleta je takođe uključivala kobalt plavu za nebo, nijanse hrom žute za pšenicu polje, viridijansko i smaragdno zeleno za žbunje i čemprese, i dodiri cinobera za mak u prvom planu i takođe sintetički ultramarin.^[1]

Julska verzija „plenera“ bila je mnogo više obrađena i može se smatrati studijom za više razmatrana septembarska studijska slika. Manju i manje ostvarenu studijsku verziju poslao je majci i sestri na poklon. Vinsent je poslao veću julsku i septembarsku verziju svom bratu u Pariz kasnije u septembru 1889. Julsku verziju prodala je Teova udovica 1900. umetniku Emilu Šufenekeru. Prošao je kroz ruke kolekcionara Aleksandra Bertijea i trgovca umetničkim delima Pola Kasirera u Parizu, gde je prvi put izložen i fotografisan u Galeriji Eugen Druet novembra 1909. Prodat je bankaru Francu fon Mendelsonu (1865–1935) u Berlinu 1910. i ostao sa porodicom Mendelson u Nemačkoj i Švajcarskoj sve dok nije prodat industrijalcu Emilu Burleu u Cirihu 1952. Njegov sin Diter Burle kupio je sliku 1993. godine, a potom je poklonio Muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku za 57 miliona dolara koristeći sredstva koje je donirao izdavač, diplomata i filantrop Valter Anenberg . Nacionalna galerija u Londonu ima sličnu verziju naslikanu u Van Gogovom ateljeu u septembru 1889. godine, kupljenu od Fonda Kortald 1923. Neobložena je i nikada nije lakirana niti restaurirana. Treću manju verziju drži privatna kolekcija (prodata na Sotbisovoj aukciji u Londonu 1970).